ANĐEO SLOMLJENIH KRILA ( Serijal ANĐEO - Prvi Deo)

ČETRDESET DEVETO POGLAVJE

Prošlost
Decembar 2013

Ivan

Hladna noć se spustila nad grad, napolju su počeli provejavati prve pahuljice a njegovi dečki su već bili usnuli ispred televizora. Netfliks je bio dar sa neba kad imaš kod kuće dva hiper aktivna klinca od dvanaest godina koji su na korak od puberteta. Milica je i ovaj vikend otišla na neki svoj seminar van zemlje i naravno nije mogla ostati na pomenu. U trenucima kao ovaj pitao se dal ona zaista ima toliko seminara ili možda ima neko drugi s kim živi svoj život van ove kuće. Za divno čudo ta misla nije ga razgnevila, suprotno tome dala mu vetar u leđa. Bio je svestan da je ovo davno več postala samo šarada, a od njihovog nekada skladnog braka nije ostalo ni B. Postali su cimeri sa povlasticama. On je već šest godina živeo vani, dok je ona sa decom ostala u Makedoniji. Pokušao je ubediti, čak joj pronašao isti posao na Kineskom univerzitetu, međutim ona nije htela ni da čuje, pa tako su održavali brak na daljinu. Dečki su bili jedino što ih ovih dana povezivalo i ovoj kući u kojoj su živeli sa svojim roditeljima. Ovaj period od kad ga Petar poslao u Rusiju, dolazio je češće kod kuće, a njih dvoje nisu nijednom zaspali zajedno još manje imali nešto više. Bacio je pikavac svestan da će ga sutra majka oprati jer joj uništio dvorište, al nije previše mario za to. Pogled mu je odlutao u dvorište kuće malo dalje od njega, gde je svetlo u jednoj sobi bilo još uvek upaljeno. Znao je dobro čija je to soba, od kad je došla na ovaj svet prozor njene sobe gledao je na njegovu kuću. Nije je mogao videti od teške zavese, a na samu pomisao na nju srce je preskočilo ritam. Njeno tužno lice koje je skrivalo lavinu suza pojavilo mu se pred očima, njena duga crna kao noć kosa i predivne ljubičaste okice koje su ga istim žarom gledali od prvog dana pre dvadeset dve godine kad je video u porodilištu. Sećao kao da je juče bilo kad su pobegli iz škole i otišli u bolnicu kako bi videli Teodorinu najmlađu sestricu. Bila je tako mala i krhka, još tad nije plakala dok su sve bebe oko nje vrištale, Tamara je šutjela i mirno gledala u skupinu oko njenog krevetca. Pružio je svoj prst i dodirnuo je njenu mekanu rukicu, a ona kao da je samo njega čekala uhvatila ga za njegov prst i stegla jako. Bebeči osmeh obasjalo je njeno maleno lice a ljubičaste okice su zasijale. Od tog dana Teodora ga postojano znala zezati da se njena sestrica od kolevke zaljubila u njega. Tad se kao petnaestogodišnji dečak  znao naljutiti na nju, a sada sad bi rado prigrlio tu šalu. U tom trenutku je presekao,  odmaknuo se sa ograde i pošao unutar kuće, pogledao je klince koji su gledali u Vin Dizela i odlučno ih prekinuo.
"Dečki mama je na putu to znate, ja ću skoknuti do Teodore znate kakvo je stanje niste više mali. Vas dvoje kad se završi film idete u krevet može, da se ne raspravljamo Davore. Neznam do kad ću se kod njih zadržati, baka će doći da vas proveri a vi budite dobri i nemojte praviti probleme može? " - obratio se njima i prekinuo pokušaj svog sina da se pobuni za još koji sat ispred TVea.
"U redu tata ne brini bićemo dobri." - odgovorio je jedan, a drugi se odma nadovezao.
"I bićemo u krevetu nakon filma." - David je kao tri minuta stariji bio je od starta onaj ozbiljniji među njima dvojicom. Pogledao ih i nije mogao da ne pomisli da su odrasli u prave dečace, bio je tako ponosan na njih. A kako su mu samo nedostajali.
