ANĐEO SLOMLJENIH KRILA ( Serijal ANĐEO - Prvi Deo)

DVADESET SEDMO POGLAVJE

Proslost
Mart 2012

Jovan

Pocetak marta a on se vec osecao kao da se nalazi na sredini aprila na koji dan pre zadnjeg kruga izbora, toliko je bio umoran da nije imao reci opisati. Svaki drugi dan imali su sastanak, svaki vikend miting golem i mal, a posete lokalnih i ostalih komiteta postala mu svakodnevnica. Nakon pet godina vlasti i nekoliko izbora u medjuvremeno osecao se kao da mu je pedeset a ne tek trideset pet godina. Jedina svetla tacka mu je bila Andrea. Radovao se i likovao u sebi jer je doslovno preselio sebi, svaki drugi dan bi se desilo da prespava kod njega, a on je vikendima bio rado vidjen gost kod nje. Medjutim ovo jutro se probudio sam, nekada je to voleo, ma obozavao je svoju slobodu, svoj licni prostor a sad mu sve to bilo tako strano. Navikao je da se ujutro probudi pored njenog toplog tela, da vidi njenu kosu boje kestenja rasutu po njegovom jastuku. Navikao je da ga njen miris vanile i njene usne ukus cokolade probude. Poceo je obozavati jutra samo zbog nje.
"A jebiga. " - progundjao je dok se lenjo preokrenuo sa stomaka na ledja i jos sklopljenih kapka pokusavao odgoditi pocetak ovog dana. Bilo je jasno ko beli dan da ce njihova stranka dobiti i ove izbore i da ce izvuci jos pet godina vlasti, samo sto ideje koje su sve vise i vise dolazile do njega nisu mu prijale. Uopste mu nisu prijali. A danas mu je dan pocinjao bas sa jednim takvim sastankom. Dok je sa rukom na celu jos uvek gunjao zazvonio mu telefon. Mrzovoljno je podao ruku i bez da vidi ko ga to zove odgovorio je na poziv.

"Halo! " - hrapavog glasa od spavanja progovorio je
"Jos uvek spavas?! " - cuo je najljepsi glas ovog sveta i odma mu je dan postao ljepsi
"Ljubavi moja" - umiljato joj odgovorio, mada se psihicki spremio za njeno jutarnjo gundjanje.
"Jovaneee, nemoj ti meni "ljubavi moja" nego ustaj odma, za jedan sat moras biti kod Petra u kancelariji. " - malo ljutito mu rekla a on se sretno nasmijao, ma od nje je mogao prihvatiti sve ama bas sve, pa i ovo kad mu je ujutro citala bukvicu.
"Da si spavala kod mene sad bi vec bio budan." - odvratio joj jer sinoc nije htela da spava kod njega.
"Ne budi dete, nego ustaj odma! "
"Ustao sam! " - odvalio je koliko je tezak i poceo se cerekati, voleo je ovo njihovo jutarnje prepiranje.
"Aha evo poverovala sam ti. " - pricala je dok se u pozadini culi njeni koraci.
"Gde si ti? Nemoj mi reci da si vec u Centrali? " - nije mogao shvatiti kako je uspevala da se svaki dan bez ikakvih problema probudi u rano jutro.
"Nisam, upravo izlazim iz kuce evo me na parkingu, za desetak minuta cu biti u Centrali. Znas da imamo posao, trebam sa Damjanom srediti press i dogovoriti kratka izlaganja nakon danjasne posete. Znas i sam da od danas svaki drugi dan imamo male mitinge i posete. " - pricala je dok su joj kljucevi zveckali, a trenutak kasnije se cula lagana muzika.
"Aggghhh jedva cekam da sve ovo zavrsi, nemogu vise ovaj put sam se tako smorio da nemam reci opisati. " - mrzovoljno je pricao dok je ustajao iz kreveta i polako krenuo prema kupaoni.
"Znam ljubavi al moraces izdrzati jos malo. I molim te danas budi pri sebi i nemoj odma planuti, razmisli saslusaj ih a onda cemo pricati u redu? "
"Nemogu ti obecati jer ne zelim to sto mi guraju ispod nosa! " - ljuto je odvratio, jer nije hteo ici, nekad da sada mu je sve to bilo mrsko.
"Jovane, molim te! Obecaj mi da ces ih saslusati do kraja i da ces razmisliti. " - molila ga, a kad ga ona isto molila njoj nije znao reci NE.
"Ufff ne radi mi to. Znas da ti ne mogu reci NE. " - gundjao je dok je ulazio vec u kupaonu i poceo se skidati.
