Brzina u venama✔

#14

Budim se u svom krevetu. Pogled mi pada na zid udaljem svega 10 cm od mene. Kroz prozor vidim da je pao mrak ali,ne dovoljno da mi da do znanja da je jako kasno. Oči me peku od suza a usta su mi užasno suha. Nisam imala snage se pomaknut, ali nešto mi je stalno govorilo da moram. Okrenula sam se prema ostatku sobe. I vidjela sam mušku siluetu kako sjedi na stolici pokraj mene. Ruke su mu bile na koljenima a glava naslonjena na ruke kao da spava. Bio je to Lukas.
Rane na šakama su bile svježe. Ali od udaranja o vreću.
Iako je u sobi bilo toplo meni je bilo užasno hladno. Nisam dalje čekala, primila sam ga za ručni zglob. Suza me izdala kada sam osjetila da su mu ruke mokre. Plakao je.  Bio je budan. Pogledao je moju ruku a zatim je podigao pogled prema meni. Oči su mu bile crvene i naotečene.
Cula sam tišinu kako vrišti. Nismo znali što reći jedan drugome. Jednostavno neznaš.

Ja: jesu..
Lukas: ne.., nisu nas vidjeli.
Ja: nemoj si upropaštavat život zbog mene..
Lukas: znaš, moj život će tek biti upropašten bez tebe...

Tu sam se slomila , suze su samo klizile i rasipale po mom jastuku.

Tada je netko pokucao, zašto netko stalno mora pokvarti trenutak kada sam s njim.

Lukas: oped ću ti ovo reći, malena neću odustat od tebe. Ali kako da znam da isto mislimo kada ništa ne pokazuješ.

U sobi je ušao tata. I na njemu se vidjelo da mu nije svejedno. Na njemu se vidjelo da zna nešto.

Tata: Lukas , mogu li nasamo razgovarati s njom.- tihim promuklim glasom pita
Lukas: naravno... - ustane s stolice kao,da ne želi ići. Izađe lagano zatvori vrata.

Tata sjedne pokraj mene i pogladu mi kosu.
Ja: gdje je mama?
Tata: bila je tu maloprije, ali je otišla kod bake jer joj nije dobro. Vratit će se uskoro.
Kako si ti?
Ja: glava me rastura.

Zašutili smo.

Ja: slobodno reci, znam da nešto želiš reći.
Tata: Lukas mi je sve rekao. Rekao mi je i što osjeća prema tebi i što se dogodilo u školi.
Har dali ga voliš?
Ja: da
Tata: pa zašto ga uništavaš? Zašto mu ne kažes to?
Ja: ne mogu se vezat uz njega. Ne još.
Tata: šta ti to znači ne još?
Ja: dali ti rekao da se Nick želi rješiti njega?
Tata: da rekao je da će Nickov ujak  rješiti sve.
Ja: znaš li tko je Nickov ujak?
Tata: ne
Ja: ...... je Nickov ujak.

Sve sam mu rekla. Sve u detelje od početka do kraja. Rekla sam u i za plan koji sam smislila i koji ću morati napraviti kada taj dan dođe.
Plakao je. Plakao je jer je znao da me tada može izgubiti zauvijek. Ali je bio i sretan i ponosan na mene što sam to odlučila jer je i on sebe žrtvovao za mamu. Zna da sam sposobna za ovaj posao i da ću sve napraviti da svi ostanu živi pa tako i ja.

Pričali smo jedno sat vremena. U tih sat vremena ispričala sam se s tatom kao nikad do sad. Na mobu sam vidjela da je oko pola 9. Mislila sam da je više. Odlučila sam ustat jer sam  se užasno pokočila. Tata je otišao pa sam ostala sam u sobi. Presvukla sam se u trenirku i običnu majicu. I taman da se okrenem Rex skoči na mene. Rep mu ne miruje koliko je vesel. Ali nije dugo trajalo samo je nestao. Ima on nekad faze kada te iznenadi i nestane.

Cula sam glasove na katu u boravku. Očito su svi tu. Tiho sam izašla iz sobe i zatekla baš presladak prizor. Mej i Alex na jednoj strani kauča sjede zagrljeni, a Pani i Matia na drugoj strani kauča sjede zagrljeni. Baš su kjutt.
Odala sam samu sebe kada sam izustila jedan veliki " awwwww".
Svi su se trgli,  i doslovno letjeli preko namještaja u moj zagrljaj.

Pani: napokon!!!!
Mej: bilo je užasno onako te gledat kada su te unesli onesvješćenu.
Matia: jesi dobro sada?
Alex: dajte curi zraka...
Ja: hvala Alex, ma dobro sam. To je bila samo prolazna faza.