"U redu, verujem u vas. Zovite me ako je nešto hitno tu sam ja na dva koraka u redu?"
"U redu tata, ne brini za nas i pozdravi Teodora nismo ga videli ovu nedelju." - odgovorili mu u jedan glas, a Davor je poslao pozdrav do Petrovog  i Teodorinog sina koji je bio njihovo godište, a išli su zajedno i u školu.
"Pozdraviću ga idem sad budite dobri." - navukao je jaknu, a cipele je već obukao dok je pričao sa njima, uzeo telefon i ključeve, pa ubrzo je izašao i spustio se kod svojih roditelja da obavesti majku da izlazi da bi ona malo pripazila na dečke. Našao je majku u kuhinji kao svako veče kako proverava spisak namirnica za sutra.
"Majka ja ću do Teodore, dečki gledaju film gore u salonu, obećali da će na spavanje kad završi film za nekih sat vremena. Možeš ih proveriti?" - majka ga pogledala a neka seta joj prošla kroz lepo lice pre nego mu odgovorila.
"Naravno da mogu, ne brini ti idi gde treba." - složila se, a on je imao osećaj da je htela još nešto da kaže međutim kao uvek do sad je začutala. Nagnuo se nad njom i poljubio je u plavu kosu pa izašao van, na izlazu je naleteo na svog oca koji je naravno tražio njegovu majku.
"O sine gde mi je žena, bio ja u radnoj sobi a ona je nestala." - šaljivo je izjavio njegov otac, na što se on nasmijao. Njegov otac je od kad je on znao radio, kao notar imao je čitav život posla.
"Eto je u kuhinju, proverava spisak za sutra." - odgovorio mu i još više se nasmijao na zgranuto lice njegovog oca, stari je očito zaboravio da je danas petak i da će sutra morati na pijacu.
"Ajoooj sutra je subota, ubi me ta subota. Nego gde ćeš ti? Gde su dečki? Milica je opet nekud otišla?" - rešetao ga on umesto njegove majke.
"Idem do Teodore da vidim kako su, dečki su gore gledaju film, rekao sam mami da ih kasnije proverite mada obećali su da će leći čim film završi, a možda su već zaspali ispred televizora. A Milica je na seminaru u Beogradu. Čale idem sad nemam vremena pričat ćemo sutra." - odgovorio u hodu i pozdravio ga dok je koračao prema ulaznim vratima kako bi izbegao dalju raspravu oko njegovog propalog braka. Jer koliko je njegova majka znala prečitati, toliko je njegov otac znao da ubode gde ne treba, a tajming mu je bio užasan. Otac je gunđao iza njega dok je on zatvarao teška dabova vrata i izašao na hladnu zimsku noć. Pahulje su padale a njemu je u sećanje došla jedna zimska noć godinama unazad. Bio je isto tako Decembar tačnije dvadeset treći, sneg je vejao a Tamara je sa svojih šesnaest godina imala prvi veliki nastup. Od svoje četvrte godine pošla je stopama svoje mame i najstarije sestre, samo što je ona za razliku od Teodore dogurala daleko. Tu noć je sneg padao kao da su na planini, saobraćaj je bio u haosu, a malena je nastupala na Prenovogodišnoj Pretstavi u Makedonskoj Operi i Baletu. Jedva su stigli on i Matija jer ostali su ostali zaglavljeni kod kuće a kako su putevi bili neprohodni bilo je prosto nemoguće stići do centra grada. Međutim on je toj maloj obećao i mada je tada već bio  oženjen a klinci su imali tek šest godina on je njoj dao obećanje i ispunio ga. To je bila i njegova prva velika svađa sa Milicom nakon koje nisu pričali danima. Tad nije mario jer osmeh koji se pojavio na njenom licu na kraju pretstave kad ga videla nije imao cene. Sada šest godina kasnije u ovu hladnu noć dao bi sve da može ponovo vratiti osmeh na njeno lice. Nije znao ko više pati dali ona ili Andrea, a obe su skrivale svoju tugu i bol iza maske ledene kraljice kako su ih mladi prozvali u zadnjih meseci. Samo su ispred njih skidali maske, međutim i tad su se jako retko smijali. A on bi dao sve što ima, svo blago ovog sveta kako bi ponovo video njen osmeh i te rupice na obrazima kad se smije iz srca. Nije znao kad se zaljubio u nju, dal pre tri godine kad se vratila iz Italije na duže vreme ili je oduvek bio zaljubljen u nju. Zaista nije znao al znao je da više ne može šutjeti, ova osećanja bila su prejaka da bi ih još više skrivao. Sa tim mislima pozvonio je na velika crna vrta. Dečki na ulazu su ga bez razmišljanja propustili u dvor vile, mada je već bilo pola jedanaest ali on nije bio stranac on je bio domaći kao što je nekad znao Vasilije reči. Bol ga presekla na trenutak kad je pomislio na tog čoveka. Bio je predivan čovek, obojica su bili njegovi idoli, ljude čije mišljenje je bilo bitnije od svega, sada ih više nema. Odlutao je mislima u neko bolje vreme kad je Mila domaćica kuće otvorila vrata i sa osmehom ga propustila u toplinu kuće.

