ANĐEO SLOMLJENIH KRILA ( Serijal ANĐEO - Prvi Deo)

ČETRDESET DRUGO POGLAVJE

Prošlost

Mart 2013

Jovan

"Ambasadore zvao me Pretsednik..... Ovaj....." - Filip je upravo uleteo u bolničku sobu kao bez duše dok je on povraćao snagu nakon zračenja i kratke terapie koju je od danas počeo primati kako bi ga pripremili za hemoterapiju od sredine sledeće nedelje. Kad je Filip ušao on je na veliko raspravljao sa Jordanom i Strahinjom oko ovu situacije koja ih je zadesila. Da pored Jordana od svih svojih prijatelja samo je Strahinja znao da je bolestan i mada obojica ga nisu podržavali u ovome da svima skriva svoje stanje ipak su svaki drugi dan dolazili sa njim i pravili mu društvo. Rešio je, napokon ovih dana će svojima reči, al prvo noćas će sve ispričati Andrei jer znao je da sumnja i da će biti opasno ljuta kad sazna, međutim šta je tu je.

"Šta je bilo Filipe?" - pitao ga i očekivao je da čuje još neko sranje koje su novine objavile za njega dok je on ležao ispod lasera.

"Ovaj... Petar me zvao jer Ivan vas nije mogao dobiti..." - mucao je čovek i jedva sastavljao reči, a on ga po prvi put video ovakvog izbezumljenog.

"Desilo se nešto?" - umesto njega pitao je Strahinja nestrpljivo, a on je pokušavao od njegovog pogleda saznati nešto.

"Nažalost jeste. Jovane ovaj... Andrea je tu." - na kraju je prevalio nekako niz usana, a njih troje su tako sočno opsovali da su se i najgori ološi mogli postideti. Donekle očekivao je ovakvo nešto možda čak i ranije, znali su da ih Oliver i Tomo prate, već su pokušali sve kako bi iz Filipa izvukli informacije al on se nije dao, kao što je obećao tako je i uradio. Ostao je nem na svaki njihov pokušaj, ostala dvojca i nisu ni znali gde tačno odlazi jer bi uvek ostajali na prvom parkingu dok su njih četvoro pešice prolazili ostatak do Bolnice. Oni i da su išta rekli mogli su samo dati tačnu adresu, a to bi sve odvelo do pogrešnog zaključka do "S" Holdinga i Sašinog ureda. Pogrešan ulaz, umesto onaj pravi koji se nalazio malo ispred njega.

"A jebiga jednog dana bi i ovako i onako saznala, šta je tu je." - promumljao je sam za sebe u bradu dok je ustajao kako bi se upristoio jer očekivao je da će banuti svakog trenutka i očitati mu bukvicu.

"Sad se sam vadi mi nećemo da najebemo od nje." - šalio se sa njim Strahinja dok mu se Jordan cerio kao neki klinac.

"Ovaj ne nije saznala. Zapravo gore je od toga." - čuo je Filipov glas koji je sad zvučao jako ozbiljno čak i uplašeno.

"Kako gore?" - umesto njega pitao je Jordan, a on ga pogledao i uhvatio njegov uplašeni pogled koji je pokušao sakriti i pre nego je Filip nastavio vrata se otvorila uz tresak i na njima se pojavio Saša, zapravo vrlo ozbiljna verzija Saše.

"Jel si im već rekao?" - pitao je Filipa umesto njih, a njega nije ni pogledao.

"Rekao nam šta? Saša?! Filipe?!" - E sad mu više ništa nije bilo smešno, a neka nelagoda mu pritisla želudac koji se već počeo grčiti.

"Pre par minuta me zvao Kosta i tražio mi da odobrim korišćenje njene krvi. Jovane doveli su je u jako lošem stanju već su je uveli u salu, stanje je jako ozbiljno." - slušao ga kako uvek staložen i dalek Saša jedva priča dok se na njegovom uvek ravnodušnom licu jasno mogla videti briga.

Telo mu se treslo a neka nevidljiva ruka stegla mu je srce i mrvila ga na komade, kao bez duše prošao je između Strahinje i Saše i izašao van.

"Jovane polako! Ne smeš se uzrujavati!" - čuo je kako ga Jordan upozorava dok je on hrlio prema posebnom dijelu gde su dovozili njihove ljude u ovu bolnicu na peti kat. Svo četvoro su ga u stopu pratili, kad su ih na stepenicama susreli Filipovi dečki.