Stranac - Eto, tek toliko.
Ništa više nego stranac.
Pa, zar smo se na to sveli?
A nekada je svetlost pratila svaki moj korak,
u ono vreme kada smo se voleli,
Sunce mi je bilo uvek iznad glave, a ne iza leđa.
Nemoj mi, molim te, reći da te sada sve ovo vređa...
Toliko dugo sam te volela,
dovoljno vremena da isteknu svi peščanici ovoga sveta
i onda još par.
Dala bih ti ja celu sebe na dar i uvek bi mogao da me imaš.
Možeš i sada, ne lažimo se,
mada moje postupke ne primaš i ne razumeš.
Još ćeš i da mi se zakuneš da nismo stranci,
a uporno me držiš na ovoj prokletoj distanci od koje bežim,
kroz koju se probijam,
i dalje ništa ne dobijam,
ali ne stajem.
Ne može, ne dam,
kako sada da se predam kada sam te nekada imala,
kako da živim u konstantnom mraku,
znaš da me plaši tama,
molim te,
ne dozvoli da opet budem sama.
Stranci - eto, tek toliko. Ništa više od toga nije potrebno.
Tek stranci, i onda nas nema.