"Ivane sinko nisam znala da dolaziš, napravila bi one tvoje kolače." - od kad ga izljubila kao svoje dete, požalila se jer nije znala da dolazi. Takva je bila Mila od kad je znao za Teodoru znao je i za njihovu domaćicu koja je sve njihove drugare i drugarice gledala kao svoju decu.
"Nisam nameravao doći Mila, tek tako sam odlučio da skoknem do vas da vidim kako ste svi." - objašnjavao je dok je skidao jaknu.
"Ah sinko kako ćemo biti, teško je bez njega. Još uvek je sveže nezna se kome je najteže." - odgovorila je ona a tuga se čula u njenom glasu, dok je staro lice preplavila seta.
"Jel neko budan, znam kasno je al ako spavaju da ne ulazim." - tek sad je shvatio da je upao u kuću malo pre ponoći a ljudi su verovatno davno već spavali, još danas su otvorili oba testamenta. Psovao je u sebi kad ga Mila prekinula i vratila mu nadu.
"Tereza je od kad su se vratili otišla u njihov apartman, bio je Lazo do malo pre kod nje pa je otišao. Ilija i Tatjana su pošli da spavaju nakon što je on otišao, Teodora i Petar isto a deca spavaju odavno." - odgovorila mu, a njega je jedino zanimala ona koju nije spomenula.
"Tamara?"- izgovorio je njeno ime a neka toplina razlila se oko njegovog srca.
"Sad sam pošla kod nje da joj ponesem toplu čokoladu i biskvite, danas ništa nije jela. Brine me to dete najviše sine. Svi imaju nekog da ih teši, a ona nikog. Bar da joj Andrea bila tu, a nju je ista tuga snašla sirota deca." - suze su se pojavile u njenim očima, a njemu je nevidljiva ruka stezala srce. Mogao je osetiti njenu bol, a to mu se nije svidelo uopšte.
"Idem ja kod nje Mila, daj i za mene tu tvoju čokoladu i idi spavaj, ja ću kasnije sam izaći a dečki će zaključati iza mene nemoj čekati." - rekao je a lice starice je obasjala sreća, koliko je ta žena koja nije imala nikog svog brinula za njih tri bilo je neobjašnjivo.
"Uuu sine odma ajde uđi ne stoj tu sad ću ti ja doneti a ti nosi gore, biće sretna kad te vidi. Od svih Teodorinih drugova tebe najviše voli, evo mene za čas." - pričala je dok je letela prema kuhinji a on se smešio sam za sebe, Mili nije niko bio ravan, bila je brza i vešta kao niko.
Tek što se okrenuo oko sebe ona se pojavila sa poslužavnikom dve šolje tople čokolade i pun tanjir keksa, one koje je Tamara obožavala. Poljubio je to izborano lice i tako prizvao njen majčinski osmeh, pa se bez razmišljanja popeo na treći kat gde je Tamara imala svoj apartman. Ušao je na kat al nje  nije bilo u boravku, pa se uputio u njenu spavaću.
Kucnuo je na vrata i uhvatio kvaku kad je čuo njen nežan glas.