"Molim te Obecaj mi! " - njena molba bila je njegova zapoved, i to je bilo jedino sto je moglo njegov nagli temperament staviti pod kontrolu. Njena rec, njen pogled, samo njeno postojanje bili su dovoljni da se on smiri.
"U redu, obecavam! " - odgovorio je na kraju.
"Dobro idi sad jer ja vec ulazim u guzvu. "
"Ajde vidimo se. "
"I Jovane... "
"M? "
"Volim te! "
"Volim i ja tebe andjele! "

Tacno sat vremena kasnije ulazio je u polupraznu garazu, na ulazu je spazio Andrein porse pa se sretno nasmijao. Parkirao se na svoje davno vec obelezano mesto i brzo izasao iz auta i bez da ceka posao prema liftu koji je vec bio na prizemlju, ocito ga Aleksa na kameri spazio da je usao ili je neko malo pre izasao. Bilo kako bilo usao je u metalnu kutiju i pritisnuo dugme za peti kat gde su se nalazile kancelarije Staresine Stranke. U liftu se pokusao koliko toliko sabrati i ispuniti ono sto je ovo jutro obecao Andrei, da nece planuti i da ce ostati pribran. I pokusace, mada od same pomisli na ono sto je znao da ce mu ponuditi, dizao mu se pritisak na trista. Nista nije napravio, ali bukvalno nikakvo sranje nije uradio u ovih cetiri godine kako je bio Ministar da bi ga poslali za Ambasadora. Jeste bio slobodan i tezak za komunikacije, jeste da su pravili sranja, jeste da su imali odvezane ruke al njihovi rezultati svaki put su bili na vrhu. Doveli su stepen obrazovanja u drzavi na vrlo zavidan nivo, njihovi Drzavni Fakulteti su se nasli na Sangajskoj Listi najboljih univerziteta u top sto. Svima je obezbedio zadolzitelno pored osnovnog i srednjeg obrazovanja, a parican iznos za stipendije je povecao za 30%. Cak je ubacio pored one jedne srednjoskolske stipendije koja je do sad postojala, jos tri, sportska, naucna i socijalna. To je u globalu olaksalo zivot puno familije, a deca su dobili jaku podrsku da produze dalje koracati po pravom putu. I na sve to renovirali su puno skola sto osnovnih, sto srednjih, a projekte za izgradnju nekoliko novih su vec bili u teku. I za sve ovo oni mu nude Ambasadorsku fotelju i to u Australiji!!! Pa svi su znali da bivseg Ministra saljes za Ambasadora samo kad nesto jako zajebe, kako bi ga sklonilo sa lica javnosti dok citava buka splasne. A ON NISTA TAKVO NIJE URADIO!!!
Razmisljao je i svadjao se sa sobom dok je koracao pustim hodnikom, a njegovi koraci su odzvanjali mermernim hodnikom. Usao je ozbiljno kod Petra u kabinet a ispred vrata ga sacekala Elizabeta, njegova partiska sekretarica.
"Hej Ministre stigo si na vreme, upravo sam posla da narucim kafu za sve, pa da vam se sklonim sa puta. Hoces i za tebe jednu? " - pozdravila ga ona kao i uvek, vedro, saljivo a u isti mah puno profesionalno. Elizabeta je bila jedna od onih cura koje su se vrzmale kroz Centralu a da nije bila napadna, glupa i navalentana. Bila je profesionalna i uvek spremna za razgovor.
"Moze jedno i za mene. Svi su vec unutra? "
"Jesu, svi cak su i Dimitrija i Matija stigli na vreme, malo pre tebe. "
"Super, onda da udjem u jazbinu jer dan nece se sam sjebati. " - progundjao je za sebe mada dovoljno glasno da bi ga ona cula i posegnuo za bravom pa bez kucanja usao u kancelariju.
Docekala ga citava ekipa, ocito je on bio zadnji i malo mu je falilo da zakasni.
Na celu konferencijskog stola sedeo je Petar kao i uvek, sa njegove desne strane sedeo je Kosta, do njega profesor Darin, pa javni obvinitel Vasilije iliti Petrov tast. Dok su sa Petrove leve strane kao i uvek do sad sedeli prvo Lazar kao drugi potpretsednik i pretsednik skupstine i Dragan kao sev Gradskog Komiteta i Gradonacelnik Grada. Pored njih sa jedne strane sedeli su Milos i Matija, a sa druge je sedeo Dimitrij. Pogledao ih sve ozbiljno pa ih onako reda radi pozdravio.
