ANĐEO SLOMLJENIH KRILA ( Serijal ANĐEO - Prvi Deo)

OSMO POGLAVJE

Prošlost
Decembar 2011

Andrea

Još je sanjala onaj trenutak od sinoč kad joj zazvonio telefon mrzovoljno je izbacila ruku ispod jorgana nadajući se da se u centru ništa nije dogodilo od jutros kad im je javila da će danas doći oko podne.
"Molim? " - nije ni pogledala ko je  zove.
"Još spavaš? " - dubok glas zbog koji sinoć nije mogla oka sklopiti javio joj se sa druge strane.
"Probudila sam se pre par minuta. " - još pospana mu je odgovorila. .
"Rekao mi Bojan da si jutros zvala da ćeš doći kasnije, jel sve u redu? " - zabrinuto je pitao.
"Jeste samo nisam mogla sinoć spavati. "
"Blago tebi pa nisi morala ustati rano. "
"Pa mogao si i ti, ministre, da eskiviraš. "
"Mogao, mogao a džaba mi to kad ne mogu da spavam. "
"A jel? Šta te to toliko drži budan? "
"Ona koja u ovom momentu još spava dok je pokušavam probuditi. " - srce joj upravo poskočilo nekoliko oktava kad je ovo čula.
"A jel, koja je to sretnica. " - obožavala je ovo njihovo flertovanje.
" Ma i ja njoj to kažem al ona kao da me ne čuje. "
"Stvarno? Ma daj nema šanse. "
"Hahhaah hey srećo pusti sad to nego zvao sam da ti kažem da mi javiš kad budeš spremna da dođem po tebe. "
"Da dođeš po mene? " - zbunio ju je.
"Pa da. Šta se čudiš? " - odgovorio joj kao da je pala sa Marsa.
"Valjda zbog toga jer si na posalu. " - nije da joj nije prijalo da ga vidi pre nego stignu u centru ipak ovo joj bilo baš novo jer pa nije znala na čemu su. Jeste da je ono od sinoč značilo puno više od onog što je ona maštala, međutim još nisu pričali.
"Pa imam i ja pauzu znaš. A, ionako si juče ostavila auto u garaži.  " - kao uvređeno joj je uzvratio.
"Znam da imaš ali nisam znala da bi da je trošiš na mene. A mogu ja i taksijem znaš.  " - ne ona nije igrala igrice samo je voljela znati na čemu je.
"Mala, mislim da smo sinoč oboje shvatili da volim da provodim vreme sa tobom. I ne ne možeš taksijem jer si žensko, jer nevolim da te tamo neki stranac vozi, pogotovo da se sama voziš.  " - sad je bio stvarno ozbiljan a to joj dao vetar u leđa, dao joj nadu da  ono od sinoć nije bio samo trenutak. Još ova njegova briga za nju topila je svaku njenu poru.
"Jedino ako si ti ovo jutro kad si ohladila glavu ohladila i osećanja? " - nije joj dao ni sekund vremena odma se nadovezao. Ovo pitanje je uznemirilo, još više je uznemirila tuga u njegovom glasu kad je pitao. Nije voljela kad su njoj dragi ljudi tužni zbog nje. Pogotovo nije voljela kad je on tužan i uznemiren zbog nje.
"NE! Naravno da nisam, šta ti pada na pamet. " - ono "ne" je baš uzviknula mada nije planirala kao da je samo tako izašlo iz nje, iz dubine njene duše.
"Onda ustaj sredi se i zovi  da dođem po tebe. " - bio je jasan da više nema šta da se priča na tu temu.
"U redu, zovem te za sat vremena u redu? "  - radovala se na to da će imati bar malo vremena nasamo.
"Dogovoreno . " - jedna reč i otišao je. Bože nekad je i u razgovoru bio isti kao i karakterom. Brz i nestrpljiv. Kod Jovana se sve moralo uraditi sad i odmah on nije imao vremena da čeka.
Ustala je odmah te pošla prema kupaonici da bi se sredila. Ušavši u tuš kabinu počela su joj navirati sećanja od prošle noći. Onaj trenutak kad ga je videla kako izlazi iz auta i kako kreće prema njoj. Izgledao je kao velika zver kad vreba svoj plen, a ona tog momenta nije imala apsolutno ništa protiv da bude njegov plen. A kad mu se doslovno bacila u zagrljaj nije se ukočio, niti je odbio, prihvatio je i zagrlio te još jače pribio uz sebe kao da je očekivao to, kao da je to bilo jedna njima sasvim uobičajena stvar. Sećala se svega. Ponovo, po kozna koji put u zadnjih deset sati proživljavala je svaki sekund u njegovom zagrljaju. Kao da je sad bio tu pored nje, još je osećala  njegov miris. Miris viskija, sandalovine i mentola, pomešano sa duvanom. Tako muževno a u isto vreme tako elegantno i senzualno, išli su savršeno sa njegov karakter i ličnost.
A tek ona toplina i aura sigurnosti i spokoja koje je osetila dok je grlio i nežno mazio po  leđima bili su nešto što dugo nije osetila. Dali joj jedan sasvim nežan osečaj. Osečaj doma. A tek njegove usne. Bože kako je imao lepe usne.