ANĐEO SLOMLJENIH KRILA ( Serijal ANĐEO - Prvi Deo)

ČETRDESET PRVO POGLAVJE

Prošlost

Mart 2013

Andrea

Napokon nakon dve nedelje pune drame i brdo problema danas je mogla odahnuti i nasmijati se od srca. Danas će ga napokon videti i ako sve bude kako treba ostaće tu zauvek, jer nije bitno gde si bitno je s kim si. A ona je više od svega htela biti s njim.

U ove dve nedelje nije znala ko izgleda gore, dal ona ili on.

Dve nedelje teže kao godine.

Dve nedelje jurnjava glavom bez obzira.

Dve nedelje balansiranja između fakulteta, države i privatnog života. Zapravo sve to je negde između postalo njen život. Jednostavno nije postojala mogućnost da odvoji jedno od drugog. Kad bi odustala od Akademije to bi se odrazilo i na njenu trenutnu poziciju u stranki koju je teškom mukom u jako kratkom vremenu stekla. Sa druge strane kad bi odustala od svoje trenutne pozicije, značilo bi da odustaje od sebe, a ona nikad nije odustala od sebe. Na kraju odustati od njega, značilo bi potpisati svoj kraj. Od njega nije nikako mogla odustati, a nije ni htela. Pa zbog toga je odabrala hodati po rubu, spavati jedva pet sati u toku dana, juriti na sve strane i raditi hiljadu stvari u isto vreme.

U svakom slučaju danas će odmoriti. Danas je njihov dan, a od sutra će čeličnom rukom nastaviti dalje.

Zbog situacije nije ga smela sačekati na aerodromu kako ne bi lešinarima dali još koju priču. Jeste da im je Saša odjednom niodkuda uskočio u pomoć i svoje resurse, tvrtku i ljude stavio u potpunosti u njihove ruke ipak opreza nikad dosta. Kako je u zadnjoj nedelji Kosta znao reči očito je da smo se negde u međuvremenu malo opustili, a nije trebalo. Pa tako je sad ona postavljala zadnju sitnicu na sto za dvoje koji je bio postavljen u dijelu za trpezarije ispred bara u njegovom stanu na Vodno. Pre nekoliko sati kad se Mladen javio da su stali u Istanbul da napune avion i malo odmore ona se uputila u njegov stan sa jednom jedinom namerom da uradi nešto kako bi ga raspoložila i priredila mu doček za pamćenje. Lepo aranžirani sto za dvoje, jelo iz Marakane koje je malo pre stiglo, taman kad je ona izašla iz tuša i završila svoj ritual spremanja. I sad tačno pola sata nakon što joj je Oliver javio da su sleteli na vojni aerodrom i da su ih on i Tomo sačekali i da dovode Jovana stajala je pored stola i divila se. U svojoj tamno crvenoj haljini do koljena sa golim leđima, crne visoke štikle i kosa puštena da slobodno pada sa samo malo šminke čisto da pokrije tragove umora gledala je oko sebe i ponosno se smeškala. Tamno crveni čaršaf, crni escajg, lepe kristalne čaše i bele kale su bile prelepi detalji koji su upotpunjavali ukusnu hranu koja je već bila postavljena na sto i šampanjac koji se hladio sa strane na barskoj plotni od tamnog drveta. Malo prigušeno svetlo i tiha muzika u pozadini pravili su savršenu atmosferu, a ona je nervozno cupkala. Ruke joj se znojile, a srce počelo jače da kuca kad je napokon čula prigušene glasove u dnu hodnika ispred vrata stana. Ključ u bravi i baršunasti glas poslali su joj trnce kroz telo, a koža joj se naježila.

"Andrea!" - Prvo je čula kako je doziva a sreća se jasno mogla čuti u njegovom glasu, odma potom i koraci koje je mogla prepoznati u milione njih i Jovan je kroz koji trenutak ušao u stan.

U izbledelim trapericma, sa crvenom košuljom i sivim kaputom stao je na ulaz u veliki dnevni boravak.

Čitavo telo joj je treperilo od iščekivanja, dosad uobičajeno je Jovan bio taj koji je znao priređivati joj iznenađenja. Sada je ona skršila mraz i koraknula u nepoznato. Iznenađenje se jasno videlo na njegovom licu dok se prelepi osmeh pojavio na tom tako prelepom licu. Putna torba koja je dosad visila na njegovom ramenu odjednom se našla na podu a on se u dva koraka stvorio ispred nje. Nije ni uspela da išta kaže kad joj je zapušio usta jednim razornim poljupcem od koga je odletela na svemir. Njegove ruke oko njenog struka, jezik koji je pustošio njena usta i tako posesivno prisvajao njen, miris čokolade i duvana savršeno poznat i ukus viskija i kafe koji su milovali njenu dušu. Svoje drhtave ruke upetljala je u njegovu vranu kosu, čije svilene vlasi su se petljale kroz njene prste.