"Dobro jutro! " - kratko je odvalio i smestio se pored Dimitrija.
"Dobro bre Jovane dokle ces se ljutiti? " - bez pozdrava direktno mu se obratio Petar.
"Dok vama ne dodje do mozga da NECU DA IDEM ZA AMBASADORA! Al ko mene slusa jel da? " - odvratio mu iako su mu kroz glavu prolazile one Andreine molbe da se smiri i da ne plane na prvu.
"Oh boze! Nece on da shvati i to ti je! " - gundjao je Lazar, na sto se on samo mrzovoljno nasmijao i odma prihvatio kafu koju im je Elizabeta upravo donela.
"U redu ajmo se smiriti za pocetak." - pokusao je Kosta smiriti situaciju kao po obicaju, taj covek kao da je bio zaduzen da uvek smiri tenzije.
"U pravu si kume, ajmo se malo smiriti ne valja se svadjati od ranog jutra. " - nadovezao se profesor dok je on lagano pio kafu i tad mu je sinula jedna zanimljiva ideja kako da Petru seta po zivcima. Ustao je i uzeo pepelnik koji je stajao na daski ispred prozora, jer Petar je mrzeo pusiti u zatvorenom prostoru pa mu je zbog toga pepelnik stajao pored prozora. Al sad ce da stoji pored njegove solje za kafu na stolu. Dok su oni nesto kao pricali izmedju njih on se vec vratio i ponovo smestio u fotelju pa izvukao paklu cigareta i na oci svima zapalio jednu pa onako lezerno povukao dim.
"Sad ces da mi skaces po zivcima jel da?! Znas da mrzim kad pusite u zatvorenom prostoru. " - dobacio mu Petar, dok su ga ostali gledali neki ozbiljno, neki sa prikrivenim osmehom.
"A znas i ti da ja necu da idem za ambasadora al jebiga evo moram da sutim, tako da oprosti al nisam prvu kafu popio jos. " - odgovorio mu sa jednim zajedljivim osmehom dok se zapravo pusio u sebi. Jednostavno nije mogao shvatiti zbog cega ga salju preko okeana, i kako uopste Andrein tata to moze prihvatiti. "Zar mu se zapravo uopste ova njihova veza ne dopada, pa sad trazi nacin da ih razdvoji." Proslo mu kroz glavu kad se Petar oglasio.
"Ma jebem ti nemogu sad da se svadjam ocito si ustao na levu nogu, ako hoces i celu paklu potrosi. " - koliko on bio ozbiljan boja glasa ga odavala, ocito mu nije bilo svejedno al bio je spreman istrpiti njegove bubice. Pa dobro bar mu malo prodrmao zivce.
"U redu ljudi ajmo ovako iz pocetka. Svo cetvoro znate zbog cega ste ovde. Dimitrija ti i Milos ste sami trazili da vas posaljemo za Ambasadore ili Konzule, sve jedno samo da se sklonite odavde. Tako da ajmo od vas poceti. " - sastanak je kao i uvek zapoceo Kosta. Jer ma koliko on u javnosti bio samo advokat i clan stranke, a unutar iste samo potpretsednik svi su znali da je ova Stranka njegova i na Vasilija, a da ih Andrija i Lazar podrzavaju i cuvaju im ledja.
"Jesmo i ja stojim iza toga i hocu da znate da ovo nije hir nego da sam vrlo ozbiljan. I da jedino Grcka dolazi u obzir. " - odgovorio je Dimitrija spremno, a njemu je doslo da svoju saku sastavi sa njegovom facom. Znao je dobro zbog cega je on ovo trazio i jeste podrzao bi ga i uradio bi sve da mu izadje u susret medjutim ne u ovom slucaju, kad je njegovo baranje povuklo i njegov polozaj. Nije bio spreman da zbog godina prijateljstva sa njim porusi svoj zivot, sad kad ga napokon vratio na pravi put. Kad bi bio sam da, ondak bi mogao da prihvati sve, jer pa Australija je budimo realni bila stvarno dobra pozicija. Al kako da ostavi Andreu. To nije dolazilo u obzir.
"Jeste znam, i svesan sam da rizikujem, al spreman sam odustati od sve pozicije ukoliko mi ne dopustite da idem. Jer znamo svi da je ta pozicija od Septembra prazna i da sadasnji ambasador ide u penziju, tako da da spreman sam odreci se svega. " - iz razmisljanja su ga trgle Dimitrijeve reci i okrenuo se u njegovom pravcu kako bi ga bolje pogledao. Nadao se da ce ga docekati ona njegova lezerna faca, medjutim ono sto ga docekalo iznenadilo ga kao nikad. Njegova ozbiljna faca, seriozen i stalozen pogled i cvrsto drzanje tela, jasno mu dali do znanja da se njegov drug ne sali. Pa on je bio spreman odreci se svega zbog ljubavi.
