ANĐEO SLOMLJENIH KRILA ( Serijal ANĐEO - Prvi Deo)

PRVO POGLAVJE

Prošlost
Decembar, 2011.

Andrea

"Andreaaa! Požuri ne smemo kasniti. " - čula je svog oca kako je doziva iz prizemlja, dok je izlazila iz svoje sobe.
"Aman tata, ne vici, evo me. "
"Moram da vičem gora si od majke kad se spremaš. I šta se sad toliko i spremaš, idemo samo da upoznaš ljude, da popijemo kafu i to je to."
"Pa što nisi rekao da mogu u pidžami da idem? "
"Ne šali se sa mnom nego polazi. "
"Aman čoveče, šta si se toliko prepao, i onako ću ja da vozim, stići ćemo za minut, eno gde je Centralni. "
"Baš zato kažem, jer ćeš ti da voziš, a sutra ću ja da plaćam kaznu, e zato." - rekao joj kratko i ušao u auto.
Brže bolje je ušla za njim i upalila svoju bebicu, Porshe Panamera koju je sama sebi kupila za osamnaesti rođendan. Dok je izlazila iz podzemne garaže, gledala je u oca koji je  ustreptao kao klinac, biće ovo njegova godina obećala je sebi pre neka tri meseca kad je odlučila da će ga podržati i stati uz njegovu kandidaturu.
"Daj bre profesore, pa ne ideš kod stranaca ideš u svoju partiju kod prijatelja, šta se toliko treseš? Biće sve u redu. Jesam li ti obećala da ću te podržati? "
"Jesi. "
"Jel sam ti obećala da ću ući u partiju kad se vratim? "
"Jesi. "
"Jel sam ti obećala da ću da radim na kampanji? "
"Jesi. "
"E onda! Šta se tu nešto potresaš, biće sve u najboljem redu. "
"Znam ja to sine, al nikad se ne zna, zato se ne smemo opustiti do zadnjeg minuta, znaš i sama. "
"Znam al previše se stresiraš čoveče. " - nije ga nikako mogla odvratiti od brige, lupao je glavu bezveze, znala je.
" Nije to bezveze, imamo puno posla, tek počinjemo. " - nije stigla da mu išta kaže već su stigli na ulaz u katnu garazu gde su se nalazili službeni parkinzi koji su bili u blizini stranke, kako je i mislila za manje od desetak minuta. Parkirala je na mesto koje joj otac pokazao, primetivši da na zidu ispred ima tablu sa njenim inicijalima. To je značilo samo jedno već su je očekivali gore.
Prešli su garažu u dva koraka jer se bogu hvala parkirala na početak, u suprotnom trebalo bi im dobrih nekoliko minuta da bi stigli do privatnog lifta koji je njihova stranka obezbedila samo za svoje ljude. Ubrzo su već bili u palati, bila je to velika nova tek sagrađena visokokatnica sa belom mermernom fasadom u baroknom stilu.
Nakon nekoliko sekundi lift je stao na treci kat zgrade.
Kad su izasli, u foajeu zgrade mladi dečko sa recepcije ih uputio ka petom katu, gde ih očekuju.
Hodala je kroz zgradu upijajući svaki detalj, jer zadnji put kad je bila tu zgrada je upravo bila izgrađena i unutrašnjost je bila samo u golim zidovima, dok je sad iz svakog kutka prštao luksuz i moć. Mermerni pod, dekorativni kamen , skupa umetnička dela na zidovima i pored njih. Ovo je bila bogata partija, sa  jako uticajnim članovima što u granicama države, što izvan nje u dijaspori, te još uticajnijih sponzora. Partija koja je momentalno bila na vlast i spremala se za redovne lokalne izbore u aprilu 2012-te.
Nije ni shvatila da su već bili na petom katu dok nije čula da se neki dubok muževan glas obraća njenom ocu.
"Ohooo profesore, stigo si? Vidim doveo si pojačanje? " - okrenula je glavu u pravcu vlasnika tog predivnog glasa i mogla je jasno videti da na ovom čoveku nije samo predivan glas bio u pitanju.
"Najbolje pojačanje! " - čula je ponos u glasu svog oca dok je odgovarao.
"A vidim boga mi. " - odvratio je stranac šaljivo
