ANĐEO SLOMLJENIH KRILA ( Serijal ANĐEO - Prvi Deo)

TRIDESET DRUGO POGLAVJE

Proslost
April 2012

Andrea

Stigao je i taj famozni deseti april, dan petak, sat pola dvanaest pre podne na tacno nedelju dana do Uskrsa.
Jos dvadeset cetiri sata do pocetka najvaznijeg dana u godini, bar za one koje zanima sta ce se za koji mesec desavati sa ovom drzavom, ko ce doci na vlast i kakva ce biti buducnost iste. U nedelju u sedam sati ujutro pocinje glasanje, dok sutra u subotu glasaju stari, iznemosteni i invalidi, kao i zatvorenici. Uz sve to sutra glasa i dijaspora. Tako da malo je reci da je ova nedelja bila najnapetija nedelja do sad od kad je usla u Belu Palatu. Ovih deset dana od pocetka meseca zavrsavalo se sve. Morali su se obezbediti lokalni komiteti, ljudi koji ce aktivno ucestvovati u samom procesu glasanja, oni koji ce biti na glasackoj kutiji i oni koji ce biti u toku dana aktivni na terenu i po stabovima. Trebalo se obezbediti tone hrane, pice, kafa, cigarete, case, flase, higijenska sredstva, telefonske kartice za kontakt, kartice za benzin za one koji su bile zaduzeni za logistiku, tehniku, telefone, laptope, kompjutere, tablete, radije za direktnu vezu. Uglavnom u stabu je bila opsta ludnica. Svi su bili na sve strane, jelo se i pilo po kancelarijama, islo se kuci na spavanje koliko da se malo prespava kako bi mogli raditi.
Danas tacno u ponoc pocinje Predizborni Molk. To bi spored zakonu trebalo znaciti da u naredna dva dana do kraja izbora ili zatvaranja izbirackih kutija u nedelju u devetnaest sati uvece niko i nigde nesme pricati o politici. Novine i mediumi, socijalne mreze, terenske ekipe, lokalni komiteti i svaki njihov clan osobno nesme nista objavljivati, agitirati, pricati i promovirati o svojoj stranki i kandidatima. Ili obicnom recniku u naredna dva dana obican narod ce malo odahnuti od citave kampanje. No to je bila prica i radost za obican narod, dok za njih naredna dva dana su bila najgora dva dana. Jer sutra se glasa u Dijaspori prvi jos nocas pocinju u Australiji, Okeaniji i Aziji, nakon toga ide citava Evropa, pa Amerika i Kanada. A na domaci teren glasaju osudenici i stariji I iznemosteni, bolni ljudi. E tu ce isto tako biti borba, vise u zatvorima iza resetaka gde su se nalazili i njihovi clanovi. Da nije to bilo nista cudno i strano, svaka stranka je imala ljude za taj posao. Normalni ljudi pitali bi se koji je taj posao, kakAv je taj posao koji je mogao jedan osudenik u zatvoru dobiti u vladajucoj stranki. Medjutim bila je to javna tajna da su bas iza resetaka oni ljudi koji su na svoja ledja i sa svojih deset prstiju doneli puno glasova. I ne samo sad, ne samo za njih, to je ta veza koja iza Crkve i Sudstva zauzima ponosno treće mesto na lestvici. To je ona veza koja od vek i vekova ide ruku uz ruku sa drzavom, tako je bilo nekad, tako ce ostati zauvek. Zbog toga je sutra cak i napetiji dan nego na dan izbora. Broj izlaznosti sutra medju zatvorenicima moze povuci lavinu problema. Zbog toga su muskarci od ranog jutra na sastancima, dok ona sa zenama juri levo desno niz palatu kako bi sve obezbedila za nocas. Nocas je zadnji miting na Plostad Makedoniji u centru Skoplja sa kojim ce se na ponoc oznaciti kraj prvog kruga, bar u promotivnoj kampanji. Nocas ce biti I najnapetije jer dovoze se svi clanovi iz unutrasnjosti drzave iz svakog grada i sela svaki komitet ima po nekoliko autobusa koji ce oko pola cetiri poceti da stizu u grad. Milos je vec poslao svoje i decke da kordiniraju dolazak i parking autobusa, minibusa i kombija. Oliver je vec nedelju dana sa Deanom i Tomom i svojom ekipom na terenu cesljaju svaki kutak grada. Mladenovi ljudi su jos od ranog jutra doveli pse iz kampa koji ce pretresti citav plostad nekoliko dana. Nita I Irina su sa Darkom pretsednikom omladine jos od juce napolju kordiniraju postavljanje bine i dekoraciju prostora. Jovan i Dimitrija jos od proslog petka dogovaraju i pregovaraju sa okolnim kaficima i restoranima na plostadi oko saradnje za vreme mitinga, uglavnom su svi pristali da kafici budu rezervisani samo za Stranku, dok ce za ostale klijente nakon dvanaest sati na podne biti zatvoreni.