"Svesan si da si upravo rekao da si spreman odreci se svega ako ti ne dopustimo tu poziciju? " - ozbiljno ga pitao Vasilije koji je prvi put ovo jutro progovorio.
"Jesam svestan sam svega i prihvatam svaki rizik. " - Dimitrija je jos ozbiljnije odgovorio.
"Dimitrije znas da su tvoji rezultati neverovatni, tenderi su jos uvek otvoreni i puno projekata, vazni projekti su zapoceti. A ti bi se sve toga odrekao? " - sad se ubacio Petar
"Svestan sam, isto kao sto sam spreman ako treba odgoditi odlazak kako bi onaj ko ce doci na moje mesto pravilno uputiti u sve sto je zapoceto i sve sto se u narednom periodu treba uraditi. "
"I sve to zbog jedne cure koju si malo je reci juci upoznao? " - pokusao ga podbadati Dragan na sto je dobio cetiri smrknuta pogleda.
"Nije to jedna cura, to je moja cura! I da zbog nje! " - drsko mu odvratio Dimitrija koji je odjednom bio vrlo ljut.
"U redu je Dragane necemo se vredjati. " - sad je Petar stao na njihovu stranu i malo ljuto je odbrusio na gradonacelnika.
Na sto je od njega dobio jedan zapanjeni pogled i jedno njegovo "dooobro" , dok je Kosta vec produzio sastanak.
"U redu Dimitrije ako si sasvim siguran, nakon izbora pricacemo ozbiljno i pa mislim da nece uopste biti nikakav problem poslati te u Grcku." - kao sto je poceo tako je i zavrsio Kosta, a od Dimitrija je dobio samo jedno ozbiljno kimanje glavom.
"Milose? " - kratko mu se obratio Petar.
"Ja sam nakon svega spreman ici gde god cete me poslati, medjutim kako je pozicija u Austriji isto tako slobodna od Septembra ja bi da iskoristim sve one sanse i usluge koje nikad do sad nisam potrazio i koristio kako bi dobio tu poziciju. Svestan sam da ma koliko ja imao odlicnih rezultata kao Ministar, Vanesina reputacija ce uvek biti crna mrlja u citavom mojem poslovanju tako da smatram da ce svima biti lakse ako se maknem iz drzave. " - obrazlozio je Milos svoju stranu price, na sto je dobio od svih po koje kimanje glave, jer svi su bili svesni da je coveku preko potrebno da se malo makne iz ove ludnice.
"Kako ide rastava, jel ste uopste zakazali parnicu? " - pitao ga Vasilije
"Imali kakvih mogucnosti da to bude uopste gotovo do Septembra? " - nadovezao se profesor na ovo
"I nakon toga imacete parnice oko starateljstva nad malom, to nece sigurno biti do Septembra? " - na sve se sad ubacio i Lazar, dok ih je on posmatrao i polako se spremao za trenutak kad ce citava ova prica stici do njega.
"Parnica je vec zapoceta i evo Kosta nek vam sve objasni, on to najbolje zna. " - kratko im odgovorio Milos, a njegov pogled nije odavao apsolutno nista, svaka mu cast.
"Od onog sto smo skupili kao dokaze i od pravicnog razgovora sa Vanesinim advokatom, bice to sporazumni razvod jos na prvom rocistu. A oko male pregovaramo, jer ona trazi svasta nesto kako bi mu ostupila potpuno starateljstvo. Tako da verovatno ce do pocetka leta sve biti gotovo, jer je Milos pristao da joj sve da pa cak i da joj placa alimentaciju kako bi mu predala dete." - obajsnjavao je Kosta a njemu se pocelo skupljati u dnu stomaka od ovog sto je slusao.
"Jel vi to nas zajebavate?! Pa jebote daj mi reci da nisi ozbiljan?! Milose!" - ispljunuo je sve jer nije vise mogao sutjeti, pa pobogu koja bi to majka dala svoje dete za neke materijalne stvari i nekoliko nula na bankovnom racunu.
"Nazalost to je cista istina. Sprema je odustati od deteta kako bi zivela "svoj zivot" kako je preko svog advokata izjavila." - prvi je odgovorio Kosta.
"Covece s kim si se ti to ozenio pobogu?!" - zgrozeno je izjavio Matija, koji je do sad citavo jutro sutio.
