ANĐEO SLOMLJENIH KRILA ( Serijal ANĐEO - Prvi Deo)

ŠESTO POGLAVJE

Prošlost
Decembar, 2011.

Andrea

"Bojane, jel su zvali iz Alfe? "
"Nisu još, trebali bi svakog trenutka. "
"Nadajmo se još oni, ovi sa TV-a i završili smo. "

Bio je kraj Decembra a posla preko glave, ovaj period pred početak oficijalne kampanje krajem Januara je bio gori od zvanične kampanje, jer se u ovom periodu zapravo dogovarao čitav tok kampanje. Ako seišta propusti biće problema u budućnosti. Zato su radili bez prestanka. Tako se njeno radno vreme od osam sati pretvorilo u rad 24/7 tokom cele nedelje. Trebalo je dogovoriti svašta. Oficijalne intervjue, reklame, predstavlanja, mitinge (velike i male), lokalna okupljanja i još puno toga kako bi kampanja bila savršena. Da, njihov tim nije radio sve, al su oni bili ti koi su morali sve to pokriti zajedno sa tehničkim timom morali su osmisliti govore, dogovoriti nastupe i intervjue, odobriti pitanja, ponekad i odgovoriti na iste, smisliti slogane, pratiti ostale stranke, uz to surađivati sa oficijalnim protokolom. Zapravo čitava kampanja je prolazila kroz njihove i ruke Tehničkog i Protokolarnog tima. Oni su peglali sve što se moglo ispeglati, a bome i ono što se nije moglo.
Tako da nije imala puno vremena razmišlati o sebi. A Jovan? Pa Jovan je uvek bio tu pored nje, od kad su bili na onoj večeri postali su jako bliski. Bili su skupa čitav dan, on joj bio vetar u leđa i najjača podrška. Zbog njega postala je bitan dio partije. Zbog njega joj se samopouzdanje podiglo nekoliko stepenica više. Postala je puno snažnija, naučila je puno toga, čak je i zavolela politiku. Da, ona koja je politiku do sad uzimala sa rezervom sad je imala svoja mišljenja, koji nisu bili već kreirana od strana stranke, naučila je dosta da bi mogla kreirati i svoje mišljenje. Zbog toga glavni krivac je bio Jovan koji je konstantno podupirao da slobodno priča, da se ne ustručava i boji šta bi ostali mislili. Često joj znao reči "mala ti nisi partiski poltron, ti imaš mozga ne daj da te sputavaju oni koji su tu samo da bi došli do lake love i radnog mesta, tebi to ne treba ti si dovoljno hrabra i samostalna ti možeš sve, zato pokaži im zube". Zbog toga je ubrzo došlo do to da je članovi više nisu gledali kao uljeza, naprotiv počeli su je poštovati i prihvatati njeno mišljenje. Pronašla je puno prijatelja, čakje počela i izlaziti. Stekla je neke prijatelje i među članovima Izvršnog Komiteta gde je postala neoficijalno redovni član, jer je Jovan insistirao da i ona prisistvuje na sastancima.
Upoznala je i Jovana koji su mali broj ljudi poznavali. Jovan koji obožava čokoladu sa lešnikom i pojede čitavih trista grama sam.
Dok ne popije prvu kafu koju sam sprema jer mu je niko osim njega ne zna pogoditi, mrzovoljan je i džangrizav. Jovan koji obožava viski i cigarete. Jovan koji može živeti na pizzi i piletini. Jovan čiji je dan bez basketa propali dan, a vikend bez šetnje i clubovi najgora kazna. Jovan koji mrzi ulizice i novinare koji ga smaraju i žele zadirati u njegov privatni život. Jovan koji obožava igrice i čak je kreirao nekoliko. Jovan koji obožava svoju sestru i njenu decu za koji je prošli vikend umalo kupio čitavu prodavnicu igračaka. Jovan koji se i sa trideset pet godina još uvek boji da ne razočara svoje roditelje. Jovan koji pravog sebe krije iza sarkazma i slike plejboja. Da, u nekoliko dana upoznala je pravog Jovana. Jovana koji je postao njen svet iako još nije bio njen. Jovana uz koji se uvjek smijala, a i isto vreme joj je znao tako jako ići na živce kad bi svoju preku narav i kratak fitilj pustio pred mozga e, tad su ona i Nita imali puno posla sa javnosti. Jovana pored koji joj srce uvek galopiralo a u dnu stomaka joj se javljao roj pčelica koji su plesali neki ludi, besni ples.
Da, taj Jovan u koji se polako no sigurno zaljublijivala.