Oliver je juce sa Mladenom i Nurkackom ekipom pretresao citavo korito Vardara i svaki moguci krov koji bi mogao predstavljati opasnost. Nista nije smelo da im promakne. Oliver... Kad se samo seti na onu subotu pre tacno tri nedelje kad je imala zadnji napad nocnu moru koja joj vratila zadnje secanje. Dva dana ga nisu mogli dobiti na telefon a ona je bila pod utiskom sna i ma koliko da se Jovan trudio da joj olaksa nije mu polazilo za rukom. Kako li je samo istrpio taj vikend nikad joj nece biti jasno. Koji bi muskarac tesio, mazio i ljubio svoju curu koja dva dana trazi drugog coveka kako bi ga cula i od njega saznala da je ziv i zdrav, niko drugi sem njega. Ali to je bio Jovan, onaj koji je mogao sve. Dva dana je bila na rubu ludila sve dok nije oko deset sati uvece u subotu zazvonio njen telefon. Pamtila je taj poziv kao da je juce bio, telefon je zvonio a na ekranu nije bio broj telefona. Zurila je sva zbunjena u ekran dok je Jovan grlio i rukama prelazio po njenoj kozi.
"To je armiski poziv, javi se verovatno je Tekin. " - cula je njegov barsunasti glas i topao zdiv koji je poljubio u golo rame. Pogledala ga jos zbunjenija, ipak poslusala ga kao i svaki put.
"Halo? " - drhtavog glasa odazvala se na poziv.
"Devojcice... " - duboki hrapav muzevan glas coveka koji joj davno vec usao pod kozu i u srce, mada nije ni znala do juce cuo se sa druge strane, a njeno srce se napokon smirilo, a ona odahnula.
"OLI!!! Pa dobro gde si ti!!! Sta se ne javljas? Zvala sam te juce citav dan I danas a tebe nema, ne javljas se!!! Jel si dobro? Jel tamo sve u redu? " - kad je cula njega kao da je neka brana u njoj popustila, a ona je pocela brbljati sto na sat.
"Ajoooj polako mala, polako devojcice. Dobro sam sve je u redu. Pre nekoliko sati smo stigli i dovezli konvoj sa medicinskom opremom i lekovima, usput smo zbrisali sa zemlje nekoliko talibana i evo nas zivi zdravi stigli. " - pricao je dubokim glasom koji je u sebi uvek imao neku dozu neznosti.
"Kakvih talibana?! Jel se nesto desilo?! " - od svega ona je cula samo "talibana" I scena njenog sna odma joj iskocila u glavu, a telo joj zadrhtalo od straha. Osetila je Jovanov zagrljaj koji joj uvek ulivao srecu i brisao svaku tugu i strah.
"Ma nekoliko njih standardno sranje, presreli nas na pola puta i mislili da ce nesto uspeti al krivog konvoja su pogodili, pa smo ih se resili za nekoliko trenutaka." - pricao je toliko lako o tome kao da je pricao o vremenu.
"Uhhh al dobro ste jel DA? Ti si dobar tako? " - zabrinutost je nije napustala.
"Dobar sam devojcice, svi smo dobro. Zar sumnjas u mene?" - saljivo je pitao a ona je jasno mogla cuti njegov smeh, kako joj samo falio taj njegov osmeh i razgovor uz jutarnju kafu.
"U tebe nikad! Al moram da pitam." - odgovorila mu bez razmisljanja. Svo troje su se nasmijali na njen odgovor, a ona se udobnije smestila u Jovanov zagrljaj dok je cekala dalji tok razgovora, na trenutak je nastala tisina sve dok je Oli nije prekinuo.