"Jovane, upoznaj moju ćerku jedinicu. " - ponovo se oglasio njen otac duvajući se kao paun, obožavao se njome hvaliti, što joj je bilo jako smesno.
"Andrea, ovo je Jovan Popovski ministar obrazovanja. " - nakon što je njemu nju pretstavio, ponovio je i kod nje isti postupak, samo to što je sad jasno  mogla čuti neskriveno divljenje u glasu svog oca dok joj je prestavljao tog čoveka.
"Drago mi je upoznati te Andrea, čuo sam puno toga o tebi, tvoj otac stalno prica o svojoj ćerki. " - kad se napokon okrenuo prema njoj i pogledao je direktno u oči ostala je bez vazduha.
Do sad joj bio okrenut profilom, nije ga mogla jasno videti, mada je dobro odmerila to telo kao kod grčkih bogova, isklesani mišići su se jasno ocrtavali ispod odela očigledno krojenom po meri, bilo je to telo stvoreno za greh. Međutim, kad je videla to lice ostala je bez reči od lepote. Tamniji ten, svetlo zelene oči, crna razbarusena kosa kao da je prosao tisuću puta kroz nju, i trodnevna brada na jakoj četvrtastoj vilici, davala joj je povoda da budna sanja. Jer pobogu pred njom je stajalo muško božestvo, san svake zene. Ovaj tip je definitivno bio hodajući seks!!!
"Andrea. Čast mi je upoznatnati vas ministre. " - Kao kroz maglu je čula sebe kako mu se obraća, shvatila je da je bila malo vise susretljiva nego inače.
"Zadovoljstvo je moje. I molim te nemoj mi se obraćati po funkcii i necemo na vi, ipak trideset pet mi je godina, nisam toliko star." - o bože, taj osmeh kad joj se obratio bio je kao da ju je strefila struja, jel moguće da jedan muskarac ima toliko lep osmeh?
Stajala je kao ukopana u mesto dok joj drzao ruku, u svojoj. Trnci su je prolazili, što je izazvalo blagi drhtaj kroz njeno telo. Osetila je nesnosnu vrucinu dok je gledao u nju.
Nije mogla ni reč izgovoriti od šoka, usta joj bila suha, a grlo barut, zato se samo učtivo osmehnula. Nije mogla maknuti pogled sa njega, a nije ni on bio ravnodusan. U njegovom pogledu mogla je jasno videti divljenje koje nije ni pokušavao sakriti.
Još ju je držao za ruku kad mu se njen otac obratio.
"Jovane, jel su Kosta i ostali u kancelariji? Rekao mi onaj mali na portirnici da su već stigli? " - njen otac je narušio ovaj njihov kontakt očima, na što su se oboje trgli kao iz sna.
"Izvini profesore, sta si rekao? "
"Ne tuku mi zveraj u ćerku nisi ti za nju! Nego pitao sam te jel su svi u kancelariji? "
"Aaaa to jesu, jesu. "
"Idemo onda da nas ne čekaju,ko će ih kasnije slušati. "
"A što nisam ja za nju? " - ispalio je kao metak i ostao ziv
"Za koga? " - videla je da njen otac pokušava teskom mukom da sakrije osmeh i ostane ozbiljan, dok se ovaj drugi pusio od nervoze.
"Pa za tvoju ćerku? Šta meni fali, molim te? "
"Pet godina manje i dva propala braka. "
"Profesore, znaš da nisam u oba slucaja ja bio krivac. "
"Nisi, nisi bio si cvećka. "
"Ma nisam, majke mi. "
"Jovane, ne kuni se u ženu, teško njoj, ne dao bog stefi će je nešto. "
"Jaooo profesore šta si na kraj srca, ja ovako fin čovek, a ti me tu pred ćerkom brukaš. Nisi fer! " - Slušala ih je šta pričaju i nije mogla verovati šta joj se dešava, jebali su jedan drugog zbog nje kao da ona uopste nije bila tu.
"Fin si da finiji ne možeš biti, kao da si iz Finske dosao. " - lupio je njen otac i ostao živ.
"Pa jesam, fin, obrazovan, kulturan, uspesan uz to vidi što sam ljep. Gde ćeš boljeg zeta?" - ostala je otvorenih usta od šoka, ne, nije mogla verovati da je ovo čula.
"Ajoooj umrla ciganka, sad ga nema ko hvaliti, pa se našao sam pohvaliti. " - ne, ne oni definitivno nisu bili normalni.
