ANĐEO SLOMLJENIH KRILA ( Serijal ANĐEO - Prvi Deo)

DVANAESTO POGLAVJE

Prošlost
Decembar 2011

Andrea

Kad je izašla iz Nitine kancelarije doslovno je otrčala do Damjanove gde su bile njene stvari, spakovala laptop, pokupila tašne navukla kaput i izjurila van PR Centra. Ispred vrata na hodniku već je čekao Oliver koji je stajao na ulazu u lift i tako ga držao u mestu da ne bi ga neko drugi pozvao dok ona ne izađe.
"Evo me. " - sa osmehom mu se obratila kad je izašla na što joj uzvratio sa onim njegovim. Propustio je ispred sebe pa ušao i pritisnuo dugme koje ih odvelo ravno u garažu. Nisu ništa puno pričali, dok je ona slala poruku Jovanu da je krenula i da će uskoro biti kod njega. Dok je kucala osećala je pogled koji joj milovao sva čula. Navikla je da je uvek prati obezbeđenje jer njen otac je bio Univerzitetski profesor a majka arhitekta koji su uvek bili na meti, još se i ona bavila tenisom nekad, međutim nikad se nije mogla opustiti. Dok pored Olivera je to bilo drugačije. Ulivao joj sigurnost, pored njega je bila slobodna i bezbedna. Bio je to jako lep muškarac od četrdeset godina, bivši vojnik koji je za sebe imao dve ture u Iraku i Afganistanu, nekadašnji šef tajne službe koji je služio kao lično obezbeđenje Predsednika Države. Visok skoro dva metara, telo izvajano kao kod grčkih bogova, sav u mišićima. No nisu to bili oni napadni napumpani mišići, kod ovog čoveka je sve bilo na mestu, razvijena ramena, uski kukovi i duge mišićave noge. Uvek u crnom ili tamnom sivo odelu sa crnom košuljom koji su na njemu stajali kao saliveni. Kosa ošišana kratko, crne oči kao najtamnija noć. Bio je to prelijep muškarac, da nije bio Jovan i da je malo bila starija ko zna možda bi se zaljubila baš u njega.
"Da ne znam da si završila pravni fakultet i da ti je dvadeset godina, rekao bi da si PR sa godinama iskustva iza sebe. Svaka ti čast malena ovo si savršeno odradila. " - preneo je iz razmišljanja dok su izlazili iz lifta i malo je postideo jer njene misli malo pre bile su daleko od posla.
"Ma nisam ništa uradila, i ostali bi to uradili samo su bili previše uzrujani. Al hvala ti u svakom slučaju. " - odgovorila mu pre nego su ušli u auto.
"Možda, al ti si bila savršena. " - ozbiljno joj uzvratio pre nego joj uputio jedan duboki pogled. Nešto se tad desilo, vreme je stalo dok su se njih dvoje u tišini gledali pravo u oči. Neka toplina joj preplavila telo, a obrazi su se malo zarumenili.
Vibriranje telefona u njenoj ruci je prekinuo taj trenutak i vratio ih u stvarnost. Skupa su ušli u auto dok je ona odgovarala na poziv.
"Heeeey! " - srećna da ga čuje radosno je odgovorila dok je Oliver već upallio auto.
"Ljubavi gde si, kad stižeš? " - čuti njegov glas bila je arija za njenu dušu, zar je moguće da joj toliko nedostaje a sinoć su do pola dva iza ponoći bili skupa.
"Evo ušla sam u auto, za koji minut sam kod tebe. " - sa osmehom mu odgovorila, a još više se nasmijala kad je čula kako je ispustio uzdah.
"Bogu hvala!!! Jedva čekam! " - uzviknuo je, pa je još više nasmijao. Nekad se stvarno znao poneti kao neki nestašni dečak.
"Evo, evo dolazim. " - nije htela više pričati jer nije baš ni imala vremena jer je Oliver jurio cestama kao da ga vragovi gone, očito ovo je bio njegov stil.
Prekinula je poziv kad je čula njega kako joj kaže "stižemo za minut".