"Uđi Mila." - misleći da je njihova domaćica ispred vrata propustila ga u sobu ne sklanjajući pogled sa plazme gde je bio isti onaj film koji su njegovi dečki kod kuće gledali. Nasmijao se prizoru nje zavaljene između hrpu pernica u majici sa mini mausom kako bulji u ekran. Njegov osmeh sa dovratka prizvao je pa je okrenula svoj pogled prema njemu. Zbunjena gledala ga nekoliko trenutaka, a ljubičasta boja u polutame sobe pronašla je crnu.
"IVO!" - ciknula je iznenađeno i dohvatila daljinski pa pauzirala film i smesta se ispravila u krevetu dok je on prilazio.
"Mila ti šalje njenu čokoladu i tvoje omiljene kekse. Kaže da nisi jela čitav dan." - spustio je poslužavnik na krevet od kad je ona sklonila većinu pernica tako što ih je bacila na pod. Smestio se pored nje uzeo je šolju i dodao joj je  dok ga ona zbunjeno gledala.
"Šta si pauzirala pusti da uhvatim kraj dečki će me sutra razbiti, ostali su i oni gledati ovaj film." - sa tim je razbio tišinu, a mali stidljiv osmeh se pojavio u kutu njenih usana.
"Nisam znala da si tu. Bio je Lazar malo pre došao do mene al nisam znala da si i ti došao." - pričala je dok je pustila film i uzela čokoladu u ruke.
"Upravo sam došao nisam se ni najavio, Mila mi rekla da svi spavaju osim tebe pa sam došao da te vidim. Kako si princezo? " - odgovarao joj dok je ona gledala u ekran i grickala čajne kolače. Delovala je kao da je baš zainteresirana za radnju da bi neko rekao da ga nije ni čula šta je rekao. Ipak on je vrlo dobro znao svaku njenu reakciju, način razmišljanja. Tako je sad znao da je čula svaku reč koju je rekao međutim bila je previše tužna i zatvorena u sebe da je neko vreme odlagala svoj odgovor. Naslonio je na zaslon francuskog ležaja, skinuo čizme i podigao noge, pa pogledao u nju.
Lepa bujna crna kosa bila joj skupljena u punđu, belo lice bez šminke bilo je ozbiljno a rozeve pune usnice, zamišljeno su grickale biskvit.
Odjednom je samo slegnula ramenima i naslonila se na jastuk do njega.
Pružio je ruku i zagrlio je oko ramena, a ona se pomerila i svoje tanano telo zalepila za njega. Mišići su mu se napeli, a koža naježila od njene blizine.
"Otvorili smo oba testamenta danas. Ja i Andrea smo dobili prstenje, ona je dobila onaj veliki sa crvenim rubinom, a ja sam onaj mali. Oli je isto tako dobio taj, a Petru je tata ostavio onaj sa rubinima. Petar  je bio sav izgubljen, mislim da je tek danas shvatio da su njih dvoje umrli i da je sve ovo istina." - pričala je tiho dok je gledala u taman ekran od televizora gde je išla odjavna špica. Nije je prekidao samo je nežno rukom prolazio kroz njenu kosu dok mu je njena glava bila naslonjena na njegovo rame. Nakon kraće pauze u kojoj  su obojica tamanili Miline keksiće nastavila je drhtavim glasom.
"Ivo... Kako ćemo dalje bez njih. Kako ćemo mi bez njega. A tek što smo se obe vratili kući tamo neki kreten nam ih je uzeo. Trebala sam se ranije vratiti a ja...." - na kraju glas joj je puko a njena ramena su zadrhtala. Slane suze su već natapale njegov duks, kad je spustio šolju na nadkasnu pored kreveta, uzeo poslužavnik i sklonio i njega, a nju zagrlio kako spada. Uhvatila se za njega i rukama gužvala tkaninu njegove dukserice, nije mario za to jedino čega je bio svestan bili su jecaji koji su potresali njeno telo. Napokon je izlila svoje suze, mislio je da nikad neće. Tamara nikada u životu nije plakala i to je bila stvar koja ga fascinirala kod nje, međutim ovaj put bojao se da ta njena bol ne izađe na neki drugi način iz nje. Dobro da je napokon pustila suze, ma koliko da su iste parale njegovu dušu i crpile ustreptalo srce na tisuću komada znao je da će joj biti lakše nakon ovog. Rukama prelazio kroz njena leđa i kosu koju je raspustio dok je pričao u njenoj kosi gde je počeo ostavljati čedne poljupce.