"Ozenio sam sponzorusu, cije joj dete pretstavlja teret i prepreku kako bi zivela svoj zivot. Vec se odselila kod njenih roditelja u stan i ne nije povela Milu." - odgovorio je Milos kroz zube dok je stezao pesnice kako ne bi planuo.
"Svasta!!!"- dreknuo je Dimitrija
"Trebao si se ranije razvesti, previse si je trpeo i dozvoljavao joj svasta." - tiho i vrlo stalozeno je na kraju progovorio Petar.
"U redu znaci verovatno ce sve biti gotovo do prve polovine Jula?"- ponovo je Lazar bio neki znak razuma u citavoj ovoj napetoj situaciji.
"I ranije, spreman je sve sto ima u nekretninama osim jednog stana koji je davno vec prepisao na Milu i vikendicu u Galicniku da joj preda. Tako da bicemo gotovi i ranije." - odgovorio mu Kosta a oni su ostali bez reci. Bio je spreman prepisati joj sve, a to sve bilo je bre previse. Jer Milos nije u stranku usao kao obican student, radnicke klase. Njegovi roditelji su bili jako dobri i poznati, cak i nasiroko priznati ekonomisti i brokeri. Sestra mu je isto tako bila jako poznata profesorica koja je sad predavala na Ekonomskom fakultetu u Austriji. U kratko Milos je bio vrlo dobro situiran i od finansijske strane jako dobar.
"Ne gledajte me tako, zbog Mile cu joj dati sve sto hoce, necu dozvoliti da mi se dete vucara sa njom i da je odgajaju dadilje i stranci. " - to ih sve ostavilo u mat poziciji, jer pa covek je bio u pravu i jednostavno su mogli samo da mu skinu kapu i duboko mu se naklonu. Jer on je stvarno bio pravi otac.
"U redu Milose kad zavrsi proces pricacemo ako izadju neke komplikacije resicemo ih u najkracem roku, do tad ce pozicija u Austriji ostati zamrznuta za svakog drugog. " - odgovorio je Petar i ostavio Dragana i Lazara sa otvorenim ustima.
"Hvala ti Petre. " - uctiv i kulturan kao uvek zahvalio se Milos.
"Matija sad da prvo cujemo tebe, znas da ti nudimo Kanadu jer su tvoje veze tamo jako cvrste i trebaju nam jos dugo, jer ako izgubimo Kanadu i Australiju izgubili smo sve, tako da ajde daj da te cujemo pre nego nas Jovan otera u materinu. " - odvalio je Kosta koliko je bio tezak i to onako u njegovom stilu, sav ozbiljan do bola, pa jos se okrenuo prema njemu i namignuo mu, a ovi su popadali od smeha, na sto se i sam nasmijao. Kosta je bio to, on je uvek znao da razvedri svaku sumornu situaciju.
"Ovako... Ja nisam za. Medjutim kako nemam nikakvu nameru da vecito budem Ministar zbog toga sam spreman da prihvatim ovu poziciju. Svestan sam da je to fotelja za koju se vodi bitka u svakom smislu ovih reci i bio bih lud da ovu sansu ispustim iz ruke. Medjutim.... Imam jedan uslov i ako mi to dopustite ondak prihvatam sve, ako ne ondak sam spreman izaci iz Stranke ako je potrebno. " - vrlo ozbiljno, stalozeno i polako kao da je vagao svaku rec je odgovarao Matija.
"Aman jebote pa sad ispada da sam ja vas ubacio u nesto sto necete. " - ubacio se nervozno Dimitrija
"Pa kad jesi. " - odvalio mu on, a ovaj ga pogledao kao da je video duha i toliko je izbecio oci da se bojao da ce mu ispasti iz glave.
"U redu decki. Matija da cujemo sta trazis? " - prekinuo je njihovu svadju Kosta, dok su ih Andrija i Vasilij pazljivo posmatrali, njegov smrknut pogled i Dimitrijin zapanjen koji su nemo vodili neku samo njima znanu bitku.
"Hocu da Irina podje samnom i da mi ona vodi Kabinet i bude PR Ambasade. Ukoliko je to nemoguce odustajem od svega pa cak i od ove pozicije. " - polako sigurnim glasom je ovaj odgovorio, dok su Lazar i Dragan po ko zna koji put na ovom sastanku ostali zapanjeni njihovim uslovima. "Sacekajte da dodjem na red, pa se onda becite koliko hocete" pomislio je u sebi pa se malo zlobno nacerio.