"Kako si ti mala?" - tiho i ozbiljno je pitao sad on.
"Dobro sam. " - kratko je odgovorila, jer sad kad ga cula jednostavno nije imala sta da mu kaze. Sinoc je imala svasta za reci, milion pitanja joj se vrzmali kroz glavu medjutim sad kad je cula njegov glas i jasno mogla naslutiti da je on dobro, bar koliko je tamo gde je bio mogao biti svaka rec je isparila, sva pitanja je zaboravila. Sad u ovom trenutku njen napad i citava drama joj izgledala smesna.
"Zvali su me decki i starci. Rekli su mi sve. " - i tad je progovorio ono sto je ona mislila da mozda nece ni stici do njega.
"A to." - promumljala je bez volje, sad joj sve to izgledalo pomalo ludo sa previse drame.
"Mala... Kako si? Nemoj me lagati molim te." - cula je njegov sad vec zabrinut i po malo tuzan glas.
"Uhhh nisu te trebali smarati al ja sam kriva I moja luda glava. Oprosti. Dobra sam, sad jos kad sam tebe cula dobro sam. " - pokusala ga ubediti, mada je bila svesna da je njen glas zvucao svakako al nikako nije bio ubedljiv, a to Oliveru i generalu u njemu nije moglo promaci.
" Znas da mi sve mozes reci. " - na to joj nakon jednog trenutka sutnje odgovorio sa pitanjem.
"Znam. " - jedna rec bilo je sve sto je mogla da izgovori. A on je sutio i tisinom joj davao do znanja da mu moze reci sve. A sta da mu kaze, sad kad je saznala sve, kad je pricala sa svojim roditeljima koji su joj sve objasnili, kad je napokon sklopila sve svoje kockice sta mu je mogla reci. Juce je sve to udarilo kao bumerang, sva secanja, sve emocije, sva ta drama i njena panika je izazvala to da je ocajno trebala njega. A sad kad se napokon smirila i sabrala, nije znala sta da mu kaze, a on je cekao, davao joj prostor i vreme. Na kraju je tiho progovorila.
"Zasto mi nikad nisi rekao da te znam? Zasto mi nisi rekao da si ti bio prvi kog sam videla kad sam se probudila? Jos tog dana sam te zavoljela? Sad znam zasto sam ti jos od prvog dana kad sam stigla u Centar verovala. Sad znam zasto sam te jos taj dana zavoljela. Jer sam to vec jednom osecala a nisam znala. " - na kraju je ispljunula sve sto joj bilo na dusi, a onda je nesto preseklo posred stomaka. Jer ona normalna pred svog decka prica sa drugim i jos mu kaze da ga voli. U panici se okrenula prema Jovanu koji je sedeo pored nje i uplaseno ga pogledala. Umesto ljutog pogleda docekao je nezan osmeh i oci pune ljubavi, a njegove reci "znam sve i volim te" koje je tiho izgovorio pre nego je spustio svoje tople usne na njene po ko zna koji put rekli joj zbog cega se zaljubila u njega. Te njihove izlive ljubavi prekinuo je Oliverov tihi i tuzni glas.
"Jer ne mozes nekome reci da te voli. " - po prvi put cula je bol, tugu i neopisivu neznost u tom dubokom aftoritativnom glasu koji je tako voljela. Oliver je bio tuzan. Po prvi put je shvatila da je on tuzan. A to je zabolelo kao nikad do sad. Njegova tuga je ubijala, mrvila je njenu dusu na komade. Kad bi mogla sve bi uradila da izbrise njegovu tugu.
"Jel si ljuta na mene? Mrzis me? " - jos tise progovorio i tako prizvao natrag iz razmisljanja, a onda je recima presekao posred srca. "Mrzis me" kako je to uopste mogao pomisliti kako bi ga mogla mrzeti.