"Hvala ti, znam da ćete danas biti u poslu čitav dan. "
"Mala tebi smo na usluzi uvek u svako doba dana, kao i momcima tako i tebi i Niti, tako da oko toga nemoj uopšte misliti. Nego moram te nešto pitati. "
"Reci? "
"Šta si se pobogu u ovim godinama vratila tu kad si imala bolje mogućnosti vani? "
"Obećala sam ocu, a i trebalo mi je malo vremena i zaželjela sam se kuće. Dve godine u Srbiji, tri u Grčkoj malo sam se smorila. " - jeste smorila se, smorila se čekati čoveka kojeg je mislila da je voli, smorila se od laži, smorila se da bude druga, smorila se od maske koju su svi oko nje nosili. Sad kad pogleda sedam meseca natrag kao da je gledala u neki tuđi život.
"Nisi htela upisati master studije? " - njegov glas dok se približavao do velikog kompleksa koji je nekad davno bio sedište najvećeg novinskog lista u Državi a sad su se tu nalazila većina ministarstva pozvao je natrag. Zaustavio se sekund nakon što je pitao i kad je mislila da će je samo dovesti i ostaviti isključio je auto i izašao van sa njom. Nasmijala se u sebi ovaj čovek je uvek bio ispred njenih misli.
"Pa to je i bilo ono zbog čega sam se vratila, među ostalom htela sam upisati Vojnu Diplomatiju. " - rekla mu ono što su samo njeni roditelji i Jovan znali.
"Zaista!? To je najteži dio Diplomatije, najkompleksniji i pa trebaš imati želudac za to. Nemoj me pogrešno shvatiti al stvarno je teže." - pričao joj dok su ulazili u zgradu i uputili su se prema nekoliko liftova koji su se nalazili u ogromnom foaju. Oliver je pozvao nekoliko.
"Znam jako je teže a i tata mi pričao mada sam se i sama raspitivala, da većinom studenti su iz Vojne Akademije i da jako malo čak uopšte ne primaju nekog izvan. " - htela mu je dati do znanja da je koliko toliko informirana o pravom stanju, ne zbog toga jer je njegov komentar uvredio naprotiv u njegovom glasu i pogledu nije bilo ironije niti podsmeha, jednostavno joj je skrenuo pažnju na činjenice.
"Tako je i proces jako dug i naporan, prijavljivanje počinje u Februaru i proces traje čitav semestar. " - nadovezao se on kad je lift već stigao na sprat a oni su prekinuli razgovor.
"Mala tu si ja moram natrag evo ga Petar već zove. " - rekao je dok joj se nežno smešio i jednu ruku držao na tabli lifta a u drugoj telefon.
"Ajoooooj. Oprosti zapričala sam te. Nema veze hvala ti što si me dopratio vidimo se. Ćao! "
"Uvek! Vidimo se. "
Pozdravio je i iščezao u sekundi kao što se pojavio ujutro u garaži. Čovek jednostavno nije znao polako. Kod njega je sve bilo sad i odmah. Rasterala je misle bacivši pogled na ručni sat i videla da ima čitavih četrdeset minuta nasamo sa svojim čovekom. To je podstaklo da ubrza korak i bez reči prođe pored njegove uskoro bivše sekretarice koja je iritantnim glasom rekla da je Ministar očekuje, mada ona je nije ni čula niti pa marila za nju. Bez kucanja ušla u njegovu kancelariju ili bolje reči uletela kao uragan.
Sedeo je iza radnog stola i nešto gledao u laptop, snežno bele košulje zavrnutih rukava koja je ocrtavala svaki mišić na njegovom snažnom telu koje je sanjala nedeljama a još ga nije osetila. Jake podlaktice, raštrkana kosa, prva tri dugmad otkopčana i naravno bez kravate bio je neodoljiv, i ubitačan za njene već poludele hormone.
Još uvek je stajala na vratima koja je malo pre zatvorila i upijala ga pogledom kad je on podigao glavu sa monitora i svoj pogled zakucao za nju.