"Profesore, ubi me na kraju jebote, daj šuti, boga ti, vidi kako me cura gleda, sad se sigurno pita sa kakvim budalama se našla. "
"Što da se pita, kad zna! "
"O bože, tata šta je s tobom!? Ostavi čoveka na miru pobogu. " - nije mogla više.
"Kako da ga ostavim kad se uhvatio za tebe ko slep za štap? " - a njen otac očigledno nije mogao zašutjeti, još se smijao.
"Čoveče šta si ti popio pre polaska? " - gledala ga kako se smije, dok je čula ovog drugog kako crkava od smeha, čovek je doslovno umirao od smeha. Ovo je očigledno bila njihova rutina, shvatila je odjednom.
"Ajooooj ukopala te! "
"Šuti bre ti, šta se tu smiješ, još si me i zadržao sad ću da kasnim, a posle ću do sledećeg decembara da slušam Kostu kako sam zadocnio. I to samo zato što si se ti uhvatio za moju ćerku . "
E šta sam sad ja kriv, kad si nas ti upoznao? "
"Pa što si je gledao?"
"Pa sta ću kad imas lepu ćerku. " - gledala ga kako svesno podjebava njenog oca, a ovaj se smijao kao nikad u životu. Njen otac u principu se nije smijao kad bi neki sin od njegovih prijatelja ili neki njegov mlađi kolega ovako pricao o njoj, zbog toga je bila blago je rečeno iznenađena. Izgleda da se njemu ovaj čovek sviđao, a kako onda nije dosad čula o njemu.
"Bezi bre tamo da te ne dohvatim, pa da te propustim kroz šake." - kao mu je pretio, dok se ovaj odmicao od mesta, spremajući se da pođe dalje gde je krenuo pre nego što su ga sreli.
"Mala, bilo mi je čast i zadovoljstvo upoznati te. Nemoj se obazirati na ovo naše, to mi samo tako. Nadam se da ćemo se uskoro videti. " - obratio se njoj pa je pošao dalje, usput pozdravljajući i njenog oca na njima svojstven nacin.
Nakon što su oni produžili dalje kroz hodnik, u njoj se dešavala revolucija. Još nije mogla da vjeruje da je upravo prisustvuvala klasicnom muškom podjebavanju u kome je jedan bio njen otac, dok je drugi bio najljepsi muškarac kojeg je ikad videla u životu, a glavna tema je bila ONA.
"Ko je bre ovaj, majke ti?  " - I ne ona ne bi bila ona kad bi držala jezik za zubima.
"Ne psuj žensko si, ne priliči ti. "
"Pa kad si me odgajao kao da imaš sina. " - nije mu ostala dužna.
"Ovo je Jovan, šef centra za komunikacije, glavni za dijasporu u Aziji, Australiji i Novom Zelandu, i ministar obrazovanja."
"Nikad ga dosad nisi spomenuo."
"Spomenuo sam ga al kao Popov, tako ga zovu svi. "
"Šta?!  Ovaj je taj Popov o kome pričaš? "
"Jeste, ovo je ta budala. " - sad je ostala definitivno bez teksta, jer znala je ona ko je bio Popov, i da je bio ministar, al nije znala kako izgleda. A fakat je bila van ovog sveta, što je značilo da se mora odmah sabrati. Al ono pod hitno. Jer ove tri godine van države i plus one zadnje dve u srednoj školi kad je bila ni tu ni tamo, su je očigledno bacile u totalnu izolaciju.

_____________________________________

Ljudiiii pre svega HAVALA na zainteresovanost oko ovu pricu cak je prevazisla i Komandanta
Tako da evo ga Andjeo je stigao prvo poglavje pa idemo polako korak po korak nadam se da cu i sa ovom pricom opravdati vasa ocekivanja. U odnosu na onu drugu tu ce biti puno smeha, zabave i drame.
U svakom slucaju citamo se uskoro mozda i brze nego kod Komandanta jer ovo je prica koja se desava na mom terenu, u mom gradu, u okolinu i situacije koji su meni jako dobro poznati,puno od ovo sto cete procitati su dogadjaji iz mog zivota pa mi malo lakse pisati.
Bilo kako bilo ocekujem vase komentare i mozda po neku zvezdicu tu i tamo ❤❤❤

Citamo se uskoro
Ljubim vas
Aneta