"STA!!! Sta to pricas?! Ne mrzim te, nisam ni ljuta sta je tebi!!! Samo mi je zao sto vas nisam prepoznala, a vi ste zbog mene morali sutjeti kako me ne bi povredili. Znam sve Oli, razumem i kad sam imala napad i bila van sebe razumjela sam i nikad nisam te mrzela. Kako bih mogla. Ne mogu tebe mrzeti. NIKAD pa ni tad. " - sabrala je svoj glas i jasno mu odgovorila I iskreno se nadala da je bila dovoljno ozbiljna i da je on shvatio da je sve ovo zaista iz srca mislila.
"Devojcice... Oprosti malena nisam mogao ti reci, a hteo sam nije da nisam al nije bilo na meni da ti kazem. Morala si se sama setiti. Oprosti malena. " - tuzno je govorio i po ko zna koji put se ispricavao. Neka krivica bila je jasno prisutna u njegovom glasi, isto kao kod njenog kuma. A obojica nisu bili krivi. Zaista nisu.
"Nemam ti sta oprastati. Ne krivim te. Spasio si me, zbog tebe sam ziva. Znam sve Olivere. I znas sta? " - mozda je ovo zvucalo kao da mu je sa ovim razgovorom htela reci da ga zbog toga voli i postuje, medjutim ta stvar je bila jos jedna cinjenica u nizu koja je od ovog coveka pravila savrsenstvo. Da bio je savrsen primerak muskarca, i da nije prvo upoznala Jovana i na prvu se kao siparica zaljubila u njega verovatno bi sad gledala u Olivera kao sto upravo gleda Jovana. Jer to je bio covek vredan sve paznje i ljubavi ovog sveta.
"Sta? " - bojazljivo je pitao, a ona je po prvi put od kako ga upoznala mogla cuti drhtaj u njegovom glasu.
"Zbog toga te jos vise volim! " - sa setnim osmehom uzvratila mu je.
"Volim i ja tebe devojcice. " - hrapavog glasa je jedva izgovorio, kao da se borio sa emocijama koje nije hteo da isplivaju na povrsinu.
"I veceras polazim, u ponedeljak oko podne bi trebao sleteti na Stenkovac. " - dodao je i rasterao sve one sive oblake koji su se nastanili nad njenom glavom..
"Zaista! Vracas se! I neces vise ici? " - ciknula je veselo a bujica pitanja su izasli iz nje kao lavina koja je dugo godina cekala da izbaci svoju vrelu tekucinu.
"Haha zaista i ne necu ici vise. " - njegov veseo glas protkan osmehom razvedrio joj dane.
"Obecavas?!"
"Obecavam!"
I zaista kao sto je tu noc obecao tako je I uradio. Nakon sto je u ponedeljak stigao na vojni aerodrom na kojem su ga svi oni citava ekipa od oko dvadesetak ljudi medju kojima su bili i njegove dve sestre i mladji brat, koje je ona prvi put upoznala a bio je Oliverova kopija, al u bukvalnom smislu te reci potpisao je pismenu izjavu da vise nece ici u medjunarodne misije, izjavu koju su Mladen i Tomo spremili ekspresno, a Dean zalio sampanjcem. I tako se Oli vratio kuci na zalost decki iz njegove agencije za bezbednost i Partiski centar jer se okomio na njih i nije im dao da dise. Al ono bukvalno, trazio je maksimum i vise od toga od svojih ljudi, a oni su bili zaista profesionalni i jednom reci savrseni.
"Klinac gde je mala?! " - I eto ga, ona o vuku a on na vratima. Cula je njegov duboki glas iz velike kancelarije propraceni necujnim korakom kako reseta njene decke i Bojanov glas kako mu spretno i malo pokorno odgovara. Nasmijala se na ovo jer reklo bi se da su Starci i Petar autoritet pred kojim svi pokorno spustaju glavu, al iza toga su bili ovo troje od kojih svi drhte od straha. Na prvu joj bilo smesno valjda jer su se prema njoj ponasali kao prema svojim zenama i sestrama, al svojim ocima je mogla videti da su prema ostalima bili bas grubi i odsecni, mozda i malo vise arogantni. Ustala je polako kako bi skratila svoje decke od agonije koja je pretstavljala pojavu Tekina u prostoriji i usput bacila pogled na sat, tacan kao i uvek dosao je za njihovu pauzu i verovatno doneo kafu. Taman se uhvatila za kvaku cula je njoj omiljeni glas kako se javlja iz iste prostorije.