"Morat ćemo izdržati i prebroditi ovaj period princezo. Oni bi voljeli da budemo jaki i da nastavimo čvrstim korakom. Svi smo uz vas, znam da vam je sada najteže, al tu smo malena." - pričao je dok se njeno toplo telo sve više lepilo za njega i stvaralo problem u njegovim pantalonama, dok je srce već galopiralo. Nije mario dal će ga ona ćuti, niti dal će osetiti da se sav napeo dok je sa kose počeo spustati poljupce po njenom licu. Sklonio joj je kosu sa lica, pre nego je poljubio u čelo, kratak nežan poljubac od kojeg se koža na njenom potiljku naježila. Sa čela nastavio je niže prema slepočnici odakle su lile suze koje su odbijale stati. Pratio je te slane potoke koje su kvasile njeno mekano nežno lice. Disanje joj se ubrzalo, a grudi ispod tanke majice počele zabrzano da se podižu. Koža mu se naježila, a svaka dlaka stajala uspravno kad je stigao do njene ružičaste usne. Ukus čokolade izašao je iz njenih rastvorenih usnica a njegovo telo se streslo kao da ga prodrmala struja kad je ona otvorila oči. Uplakane ljubičaste okice gledale su ga sa toliko bola, tuge, ljubavi i iščekivanja pre nego je tiho progovorila.
"Ivo ne smemo, ovo nije u redu." - drhtavi tanani glasić izašao je iz nje. Za tren ga vratila u stvarnost međutim, njen miris lavande koji mu ušao ispod kože i nežne ruke koje su grejale njegovu kožu u kombinaciji sa onim ludim srcem koje je galopiralo samo zbog nje kao što nije godinama unazad dali su mu nadu da nastavi dalje.
"Princezo ne mogu više da ćutim, neznam kad, neznam kako al ovo nije od juče. Volim te malena." - pričao je na njene usne dok je grlio jače, glas mu je drhtao a ona se sva napela u njegovim rukama.
"Oženjen si." - tiho skoro nečujno je rekla kad je on prislonio svoje usne na njene. Toplina ga oblila kad je osetio njene mekane usnice na svojima, ukus čokolade bio je kao afrodizijak za njega. Poljubio je bez razmišljanja, prvo se sva ukočila nekoliko trenutaka i kad je pomislio da je preterao ona mu uzvratila i malo rastvorila usne tek toliko kako bi mu dala mogućnost da nastavi i produblji poljubac.
Kao žedan vode prihvatio je sve što mu dala, pa je ubacio svoj vlažan jezik u njenu unutrašnjost. Dočekala ga toplina kakvu nije ni zamišljao, njen nežan ko pamuk jezik dočekao je njegov i upetljao se sa njim. Ljubili su se a kroz taj poljubac davali sve što su imali. Rukama mazio njeno telo dok je ona svoje ruke prislonila na njegova prsa. Njene grudi ispod majice su se napele, a bradavice su štrčale i grebale njegovu kožu preko odeće. Drug u pantalonama je divljao kao nikad do sad a on nije mogao stati. Davao joj je sve dok joj je jednom rukom mrsio kosu, a drugom mazio guzu u tesnim helankama.
Na tren se odmaknuo od nje kako bi oboje došli do vazduha, otvorio oči a tamo su ga dočekali njeni koji su se caklili u polutami sobe.
"Tamara ako me ne želiš reci, jer princezo ja više ne mogu stati kad si ti u pitanju. Al neću te uzeti ako ne želiš." - pričao je na njene natečene usne od njegovih poljubaca dok mu je kroz telo prolazila prijatna jeza, ona koju godinama nije osetio. Zapravo nikad.
"Ne bi smeli, al ni ja više ne mogu. Volim te Ivane, mislim da sam te oduvek voljela još od onog trenutka kad sam te kao beba spazila u moru njih." - pričala je a telo joj je drhtalo u njegovim rukama, dok se rumenilo pojavilo na obrazima.