Zelene oči su je gutale dok su varnice sevale, žestina iz njih je već i na ovu daljinu obuhvatila i njeno biće. Ništa joj nije rekao samo je razvukao svoj najlepši osmeh i nemo je očima pozvao da mu priđe dok se sad malo odgurnuo natrag od radnog stola. Taj njegov pogled zapalio je sve u njoj i u ovom trenutku nije je bilo briga i da se sve oko nje ruši ona je htela te usne, htela je te ruke oko sebe. Odgurnula se od vrata posegnula za ključem u bravi i okrenula ga, jedan šklocaj i bili su sigurni. Spustila je tašne na najbližu fotelju dok je svlačila svoj već otkopčani kaput i polako koračala prema njemu. A on kao da je samo to čekao, udobnije se namestio u svoju fotelju i malo ležernije zavalio u naslonjač i još više se odgurnuo od radnog stola sad je već bio udario u zid.
"Ljubavi. " - hrapavi glas pun emocije i žudnje dali su joj po ko zna koji put do znanja da ni sam nije imun na ovu požudu koja ih kao magnet vukla.
"Lepotane. " - odvratila mu dok se smeštala među njegove noge koje je već raširio. Ostala je tako stajati dok su se njegove ruke upetljale u njenu kosu. Sagnula je glavu prema njegovoj koju je i sam istegao kako bi je poljubio. Nije znala ko je koga prvi poljubio al znala je da su jedan drugog napali. Harali usnama, kad je on najednom gurnuo jezik u njene usne i počeo je pustošiti.
Svoje velike muževne šake je sa njene kose počeo polako spustati po njenom telu dok su se njihovi jezici preplitali erotičnije nego ikada. Mogla je osetiti svaki njegov nerv, njegov ukus, njegov jezik, nikad do sad nije ga ovako osećala. Gaćice su joj već bile vlažne, dok su joj grudi otežale, a ona je stenjala od ugode. Svoje ruke koje su do sad mrsile njegovu kosu spustila je na njegova ramena i uvukla u malo raskopčanu košulju. Još je stajala kad je u ustima čula njegovo ržanje, pre nego je obe njegove ruke osetila na svojoj zadnjici. Pohlepno je uhvatio pa sa uživanjem je počeo mesiti dok je stenjao od ugode a ona se sva tresla od užitaka. Ostali su bez daha kad se odmakao od nje skupio svoje noge i dok se ona osvestila smestio je u svoje krilo.
"Jovane nemamo puno vremena. " - jedva je dolazila do daha dok je on sad ostavljao vlažne poljupce po njenom vratu.
"Još pola sata, taman da te imam malo za sebe. Kako si mi samo nedostajala. " - prigušenim glasom mrmljao je u njen vrat dok je levom rukom mazio njena leđa, a desnom gnječio njenu guzu i tako je još više nabijao na svoju ogromnu erekciju.
"Kamere... Ahhh" - stenjala je dok se njegova muškost preko odeće nabijala na njeno sad već mokro središte.
"Ne rade, i napolju se ništa ne čuje. Ooohhh" - jedva je izgovarao i sam kad mu je počela otkopčavati košulju i rukama prelazila po njegovim savršenim prsima, dok ga ljubila u vrat.
"O bože malena, ahhhhhh" - bio je u delirijumu dok je jače nabijao na sebe. Mislila je da će poludeti. A Jovan ne bi bio Jovan da je svaki put ne iznenadi. Podigao glavu sa njenog vrata i zakucao svoj pogled za njen, toliku požudu i želju nikad do sad nije kod ni jednog muškarca videla. Ovaj čovek je obožavao.
"Anđele....Preljepa si. " - promuklo je progovorio dok se sad već polako počeo pomerati ispod nje a ona je ludela. Tad je levom rukom uhvatio njen vrat pa polako počeo spustati prema njenom dekolteu dok je gledao pravo u oči, nije ni primetila kad joj je svukao sako. Međutim jasno je osetila kad joj rastvorio košulju i uvukao ruku ispod nje.