"Sta ce ti moja cura m? " - Jovan se toboze ljuto obratio Oliveru, kad je ona otvorila vrata i izasla iz svoje velike kancelarije.
"Da je vodim na kafu na balkonu. " - ozbiljno mu odvratio ovaj, pa ga jos pogledao kao da je pao sa marsa.
"Sta ces ti da je vodis na kafu kad sam ja tu? Nemoze. " - odvalio je Jovan pa se izbecio na Olivera kao da se ozbiljno ljuti.
"Ma ko tebe ista pita, ti ionako ne pijes nasu kafu. Jel tako devojcice? " - odbrusio mu Oliver, pa se okrenuo ka njoj i seretski namignuo. Pokusavala je potisnuti osmeh dok ih slusala kako se prepiru, a to su ovih tri nedelje cesto radili od kad se Oli vratio.
"Tako je. " - toboze ozbiljno kimnula je glavom i prihvatila kafu koju joj Oliver dodao, dok su je decki gledali kao da je sisla sa uma a Bojan vec crkavao od smeha.
"A jeli!? To nije kafa to je buckurus! " - dreknuo je Jovan pa jos i frknuo kroz nos, a ona vise se nije mogla suzdrzati pa se pocela smijati na sav glas, kako je samo bio sladak ovako dok je glumio ljubomoru.
"Ljubavi nemoj biti ljubomoran evo vodim te kasnije na rucak. Al sad cu da pijem kafu, a ti proveri spiskove iz dijaspore ostavila sam ih na birou u mojoj kancelariji." - koraknula je prema njemu sa osmehom od uva do uva i umiljato mu se obratila, pre nego ga na oci svih prisutnih cmoknula u njegove pune usne i brzo prosla pored njega dok je nije dohvatio. Kako je izasla iza sebe je cula Olivera i Bojana kako se valjaju od smeha, dok je Jovan gundjao nesto kao "ona ce mene da vodi na rucak".
Na balkonu ih sacekalo vec poznato drustvo medju kojima je u zadnjih nekoliko Milos postao rado vidjen lik. Covek je stvarno bio iskren prijatelj, skroman i nekome kome se zaista moglo verovati, uz to je bio savrseni tata. U ovih nekoliko meseci pored svih svojih obaveza kojih je bilo previse nijednom nije zapostavio svoju cerkicu. Videlo se iz aviona da je ona njegov centar sveta.
"Evo i njih! Mislio sam da necete stici kako je krenuo ovaj petak. " - obratio im se Dimitrija koji je slucajno bio tu a koliko je znala trebao je biti na terenu.
"A kako to da si ti tu? " - pitala ga i podigla malo obrvu kako bi mu jasno pokazala da je ne pokusava muljati.
"Kidnuo je sto posto. Ulickani kome si uvalio svoje obaveze? " - ubacio se Dean iza nje i opalio po Dimitriji a i sam je trebao biti napolju, ma oni nisu normalni pomislila je.
Vec u drugoj nedelji kampanje je prestala da pokusava uhvatiti korak sa njihovim ludim tempom i nacinom rada, jer nikad nije znala gde su ili gde su zaista trebali biti, jedino su ih Petar, Kosta i Vasilije mogli provaliti valjda jer su nekada bili isti kao i oni.
"A ti si nasao pricati. " - odvalila je na sto su se svi zacerekali.
"Mala ja zavrsio pre petnaest minuta i dosao da popijem jednu kafu od nogu pre nego krenem da pokupim Dinu iz vrtica i uzmem Sandru sa posla. " - seretski joj se osmehnuo pa popio kafu.
"Ja sam sad stigao na kafu. Sredili smo sa Jovanom sve kafice. " - odgovorio Dimitrija i povukao dim cigarete koju je upravo zapalio.
"Sta ces ti da pokupis Sandru i Dinu? " - pitao je Oliver, Deana.
"Pokidao joj se jedan kais, ko zna sta je uradila. Ona kaze da nije nista uradila, kao nije nigde kocila naglo, nije jurila i sve to, al znajuci tvoju sestru upravo je sve to radila. Juce sam joj odvezao auto na servis. " - na jedvite jade je objasnjavao Dean, dok je Oliver kolutao ocima.
