Ljubav kao metak

Ostani

FABRICIO
Oko nje se nalazi velika kolicina krvi , ako joj ne pomognem odma moze joj se nesto desiti ..
U nesvjesti je , sakama obuhvatam njeno hladno lice i dozivam je sa nadom da ce se probuditi . Moram joj pomoci na drugi nacin, usta na usta , jedino tako cu uspjet da je povratim. Ne dise , puls se sve manje osjeca, a u meni nikad brze nije tekla krv venama .. Posle duzeg vremena sam se za nekoga zabrinuo , a da to nije samo iz sazaljevanja. Zapocinjem KPR , obavljam prvi put , dalje se ne budi , pokusavam i da je zgrijem, skidam majicu sa sebe i stavljam je na ranu da ne bi vise isteklo krvi. Opet zapocinjem sa ozivljavanjem, puls sve vise slabi , zasto je slabiji ? " Ajde Manula , budi se" jedva izgovaram rijeci uz ubrzano disanje , " mozes i ovo da prezivis, jaka si i snazna , ne bi valjalo da se ovako oprostimo.." Dajem svaki atom snage , ako je ovoga puta ne ozivim necu sebi ovo nikad oprostit.. Opet ponavljam sve , i polako osjecam kako se vraca u normalu, okrece se u stranu i izbacuje vodu , kaslje, ne moze da dodje do vazduha . " Tako je , samo nastavi tako, bice sve u redu"
Otvorila je blago oci i pocela da place , " pored svega sto , ostajem potpuno sama, pored toliko ljudi oko mene , nema nikoga kada mi je najteze.. Nije te bilo, nisi bio tu ! "
-" ne umaraj se vise, pstt , bice sve dobro, ionako si lose"
"Hladno mi je , sve me boli , nemam nimalo snage ..."
Pokrivam je svojom jaknom, uzimam njezno u narucje kao cvijet i krecem ka kuci . Daleko je , ali ne smijem da dozvolim da joj se desi nesto..
...

Stizemo u kucu, spustam je na kauc , pokrivam cebetom, odlazim do kamina da potpalim vatru da se ugrije dnevna . Skidam majicu sa rane i uzimam prvu pomoc iz auta, posle ciscenja rane , odlazim po fen i novu odjecu da je presvucem . Zamolio sam je da sama presvuce ves, da joj ne bude neprijatno, navlacim joj dzemper i donji dio debele pidzame. Vatra se u kaminu rasplamsala pa se soba malo ugrijala, mada se ona kao prut trese . "Da li ti je jos hladno?Da dodnesem jos nesto da te pokrijem? "
"Molim te lezi pored mene, strah me , zelim da se osjetim sigurnom, da znam da neces otici od mene i ostaviti me potpuno samu..."
Ispred mene je stajala hrabra i neustrasiva devojka, koja je trenutno zeljela samo sigurnost i paznju . Nisam osoba koja zna utjesiti ali cu pokusat da joj ispunim molbu .
Prvo uzimam fen i polako joj susim kosu , zatim je malo pomjeram u stranu i ususkavam se pored nje. Odmah me obavila rucicama i pribila se skroz uz mene, odavno me nije neko ovoliko jako grlio i kroz zagrljaj pokazao koliko me zeli . Svako malo postavljam sebi pitanje - zasto sam postao ovako osjecajan, a do prije nekoliko dana sam upirao pistolj u covjeka? Njena blizina i dodir me smiruju , u trenutku zaboravim na sve lose i negativno , svjetlost koja obasjava moju tamnu i hladnu pecinu..
Stavila je glavu na moje grudi , jednom rukom joj milujem kosu a drugom grlim. " Jesam li ti rekao da ce sve biti u redu ? " Ne uzvraca mi odgovor , "Manuela ,jesi li dobro ?"

Zaspala je, naspram mojeg krupnoga tijela izgleda kao beba koja je usnula u san.. Neka se odmori a kada bude bolje , moram se pobrinut da odemo sto dalje, svugdje nas nalaze. Ufff!!!
Razmisljanje mi prekidaju Manuelini jecaji kroz san " Nemojte da me povredite, ako me moj otac napustio mora li svako? "Probudi se malena, to je samo san, ajde budi se!"
Naglo se trza iz sna i gleda okolo kao izgubljeno jagnje "nemojte da me povredite,molim vas.."
" To sam ja, polako, disi samo" privukla mi se jos blize i zabila glavu opet u moje grudi, obrisala suze i kada je utvrdila da je san , samo se smirila  i zaspala. Meni ostaje da je posmatram kako je divna i kako pocinjem da se vezem za nju, ne znam kako ce sve uticat na mene .. Prebrzo sam se vezao, a nisam smio . Ubrzo sam i ja zaspao, svu snagu sam iscrpio ali je vredelo .