"Hoću da znaš da ne spavam sa njom, ja i Milica već neko vreme ne spavamo zajedno, među nama nema više ništa. Jedino nas deca spajaju." - bio je iskren sa njom ipak morao joj je reći da zna da nije kreten.
"Želim te, uzmi me." - kimnula a nakon toga je drhtao progovorila na njegove usne. Poljubio je ponovo, a ona je jezikom prošla kroz njegove. Zarežao je od miline dok su se njene ruke upetljale u njegovu vranu kosu. Za tren našao se nad njom a ona je svoje prelepo telo izvijala ispod njega. Uvukao ruku ispod njene majice a tamo ga dočekala mekna ko najmekša svila koža koja se ježila na svakom njegovom dodiru. Ljubio je njen vrat dok joj je skidao majicu, a ona je čupala njegovu kosu. Odmaknuo se kako bi joj skinuo majicu preko glave, a odma zatim je skinuo i svoj duks. Gledala ga kao nikad do sad dok je pogledom prelazila po njegovim zategnutim mišićima koji su goreli ispod njenog pogleda. Na kraju ga pogledala u oči a on je teško progutao kad je spustila svoje ruke na njegovu uzavrelu kožu. Spustio je usne ponovo na njene dok je ona polako i nežno kao dašak vetra prolazila po njegovom torzu sve do ruba farmerica dok mu se telo grčilo ispod njenog dodira. Počeo je ljubiti po vratu ponovo i polako se spustio do punih okruglih grudi i ružičastih pupoljki koje su ga  mamile da ih kuša. Njena mlečno bela koža se presijavala na mesečini a oči sijale kad je pogledao u nju, zaustavila je dah trenutak pre nego je spustio usne na njene grudi i uvukao u njih jednu bradavicu. Jecaj užitka izašao je iz nje kad je zasisao tvrdi pupoljak, jezikom je kružio oko njega, dok je drugom rukom draško drugu sisu. Uživao je kao nikad do sad dok se ona izvijala ispod njega i čupala njegovu kosu, teški uzdasi propraćeni sa ponekim jecajem izlazili su iz nje dok je on nastavljao ljubiti. Kad je posvetio pažnju i na drugu dojku polako je nastavio nizati vlažne poljupce naniže niz njen ravan stomačić. Kad je stigao do njenog pupka jezikom je počeo lickati dok je rukama poceo skidati njene helanke sa njenih gaćica. Grčila se ispod njega dok je rukama grabila posteljinu. Rastavio joj bedra a miris njene želje ga preplavio. Podigao je pogled i sreo je sa njenim, disala je ubrzano dok su se bez reči gledali. Gubio se u tim predivnim očima sakrivenima iza dugačkih trepavica.
"Nemoj stati molim te." - promuklo je izgovorila a on se podigao i nadvio nad nju.
"Nikada princezo, nakon ove noći nema natrag ovo je naš početak. Skini me dušo." - disanje im je bilo teško, dah isprekidan a koža je gorela. Drhtavih ruku skinula mu je farmerice, zatim i bokserice kad je hlapljivo poljubio. Svoje nežne ruke obmotala je oko njegovog tvrdog uda. Zastenjao je od miline, njeni dodiri su bili tako čedni a on je toliko uživao da se bojao da će svršiti pre nego je oseti.
"Nemoj dušo svršit ću. Bože Tamara kako te želim." - jedva je izgovorio kad se smestio između njenih nogu a njena vlaga ga ukrutila još više.
"Ivo molim te ne mogu više." - drhtala je sva ispod njega dok ga grlila oko ramena.
Imao je u planu da je polako poljubi, dodirne oseti svu, ali sad nije više mogao razumno razmišljati dok se ona meškoljila ispod njega.
"Pogledaj me princezo. Ja i ti protiv svih." - jedva je protisnuo kroz zube dok je nameštao svoj napeti kurac na njen ulaz. Bila je tako vlažna i vrela dok je prstima prolazio preko njene usmine, a ona je stenjala ispod njega.
"Ja i ti protiv svih. Aaaahhhh" - ponovila je upravo kad se zabio do kraja u nju. Bila je tako vrela i uska, da ga stezala kao baršunasta rukavica.