"Garant je negde zakocila naglo. " - promumljao je ovaj, a Dean kimao glavom. Kako su samo bili slatki, tolika povezanost, razumevanje, ljubav i sve sto cini jednu porodicu mogla se jasno videti iz svakog njihovog pokreta, razgovora, mimike. Bili su prava porodica.
"OK Crkla sam!!! Oficijalno vam kazem da sam pukla i kad ovo sranje zavrsi uzimam dve nedelje odmor a vi se snalazite kako znate!!! " - culi su Irinu kako vice sa dovratka dok je marsirala prema njima na terasu.
"Sta ti je bre?! " - smijala se na njeno ljutito marsiranje, aj jos vise se nasmijala kad je stala ispred Matije i uzela mu solju kafe iz ruke te bez pitanja otpila veliki gutljaj a ovaj je gledao kao da je imala dve glave dok su se ostali smijali.
"Zavrsicu na psihijatriji majke mi. Toliko su glupi da nemam reci, ti mu kazes to ne sme biti tamo jer tamo prolaze ostali visoki clanovi partije i sponzori koji ce doci, a on mene ubedjuje da tako kako je on postavio bas lepse. Kao da on zna sta je LJEPSE!!! "- ocito je ponovo imala okrsaj sa ton majstorima koji su stvarno bili uzasni saradnici i davali sebi previse, a uz to nimalo ih nisu postovali puno puta do sad ih cula iza sebe kako gundjaju "zene trebamo slusati, kao da te kokosi znaju sta treba". Prosto receno onaj glavni je bio uzasan i Nita i Irina su se doslovno svaki drugi dan svadjale sa njim, puno puta do sad su Dean, Oli i Tomo morali reagirati i pokazati tom nadmenom coveku gde mu je mesto, cak su ga Kosta i Petar nekoliko puta potsetili da su oni ti koji ga placaju i od koje njegova firma radi a on zivi, jedino zbog cega su ga trpeli je bilo to sto je zaista imao vrhunsku opremu, nazalost narav mu je bila ispod uzasa.
"Taj degen si previse dopusta, ovo je zaista prevazislo svaku meru?! " - ljuto je prokomentirao Matija, dok su ostali muskarci vec skupljali sake.
"Mislim da cemo kad prodju ovih dva tri dana morati malo da ga prevaspitamo. " - skupljenih usana i borama koje su se jasno ocrtavale na njegovom celu slozio se Dean sa Matijom na sebi svojstven nacin.
"Mozda bi bilo bolje da nadjemo drugu firmu ili sami slozimo ekipu sa deckim iz IT komisije, jer koliko puta smo mu do sad rekli da njih dve, sad tri MORA postovati i raditi kako mu oni kazu, a on uporno izaziva." - dodao je Dimitrija kad su na terasu izasli Kosta i Lazar, a njihov je razgovor zamreo sto su njih dvoje odma primetili.
"Sta je bilo? Opet ste neko sranje napravili?" - prvi se oglasio Kosta pritom procenjivacki ih posmatrao.
"Opet su ovi iz "Wix Sound" pravili probleme." - odgovorio mu Milos.
"Sta su sad uradili?! Pa dobro sta taj covek hoce, placamo ga toliko kao sto ga ni stranci na koncerte ne placaju, dopustamo mu svasta,toliko ima privilegija,neznam vise koliko puta smo mu progledali kroz prste,a on uporno nam se suprostavlja!" - Kosta je sad bio vidno neraspolozen, nije vikao al njegov povisen ton bio je jasan znak da ga ovo dovelo do ivice.
"Hoce da ga prevaspitamo!!! Konstantno vredjaju Nitu i Irenu, uvek im se suprostavljaju, sad su skocili i na Andreu zadnji miting proslog vikenda u Prilepu nisu hteli da je poslusaju i prebace kablove kako bi se govornica pomerila jer tamo gde je tad bila zaklanjala je Natasu a po protokolu ona je morala stajati na toj poziciji. Morali smo ja i Jovan intervenirati i umalo se posvadjali jer su bukvalno vodili inat." - objasnjavao je sad Milos situaciju od proslog vikenda.
"Evo danas nisu hteli da slusaju Irinu. " - dodao je Matija, dok su se ostali mrstili i vidno negodovali.