Radio koji je svirao u pozadini upravo je objavio da je tačno jedanaest sati i trideset minuta. Imali su tačno još petnaest minuta kad je Jovan spustio glavu i počeo ljubiti njen dekolte. Slobodnom rukom je mazio njene grudi preko providnog grudnjaka od crvene čipke. Sa svakim pomakom njegove ruke njene bradavice su se ukrućivale još više dok je on ljubio sve do ivice grudnjaka. Bila je u delirijumu kad je maknuo ruku i opet spustio na njenu guzu. Uhvatio je čvrsto i počeo je trljati o svoj ud dok se počeo jače nabijati ispod nje. Nije prestajao ljubiti njene grudi dok je ona zatvorenih očiju stenjala. Jebao je na suvo u svojoj kancelariji a ona je uživala kao nikad do sad. Čula je sad i njega kako stenje. Sa svakom minutom njihovi uzdasi su se mešali. A njih dvoje su uživali.
"Ajde ljubavi, ajde malena svrši za mene. " - čula ga kako joj priča na usne pre nego ih poljubio. Poljubac nije dugo trajao jer se on otrgao od nje i opet spustio usne na njen dekolte.
"Tu sam još malo. O bože Jovane. " - pričala je u delirijumu dok se sad i sama počela nabijati na njega bila je na rubu kad je osetila njega kako se trza ispod nje.
"Ajde ljubavi. Svrši za mene mala. " - čula ga kad je osetila onu željenu bol u isto vreme kad i njegove zube na njenoj bradavici.
"Jovaneeee aaaahhhhhh!!!! " - lagano je gricnuo preko čipke kad se ona vinula u nebesa. I dok joj se telo još treslo osetila je njega kako se ukočio i ispustio neki neartikulisani zvuk i odjednom je podigao sa sebe. Međutim prekasno ipak je osetila kad se izlio ispod nje.
Spustila je čelo na njegovo koje je bilo oroseno kapljicama znoja, dok je još uvek sedela u njegovom krilu. Grlio je i nežno prelazio po njenim leđima dok su uživali u tišini.
"Oprosti nisam se uspeo suzdržati. " - tiho joj rekao dok je počeo lagano spustati poljupce na njene natečene usne.
"Hvala ti za ovo. Tako si mi falio. " - odgovorila mu još tiše.
"Ne mogu ni minutu bez tebe tako te silno želim da se nisam mogao suzdržati. "
"Ljubavi, upravo si mi priuštio najbolji vrhunac do sada, i bila bi nesretna da se nisi i sam opustio. Hvala ti. "
"Anđele moj. " - pričao je na njenim usnama dok ih je lagano grickao.
"Jovane nemamo više vremena a moramo se srediti, posebno ti. " - opomenula ga i skočila sa njegovog krila pre nego je on ponovo dohvati. Kad se pogledala u ogledalo na suprotnom zidu imala i šta videti. Rastvorena košulja,grudnjak sa očito još teškim i napetim grudima na izvolte, raščupana kosa i natečene usne. Ma savršeno!!!
"Trebam promeniti pantalone i bokserice. Jebiga idem u toalet. " - čula je Jovana kako priča iza nje dok je iz ormara vadio rezervno odelo, pantalone, košulju i bokserice. Dok se ona češljala on je već svukao košulju i ostao nag do pojasa. Ostala je sa četkom u kosi dok je u ogledalu gledala u ovo savršenstvo iza nje.
Balavila je. Doslovno je balavila. Izvajana leđa, pločice na stomaku i grudima. Čvrsti bicepsi i izražene vene. Brončana koža bez ijednog vlakna na sebi. Bio je savršen!!! I samo NJEN!!! Okrenuo se prema njoj i uputio joj osmeh od milion dolara od kojeg su joj noge zaklecale i bez reči se izgubio u pravcu toaleta u sklopu kancelarije. Dobro da je imao toalet u kancelariji inače bi onoj kokoš vani priredili spektakl. Dok se on presvlačio ona se već dovela u red. Samo što je vratila neseser u tašnu čula je kako se kvaka spušta, neko je pokušao da uđe.
"Jovane!!! " - čula je Ivu kako ga doziva u isto vreme dok je kucao na vrata.
Okrenula je ključ u bravi i otvorila.