"I ovaj ce zbog devojke da otstupi od fotelje!!! A ne mogu vjerovati!!! " - vikao je Dragan u neverici.
"Dobro majke vi jel ste vi normalni?!!" - sad im se nabacio i Lazar, dok su ih ostali pazljivo posmatrali a Petar je zavaljeno sedeo u fotelji i ozbiljno pratio tok sastanka. Dugo se nije oglasio a on je sad cekao na njegovu reakciju, jer malo pre je uhvatio onaj njegov cerek i samo neprimetno mu uzvratio na sto se on sav zbunio i duboko zamislio "jel citava ova zbrka mozda ima nekih zadnjih namera? " proslo mu kroz glavu odjednom.
"To je moj uslov i od njega necu otstupiti. " - hladno je odgovorio Matija, sto nije uopste bilo svojstveno njemu.
"Znaci trazis da Irina podje sa tobom i Lazar doslovno ostane bez PR? " - pitao ga sad Kosta
"Tako je. " - jos ozbiljnije je odgovorio Matija.
"Ovo nismo očekivali. " - sad se javio profesor, sto je kod njega izazvao jedan tihi bunt, "nisu ovo ocekivali" a sta su uopste ocekivali kad su im ovo sranje ponudili.
"Pitam se samo sta ste uopste ocekivali? " - drsko se ubacio on
"Jovane ne moras biti takav. " - nije mu profesor ostao ravnodusan, a on je u tom trenutku ostao zapanjen i ponovo su mu sumorne misli prosle kroz glavu a jedna je bila najglasna od svih "zar on ovo namerno radi kako bi ih rastavio? " . Pogledao je pazljivo profesora pa Kostu u pokusaju da ista sazna od njihova lica, medutim ostao je zakinut za tu informaciju.
"Ja smatram da je Matijin uslov sasvim u redu. Irina je vec godinama PR Skupstine, mlada je i obrazovana i mislim da je red da dobije promaknuce. Tako da ako se ona slaze sa ovim predlogom Matija, u tom slucaju Irina odlazi sa tobom u Kanadu. " - ozbiljnog glasa koji nece trpeti protivljenje javio se Petar i po treci put ih podrzao i ponovo je njemu zbrkao misli. Jer on ih podrzao u svemu.
"A to sto cu ja ostati bez PR nema veze jel da? " - sad se poceo Lazar buniti, na sta je od njih dobio po jedan zajedljiv cerek, kojim su mu hteli dati do znanja da je preterao.
"Nacicemo vec neku od njihovog tima da je zameni, a i bilo bi bolje da ona ide sa Matijom kako bi se lakse uklopili. Naravno ako se Irina slaze sa ovim. " - ponovo je Petar stao na njihovu stranu.
"Znaci sve zavisi od toga dal ce Irina prihvatiti ovu poziciju? " - pitao ga Kosta i prasalno ga pogledao.
"Tako je. " - hladno i odsecno mu odgovorio Matija.
"A ako ona ne prihvati, ostavljas sve? " - sad se ponovo profesor ubacio, a njemu je sve ovo zazvucalo kao da ih iskusavaju i da je mozda ovo samo treniranje zivaca.
"Tacno. " - kratak je bio Matija.
"Napokon su se skrasili. E pa Matija ako je tako onda kad sve ovo zavrsi pricacemo sa vas dvoje i ako budemo srece idete u Avgust za Kanadu. " - stavio je ovaj put Vasilije tacku na ovaj razgovor.
"Sad Jovane da cujemo tebe, mada smo te vec culi al da te opet cujemo. " - i napokon nakon citavih tri sata dosli su do njega, jebote tri sata su se raspravljali.
"Ja ne prihvatam predlog, rekao sam i stojim iza toga, medjutim..... Svestan sam da ste svi u pravu i da pozicija Ambasadora u Australiji bi mi donela puno toga ipak da ste me ranije pitali prihvatio bi bez pogovora, a sad..... Sad nista ne zavisi od mene. Tako da mogu samo da cujem vas oficijalni predlog, a onda kad razmislim i razgovaram sa Andreom i kad cujem njeno misljenje donecu odluku. " - u toku ovih tri sata pokusao je i donekle je vec smirio svoje hormone, ipak morao im je od samog starta staviti do znanja da sta god ovo bilo on bez nje nece nista prihvatiti.
"O jebem vas sve!!! Do juce okoreli svaleri, danas su postali papci. Svasta!!! " - poceo je gunjati Lazar, na sto je dobio nekoliko smrknutih pogleda medju kojima i Petrov pa samo je podigao ruke u znak predaje.