"Ahhh kako si uska." - zastenjao je na njene usne koje je nastavio ljubiti dok je počeo da se pomera u njoj.
"Ivo, ah da." - stenjala je ispod njega dok se on u nekom sporom ritmu zabijao duboko u nju.
"Bože kako si lepa, Ohhh malena nijedna nije bila kao ti, kako mi samo pašeš. Ooo princezo." - pojačao je tempo kad je ona podigla svoje duge noge i obmotala ih oko njegovog struka tako mu omogućila bolji prodor koji ih oboje dovodio do ludila.
"Ahhhh božanstveno je!!! Bože Ivo nikad mi ovako nije bilo."- telo joj drhtao u njegovim rukama a njena vrela unutrašnjost ga stezala sve više i više, bio je siguran da neće duže izdržati. Spustio je glavu na njene grudi i zasisao jednu pupku dok je drugom rukom počeo kružiti oko njenog nababrelog klitorisa. Jecala je i izvijala se dok je on stenjao od užitka. Imao je puno žena pre braka i sada od kad su se on i Milica ohladili jedan od drugog, puno žena je prošlo kroz njegov krevet ali nijedna dosad ga nije napaljila kao ona. Nijedna mu nije ovako odgovarala, nijedna ga nije ovako dobro primala. Nijedna ga nije uzbudila kao ona, sa njiednom do sad nije osećao ovakvu sreću. Nije pamtio čak ni da je sa Milicom ovako uživao. A nijedna do sad se nije ljubila kao ona. Osetio je kako ga steže kad se njeno telo zgrčilo prestao je lickati njene sise i podigao pogled na njeno usnulo lice. Napola zatvorene kapke, rastvorene usne natečene od njegovih poljupca kroz koje je kao u deliriumu ponavljala njegovo ime dok ga stezala sve jače.
"Otvori oči, hoću da vidim taj pogled. Pogledaj me ljubavi." - promuklo je izgovorio dok se bez prestanka nabijao u nju. Kad je otvorila oči sjaj zadovoljne žene obasjao je njegovu dušu, srce nije prestajalo lupati kao ludo a dugo zatvorena vrata duboko u njemu se otvorila taman kad je ona krinkula.
"IVOOOO!!!" - njegovo ime je tako lepo zvučalo kad ga je ona izgovarala, niko ga nije tako zvao sem Tamare.
"AAAHHHH TAMARAAA!!!" - njen orgazam je povukao i njega, telo mu se napelo dok ga ona stezala nogama, a noktima ostavljala tragove na njegovoj koži on se u mlazevima kao nikad do sad praznio u nju.
Nakon nekog vremena umorno se spustio kraj nje, zagrlio je oko vrata i poljubio u slepočnice. Toliko ljubavi nikad do sad nije osetio, nije ni znao da može tako jako nekog voljeti. Sve dok nije upoznao nju. Sad je znao, sad mu je sve postalo jasno on nije zavoleo nju pre nekoliko godina on je voleo nju od prvog dana.
"Tvoj sam kao što nisam ničiji bio nikada. Volim te princezo." - promuklo je izgovorio u njen vrat kad su napokon došli do daha.
"Nikada ovako mi nije bilo, niko me ovako nije imao kao ti. Tvoja sam Ivo, oduvek sam bila tvoja. Volim te lepotane." - njen nežan glas milovao je njegova čula, a topli dah greo dušu. Podigao se malo sa nje i bez da se izvuče iz nje prebacio se na leđa, a nju povukao na sebe. Pružio ruku i prebacio jorgan preko njihova znojava tela. Zagrlila ga jako kao nikad do sad, a svoju glavicu namestila u udubinu njegovog vrata.
"Jel se kaješ?" - tiho je pitao a njegovo srce je zatreperilo u iščekivanju. Znao je da ovo nije bilo u redu, da je ovime od nje napravio njegovu ljubavnicu, a ona je zaslužila sve osim toga. Međutim njegovo srce je kucalo samo kad je ona pored njega.