"Tu si!!! Mislio sam da još nisi stigla, a Valentina nije bila tu. Nego šta su vrata bila zaključana? " - ovaj je verglao sto na sat dok je ulazio u kancelariju, ona ga samo gledala i čekala kad će doći njen red i vrtela u glavi šta bi mogla odgovoriti. Jer pa sigurno mu neće reći šta su radili.
I tad je Jovan kao poručen izašao iz toaleta zakopčavajući košulju. Sive pantalone koje su ocrtavale liniju njegovih mišićavih nogu, kao i uvek snežno bela košulja i bio je lep do bola.
"Ivo stigao si? Ljubavi daj mi pomozi sa ovim rukavima. " - pitao je Ivu dok je prilazio njoj da mu pomogne oko rukava sa kojima se borio. Nasmešila mu se i pre nego mu pomogne posegnula je u svoju čantu gde je sinoć ostavila malu kutijicu sa manžetama koje je njemu kupila pre neki dan.
"Upravo sam došao al vrata su bila zaključana a Valentina je već u press sali sa novinarima. " - odgovorio mu ovaj na što mu se Jovan zaverenički nasmijao, pa se okrenuo prema njoj a ona je već crvenela. Izvukla je manžete pa je jednu već smestila i zakopčala, kad je čula Ivu.
"Šta se tako smijete, i šta ti je sa bravom? "
"Ništa što bi tebe zanimalo, super je brava ništa joj ne fali. Hvala ljubavi. " - odgovorio mu pa je spustio glavu i poljubio je u čelo.
"Jovane!!! " - prosiktala je dok ih Ivo gledao i napokon shvatio šta je bilo sa ulaznim vratima.
"Khm, ljudi moramo poći novinari su spremni, čekaju na nas. Već su nabrijani nakon onog od jutros. Vanesa je bome napravila pravi haos. " - pričao im nakon što se malo sabrao nakon saznanja da bi ih mogao uhvatiti da je malo ranije došao.
"Ivo u pravo vreme jedva smo uspeli naći nešto da je izvučemo iz skandala i da uz to dobijemo demant. Zbog toga moraš biti vrlo vrlo strpljiv i molim te nemoj planuti. " - bilo je red da se vrate natrag u realan svet jer veliki posao ih čekao.
"U redu, pokušaću obećavam, al samo zbog tebe. " - obećao je, a ona se zaista nadala da će ispuniti obećanje jer još jedan skandal nije im bio potreban.
"Dobro. Gde ti je kravata, ona koju sam ti rekla da poneseš? " - nije valjda namerno zaboravio, znala je da mrzi kravate i leptir mašne al isključivo mu je naglasila da danas na sat dva mora da stavi kravatu.
"Ma daaaj nemoj me terati to da nosim, znaš da me guši i mrzim je. Kao da sam vezao omču oko vrata. Šta mi ovako fali dobar sam, evo obućiću odelo. " - počeo je da se žali i da je ubeđuje kao neki mali dečak, joooj kako je bio sladak.
"Ljubavi znam da ne voliš kravate, al danas na sat dva moraš jednu staviti. Molim te zbog mene izdržaćeš jednom. "
"Baš moram? " - još je složio tužnu facu u zadnjem pokušaju da je ubedi da ga pusti bez kravate.
"Ok ljudi idem ja da najavim da si spreman da snimatelji upale kamere a vi lagano krenite iza mene. " - ubacio se Ivo pa je polako pošao prema sali za pres.
Ona je iskoristila taj trenutak pa ga nežno poljubila u te mekane muževne usne pre nego mu je zadnji put naredila da stavi kravatu.
"Moraš, evo ja ću ti je vezati labavo da te ne steže, može? " - zaljubljeno mu se nasmijala sa onim osmehom koji je on obožavao i naravno dobila pobedu. Okrenuo se i mrzovoljno je izvukao tamno sivu kravatu iz ormara i sa teškm srcem joj podao.
Kad ga uz njegovo gunđanje uspela skockati za pres, uzela je fasciklu kao i on njegovu jer valjalo je biti spreman sa svim dokumentima i podatkeima koje bi javnost trebala i morala biti upoznata, i napokon su izašli iz kancelarije.