"Heeeey, mala, jesu ti odgovorili ovi iz Alfe oko termina intervjua?! " - i da upoznala je Jovana koji ulazi kao uragan bez kucanja kao da je čitav svet u njegovim rukama.
"Nisu još, očekujem ih svakog trenutka." - odgovorila mu kucajući oficijalno obaveštenje sa odgovorima za nekoliko novinskih agencija koji su dan prije htele znati kako će ići početak kampanje i kad će biti oficijalni početak iste.
"Mamu im jebem, kecaju nas u mozak još su oni ostali, a dobro vratićemo im kad dođe vreme. Nego, šta radiš sad? "
"Evo odgovaram na pitanja novinara kad će početi oficijalni dio kampanje."
"A to dobro. Negoooo, šta si planirala za oduči vikend? " - pitao je malo zbunjeno odjednom menjajući temu.
"Iduči vikend, šta je sledeči vikend? " - njegova zbunjenost joj je privukla pažnju te je prestala kucati i podigla pogled sa monitora a tamo se susrela sa dva zelena oka koji su sijala sa strepnjom, toliko ga upoznala do sad da je sa sigurnošću znala da je on već imao neki plan u glavi.
"Pa 25ti Decembar. " - široko joj se osmehnuo kad ga pogledala.
"Ministreee, šta si to isplanirao? " - o da znala je taj osmeh bio je to osmeh koji je predstavljao da je ludilo na pomolu.
"Nisam ja nego ovi mladi rade prednovogodišnu žurku kod Mrke u diskoteci." - brže bolje joj je odgivorio još uvek stojeći pored sad zatvorenih vrata kancelarije.
"A to, umalo sam zaboravila. "
"Eto, znao sam pa došao da te potsetim i da pitam sa kim ćeš ići? " - sad je njegov osmeh - osmeh nevolje prešao je u osmeh šarmera a to je značilo samo jednu stvar, da je njegov ludi mozak već smislio još nešto.
"Nisam razmišljala, jer kao što znaš nisam imala vremena jer se čitave nedelje raspravljam sa televizijom. " - iskreno je odgovorila jer je stvarno imala posla preko glave, mada voljela bi ići na tu zabavu.
"Eto vidiš jer ti nisi mislila ja sam mislio za tebe. " - sad se ozario kao dete kad dobije svoju dugo priželjkivanu igračku.
"Bojim se pitati šta je tvoj mozak uopšte smislio. "
"Ništa loše, majke mi. " - ispalio je kao iz topa pa još i podigao ruke u vazduh braneći se da nije ništa ludo smislio.
"Aham, da čujem. "
"E tako. Kako sam ja znao da češ ti zaboraviti na žurku jer imaš posla preko glave..... "
"A ko je zbog toga kriv? " - prekinula ga jer je upravo rešila da ga malo keca.
"Ja! Al evo iskupiću se..... " - počeo se pravdati.
"A da prvo sedneš jer iskriviću vrat dok te gledam da tamo stojiš. "
"Evo, evo, slušaj sad da dovršim. " - brzinom svetlosti spustio se u garnituri ispred njenoog biroa.
"Bože, sačuvaj " - pomislila je u sebi i pitala se šta će sad odvaliti čim se ovako ludo ponaša.
"E sad znači kako sam ja znao da češ ti zaboraviti na žurku. Ja sam obavestio Igora da za mene obavezno rezervira jedan separe, a ti ideš sa mnom već sam ti oslobodio subotu i nedelju, ne radiš. " - izgovorio je i složio neku papi facu u nadu da je ubedi da izađe sa njim.
"Oslobodio si mi subotu i nedelju? "
"Jesam. "
"I rešio da ću da idem sa tobom na žurku u subotu? " - pitala ga tobože ozbiljno pokušavajuči sakriti osmeh sreće koji je pretio da joj pokida lice jer svaki put kad bi je Jovan pozvao na kafu ili ručak, večeru ona bi sijala od sreće.
" Jesam. " - odgovarao je kimajući glavom
"A, jel si mene pitao pre toga? " - dobro morala ga sad malo zetati jer koja bi bila fora kad bi odmah pristala na njegov poziv, onda bi bila ista kao sve one lujke koje su oblitali oko njega, a Jovan je to baš mrzeo isto kao i ona sama.
"Pitao sam! " - odjednom se uozbiljio i malo povisio glas.
"Kad? " - a stvarno je nie pitao mada ona bi svakako pristala i da je u zadnji tren pozvao.
"Pa sad kad sam ušao! " - sad se još više uozbiljio.
"Ajioooooj Jovane nekad stvarno nemaš takta. " - više nije mogla izdržati glumiti ozbiljnu pa se počela smijati jer on je u ovom trenutku toliko smešno igledao sa negovom facom koja je bila nešto između zbunjenost i ljutnje.
"Jel ti to mene kecaš u mozak?! " - pitao je.
"Aham, malo. " - kroz smeh mu odgovorila.