"Znam da nije u redu i da je ovo greh, al ne, ne kajem se." - odgovorila je nakon nekoliko trenutaka koje je on iskoristio da se polako izvuče iz nje, zastenjala je negodujući. Nasmijao se nežno i poljubio u medene usne koje su još uvek imale ukus čokolade.
"Daj nam šanse malena. Nemogu više bez tebe, nemogu bez nas. Ti si jedina osoba sa čijim imenom i likom idem na spavanje svaki dan i sa istim se budim svako jutro. Znam da je sve ovo jako komplikovano al možemo mi to princezo." - želeo je tako jako da je ima u svom zagrljaju svaki dan, znao je da će to biti jako komplikovano al nije više mogao ni dan bez nje.
"Bojim se." - drhtavim glasom je izgovorila dok je prstima kružila po njegovom telu. Koža mu se ježila sa svakim njenim dodirom, a žmarci su napali njegovo telo. Nijedna ga nije ovako obožavala dodirima, nijedna ga nije ovako znala zadovoljiti da se totalno izgubi u svom orgazmu. Nijedna samo ona. Želeo je neopisivo je želeo ovu ženu koja je ležala na njegovim prsima.
"Ne boj se, uvek ću biti pored tebe." - dao je obećanje nešto što nikada nije radio jedino sa svojom decom. A sad je to prekršio i dao je Tamari obećanje. Obećao je jedinoj ženi koju je voleo od prvog dana kad je video.
"Volim te Ivo." - tiho je izgovorila i poljubila ga u ključnu kost.
"Volim te i ja Tamara." - uzvratio je i zagrlio je jače kao da se bojao da će je izgubiti.
Grlio je i ljubio u kosu dok je njeno disanje postajalo ravnomerno, sve dok nije na kraju zaspala u njegovom zagrljaju. Isprepletenih udova, sa uzavrelom kozom i sam je kasnije zaspao sa njom u zagrljaju.
Bila je jedina od čijeg prisustva je njegovo srce lupalo kao ludo od kako je znao za sebe, a on je sve to pripisivao na običnu ljubav. Bila je jedina koja se radovala na njega svaki put kad ga vidi još od kad je bila beba. Bila je jedina koja je najlepše grlila i najnežnije ljubila, pa čak i onda kad je ostavljala čedne poljubce na njegovom obrazu. Bila je jedina u čijem pogledu se svaki put gubio a nije hteo da prizna. Bila je jedina čija podrška mu bila najbitna, bitnija i od one na njegove roditelje. Bila je jedina čiji su glas i osmeh bile nešto najlepše u njegovom životu još od onog dana kad mu se nasmijala u porodilištu. Bila je jedina čiji parfem je mogao namirisati na kilometar, jedina čiju pojavu je mogao prepoznati u milion nijh. Bila je jedina koja ga nikad nije razočarala, jedina koja ga poznavala u dušu i voljela samo zbog njega. Jedna jedina čiji pokreti su ga uzbuđivali od kad je prvi put video na onoj sceni. Jedina čije razmišljanje ga svaki put sve više oduševljavao, a razgovor sa njom ga držao budan  satima. Bila je jedna, jedina koja je godinama trajala i svaki put se sve više zaljubljivao u nju. Njegova malena princeza. Njegova Tamara.
Sa tim mislima zaspao je na najlepšem mestu, pored žene koju je oduvek voleo čak i onda kad se drugoj zakleo na vernost. Čak i tada je voleo Tamaru samo nije hteo priznati.

______________________________________

Čao ljudi evo me opet ovih dana možete zahvaliti ValentinaLiber kao i do sada zapravo što sam ovako brza. Ako se pitate od kud sad Ivan i jel sam nešto pobrkala odma da vas razuverim Ne nisam ništa pobrkala sve je u redu 😀Obečala sam vam sinoč jedno malo iznenađenje pa evo ga 😉
SofijaS5 došlo je tvoje vreme ljudi evo ovo je mal uvod u drugi deo serijala čiji prolog dobijate danas zapravo za koje tren 😎😁😉

Još pet poglavlja i završavamo sa prvi deo međutim definitivno se ne rastajemo sa ovo dvoje o njima čete čitati i dalje kroz cel serijal 😊

Čitamo se
Ljubim vas 😘😘😘
Aneta