"U redu Jovane ovako, znas da je mesto isto tako prazno od Septembra s tim sto ti bi trebao mesec dana ranije biti tamo, najkasnije dve nedelje. Andrea koliko znam prijavila se na Akademiju i vec pri kraju ovog meseca ima prvi prijemni ispit, sto verujem da ce poloziti isto kao sto verujem da ce upasti na Master. E sad ukoliko nesto nedao bog iskrsne pa se ovaj plan izjalovi mozes biti siguran da joj pozicija Sefica tvog Kabineta zagarantovana, tako da oko toga nema reci. A sad za ostalo je na vama. Ja bih iskreno voleo kad bi ti i Andrea ovu tvoju ponudu prihvatili, jer kako i Kanada tako nam je i Australija jako bitna. A ti si jedan od nekoliko kojih bi od nase Dijaspore bio rado prihvacen kao Ambasador. " - poceo je Petar svoje obrazlozenje. Dok je ovaj pricao, on ga gledao ozbiljno bez da pokaze ikakvu emociju i cekao da bi cuo ostale, zanimalo ga njihovo misljenje.
"Vidi mali i sam si svestan da ti Australija moze puno toga pruziti, cak sto mozes van Ambasadorske fotelje samostalno raditi jos jedan posao, bio si profesor na Fakultetu mozes opet biti vanredni znas i sam, vec si programirao i izradio nekoliko igrica i razvio si isto toliko aplikacija, taj dio u Australiji bio bi ti vrlo lako dostupan i bolji od nas. Tako da razmisli dobro. Nama je jasno da ste se svi napokon zaljubili i da ste se u ovih nekoliko meseci bas uozbiljili, medjutim razmislite vrlo dobro. Ne prenaglujte sa zakljuckima." - nadovezao se sad Kosta, dok je njemu u glavi vec bio haos. Znao je on sve to sto su mu Petar i Kosta do sad rekli, nije bio niti naivan niti glup, samo sto ona opcija da Andrea ne upadne na Master koji je toliko prizeljkivala mu je bila nezamisliva opcija, a da se to desi kako bi je poveo sa sobom nije dolazio uopste u obzir.
Dok sa druge strane sve ovo sto je Kosta rekao drzalo je vodu, a bome bilo je i vrlo primamljivo.
"Vidi Jovane, nemoj nas pogresno shvatiti. " - poceo sad Andrein tata a on ga doslovno izrebrio pogledom, na sto je dobio jedno kolutanje ocima koje kad dodje od coveka sa pedeset godina je vrlo smesno, sto su potvrdili i ostali koji su se iznasmejali, no ne i on, on je ostao ozbiljan. Ne zbog toga sto je bio ljut, ljutnja mu je davno vec splasla samo sto ovaj put znatizelja ga vodila da ostane smiren i da saceka sta profesor ima za rec. Njegovo ozbiljno lice je ocito dozvalo ostale koji su se vrlo brzo ponovo uozbiljili, a Andrija je nastavio.
"Da video sam da me citavo jutro ubijas pogledom, sto mene, sto Kostu. Al mali mi ti nismo neprijatelji. Nit te ja zelim poslati sto dalje od moje cerke, nije mi ni jednom palo na pamet da vas ja rastavljam! Pobogu jesam svestan da si jako stariji od nje, i ne svidja mi se to sto si vec dva puta bio zenet, al sine ja te znam. Ako te iko od mene bolje poznaje to su tvoji kod kuce, tako da izbaci smesta iz te tvoje lude glave te glupe teorije zavere. JER NIJE MI NI NA KRAJ PAMETI BILO DA VAS RASTAVLJAM!!! Da sam hteo jos na pocetku bi na vasu vezu stavio tacku. I meni se ovo ne svidja, jer sam svestan da ce Andrea izabrati da podje sa tobom, a to je preko okeana. Al molim te pre nego oboje presecete razmislite dobro. I ako Andrea upadne na Akademiju, pricaj sa njom i oboje odlucite, nemoj prenagliti. I ako udje moj vam je predlog, i ne nisam sa njom nista oko ove teme pricao, al ja smatram da ste dovoljno zreli i jaki da vasa veze opstoji i saceka koju godinu. I sam znas da bi ona zapravo samo godinu dana imala predavanja a sledeca godina joj je priprema za master, znaci godinu dana mozete izdrzati. Tako da razmislite dobro. " - zavrsio je profa i malo ga usramio, jer je uopste posumnjao u njega. A ono "sine" mu najglasno odzvanjalo u glavi i stvaralo mu takvu knedlu u grlu da nije mogao pronaci svoj glas, pa je samo kimnuo glavom i pokusao progutati knedlu velicine krpe koja mu stajala u grlu.