"Sta je bio sad problem? " - pitao je Lazar, Irenu.
"Onaj drugi veliki zvucnik koji stoji pored stepenica od bine sa strane umesto pored stepenica pomerili su ga dva reda napred na pocetak gde pocinje dio za VIP clanove. Kad sam im rekla da to nije tako trebalo biti i da cete tu stajati vi i da nema nikakve logike da zvucnik tu stoji, nisu hteli da ga maknu. Ono doslovno su me ignorirali kao da nisam bila tamo i nastavili raditi. Kad je doso onaj gazda poceo je dramiti i vredjati citiracu ga "sta ti znas o poziciji zvuka, ja sam taj koji ovo radi godinama a ti mi tu kazes gde moju opremu da postavljam!!! E nece moci ja sam taj koji vama pomaze da nema mene ne bi vi imali tako dobre nastupe!!! Zbog toga kokosi kao ti i one dve necu da slusam!!! " - objasnjavala je Irina a ona je ostala otvorenih usana na ovo sto je cula, neki ljude su si previse dopustali.
"STA!!! " - dreknuo je Kosta i sve ostavio zapanjene, mozda cak i vise nego kad su slusali Irinu.
"Upravo to sto ste culi. Morala sam zvati Petra i prekinuti sastanak na kojem je bio kod Pretsednika Drzave da bi mu on telefonski naredio da uradi onako kako mu ja budem rekla. " - dok je objasnjavala jasno se moglo videti koliko je bila zapanjena, uvredjena i umorna od ovog ispada. A ona je savrseno razumela jer na svojoj kozi je proslog vikenda mogla osetiti taj uzasan odnos od citave firme od vozaca do gazde svi su se prema njima tri ponasali kao prema ulicnim psima, toliko zlobe, vulgarnosti, pa cak i ljubomore nije do sad nigde srela. Citava ta ekipa bila je uzasna.
"Kosta ja smatram da je ovo kap koja je prelila casu. " - mirno je progovorio Oliver koji je do sad sutio i pazljivo promatrao citavu situaciju.
"Sta je prelilo casu? " - culi su Tomislava koji je u pratnji Jovana izasao na balkon, dok je ovaj sa nekim zivahno pricao na telefonu i maftao levom rukom.
"Ovi iz Wixsa su danas opet vredjali Irinu i nisu hteli da rade kako im je rekla. " - osorno mu odgovorio Dean i vec vidno ljut bacio opusak kroz balkon ne mareci za zakon koji mu nije dozvoljavao bacati djubre okolo.
"Kosta, pa jebem im sve jer ih trebamo bas dobro udesiti pobogu!? " - Tomo je odma reagirao burno, mozda burnije od ostalih bez da uopste saslusa citavu pricu.
"Nakon izbora prekinucemo svaku saradnju sa njima, ovaj put su preterali. Videcemo sa Petrom i ostalima sta cemo za ovih dana al mislim da je bilo dosta. Nisu nase cure nadjene na ulici pa da ih tamo neki isfrustrirani kreten koji jedva I da je skolu zavrsio vredja." - mirno je izgovorio njen kum, medjutim znajuci njega od mirnoce nije bilo nista, ovo je bila samo dobro istrenirana reakcija odlicnog advokata koji se decenijama srece sa svakakvim ljudima u sudnici.
"Evo je sad cu ti je dati pa se razberite, mada verujem da samo bezveze dramis al ajd nek ti bude. " - culi su kako Jovan prica u njihovoj blizini pa su se svi okrenuli prema njemu, a on ih zbunjeno pogledao ocito nije cuo nista od onog sto su do sad pricali.
"Trazi te Ivan, jedna od cura koje smo poslali u ekipu za izbore, izgubila je legitimaciju i nikako je nemogu naci pa drame. " - objasnio joj uz to dodao joj svoj telefon. Uzela je telefon i posla sa Lazarom prema IT centru usput slusala sta joj Ivan prica, bio je vrlo uznemiren al kako je slusala shvatala je da nece biti velikih problema. Dobro da su obezbedili dodatnie blanko legitimacije, e sad morace da obaveste Izbornu Komisiju i izgotove zapisnik pre pocetka glasanja. I tek tako je zavrsila njena kafe pauza, vprocem kao i svaki put do sad.