"I da to da cete otstupati od svih funkcija ako vas ne posaljemo vamo ili onamo ili da cete otstupiti ako ne prihvatite nas predlog da ODMA IZBACITE IZ MOZGA ALI ODMA!!! " - dreknuo je na kraju Kosta, a Vasilije i Petar su se nadovezali.
"Nismo vas stavili ispred svrsenog cina, pricamo i pitamo za vase misljenje kako bi nasli najbolje resenje. Zbog toga nema potrebe za svadje i nesuglasice jer ako se mi ovde raspadnemo, ondak mozemo jos sad predati vlast. " - pametno je rekao Vasilije, a on se morao sloziti sa njim jer fakat je covek bio u pravu.
"Ljudi nismo samo sopartijci, ili kolegi, prijatelji smo. Nema potrebe za svadjom, znate da su ove pozicije medju top deset i da svako sa one strane vrata kad bi cuo da se fotelje prazne pohrlili bi ovamo da mole za njih. Pobogu Jovane nismo vam dali Spaniju,Portugaliju ili Brazil pa da se ljutite. I naravno vasa je zadnja. Niko na ovom stolu nece vam zameriti ako odustanete, svi smo ljudi i ja bih sad predao fotelju ako to Teodora od mene zatrazi, jebiga njena sreca i zelje su mi bitnije od svega i ako vas iko razume to sam ja i necu da se svadjamo bez veze. Pricajte sa zenama i onda cemo odluciti sta i kako dalje. I kao sto je Kosta vec rekao IZBACITE IZ GLAVE to da cete izaci iz stranke jer to ne dolazi u obzir, nacicemo resenje. Ako vam je dosadilo da budete Ministri onda pobogu ne morate, al to ne znaci da cemo vas otpisati, niti da cete vi nas otpisati. Daj nemojte me jebati, znam da ste se naljutili al pobogu mislio sam da smo prijatelji, familija. " - zavrsio je Petar, a on je vec bio svestan da stvarno ne bi mogao u nikom slucaju napustiti stranku, jer nakon skoro petnaest godina nije znao sta bi sa sobom kad bi ove ljude izbacio iz zivota. Ne Petar je bio u pravu to ne bi mogao.
"U pravu si sigurno ne bi mogli da izbacim Stranku i vas iz zivota, jer onda mi zivot ne bi bio taj. Al hocu da vam bude jasno da ovu odluku ne,mogu i ne zelim da donesem sam. Tako da vam bude jasno da ce biti onako kako Andrea odluci. " - na kraju je bistrom glavom ipak odluciti stati na loptu i razmisliti pametno. One profesorove reci su mu nekako najjasno odzvanjale glavom, on je svoju cerku najbolje znao i imao je covek pravo, njihova je veza bila jako stabilna i mozda bi mogli odrzati je na daljinu. Sa tim mislim izasao je iz dugog sastanka i sa osmehom i standardnim podbadanjem primio Petrovo gundjanje sto je zapalio u njegovoj kancelariji. Na nekoliko trenutaka je sa svima stao na balkon kako bi zapalili koju dok je on slao poruku svojoj ljubavi, pre nego se uputi kod nje. Morace jos danas razgovarati, bilo to odma ili u toku dana, svakako morace obaviti jedan ozbiljan razgovor.

______________________________________

Evo me ljudi u kasnih nocni sati nakon Policiskog casa 🤣 sa jos jedno poglavlje u Dobu Korona 😜😆
Uglavnom lagano se blizimo do prologa za sve one koje su me pobili jer "ubih coveka " 😄 🙄 evo polako vam razjasnjavam citavu pricu.

Eto tako ljudi citamo se uskoro i OSTANITE KUCI i brinite o sebe i svoje najblize 😘

U medjuvremeno kako vam ne bi bilo dosadno citajte sve nas evo na nasu srecu NenaFilipovic i DayanaEvansKnjige su vratile nekoliko svojih prica Mili-Jana je pocela svoju novu predivnu pricu a vratila nam se i andreakingston dok @Senka_22_6 InnaMoore Drimerka neumorno pisu svoje predivne price.
Svakako tu su moji omiljeni Ikacpps ethardy ninci777 Norolina zejnova Samardzicka melinnajoy Alex_Nash Nik-West i svi ostali koje ja licno obozavam i rado se njihovim pricama vracam

To je to za danas
Citamo se i ljubim vas 😘😘😘