Brzina u venama✔

#15

Sljedeće jutro sam provela otpračujući rodbinu kući. Mej i Pani su dosli kao paket iznenađenja par dana ranije, jer im se nije dalo biti odvojene od kuće. Mislim meni paše , draže mi je kada su kod kuće, nekako mi je srce na mjestu.
Ručak je bio fenomenalan, moja majka i Leon su se udružili, kad vam kažem nije ništa ostalo.
Poslije ručka naravno iako je prošao Božić , bilo je još poklona, naravno nisam mogla odoljeti da i ja nešto me kupim curama. Sjedile smo na podu u Mejinoj sobi, pile "sokić" s okusom alkohola i otvarale poklone.

Pani; ja prvaaa. - uzima Mejin poklon
Alaaa predobrooo- visne i izvuče plišanog zeca s majicom od Bts-a (žena je big fan).

Predajem joj vrećicu iz koje se još puši, sumljičavo je primi i zašuti na trenutak potom joj se oči rašire kao u crtiću.
Pani: nisi valjdaaaa
Ja: da jesammm
Mej: štoo?

Pani izvuče veliku porciju Azijske hrane.
Bio mi je dovoljan dokaz da je dobro čim je odmah pocela jesti.

Mej: sad jaaaa
Odlucila sam joj prva dati poklon, znam je u dušu ,ovo ne bi odbila.
Zadovoljno izvlači omotanu kutiju i polako je odmotava. Nije došla do kraja već sam dobila zagrljaj, što me je obradovalo.
Potajno sprema kutiju cigareta i 10 paketa žvaka u džepove kao  da će joj netko ukrasti.
Pani joj je poklonila floroscentne čarape i čokoladu, koja je nestala u roku 10 min.

Meni su darovale zajednički poklon koje je sadržavao gomilu paketa maramica i plišanca. Volim kada su pokloni korisni.

I tako smo provele većinu dana sjedeći na podu i prisjećivajući se zanimljivih trenutaka. Da bih s malo prijašnjom rečenicom one rekle kako vole klizanje, te na moj prijedlog odbiju jer damama se ne da smrzavati.
Divno.
------------------------------------------------------------------

Već se spustio mrak bilo je oko 8 sati. Mej je otišla spavat jer je umorna od putovanja , a Pani se otišla naći s Matiom.

Ja nisam imala ništa za po kući raditi, moji su negdje i imaju svoje vrijeme.

Stoga sam odlucila vani prošetat po snijegu,  taman je lijepo sitno padao. Zabundala sam se i krenula ostavljat tragove iza sebe , pod menom je snijeg škripao a nos mi se već smrzo,  jednostavno sam uživala u trenutku. Tako sam šetala 2 sata, zadubljena u svoje misli, zabila se u svoju ogradu. Nisam bila niti svjesna da sam došla kući.
Moji su se očito vratili, jer vidim da je kuća potpuno osvjetljena no imala sam čudan predosjećaj za ono što me čeka iza ulaznih vrata.

Stojim na pragu i pokušavam smiriti svoje misli , barem malo se pripremiti za možda lošu vijest.
Bila sam i upravu, usla sam u kuću  i svi su utihnuli. Pod svi mislim i na braću Cooper, Mej, Pani, njihovi roditelji, Leon, Lexi i gospodin M.

Ja: što se događa?
Mej: svašta, neznam od kuda da počnem.
Gospodin M.: ja sam kriv, on me je ucjenio, ostao sam bez svega, kuća je gotova..alii
Svi: kuća???...
Mama: dragi (tata) jesi li ti znao za ovo?
Tata: da
Pani: znao za što?

Ja: odahnem i skupim snage: dakle ovo je gospodin Malakai, on  je diplomirani arhitekt koji posjeduje svoju firmu i ja sam  u suradnji s njim započela projekt svoje kuće.
Oprosti mama , samo je tata znao za ovo.

Pani: zasto nam nisi rekla za to?
Ja: nisam mogla
Mej: da li ima još toga?
Ja: ...

Malakai: nemam više firmu
Tata; zašto?
Malakai: moj bivši klijent je nekako saznao za vas i uzeo mi  je sve i kuću,sada nema ništa , na svu sreću vaša kuća je gotova pa nije mogao uzeti i nju.
Tata; kako vam je kuću mogao uzeti?
Malakai: bio sam u dugovima, jedino mi je preostalo staviti kuću na hipoteku.

U meni gori bijes i strah, jer čovjek je ostao bez krova nad glavom, a sto je najbolja stvar samo mi treba potvrda, tko je kriv za to.
Ja: gospodine Malakai, tko je vaš bivši klijent?
Malakai: gospodin Carter
Matia: Carter , pa zar nije to onaj Carter?
Lukas i Alex: je
Mej: što će njemu vaša kuća?
Leon: lovac na nekretnine

ZNALA SAM!!! ON ŽELI MENI NAPAKOSTIT! NEMOJ BITI OČITA!

Hodam po kući i ne mogu se smirit,  znam što on želi. Vidim tatinu facu kako mjenja boje, znam da i on sada razmišlja o tome ali prije ili poslije to će se morati dogoditi.

A sada ,misli Har, misli!!!! KAKO POMOĆI ČOVJEKU?!

Znam!, ništa mi ne preostaje nego to, ja ću imati jos prilika.

Ja: gospodine Malahai, čija je sada kuća?
Malakai:ničija, onaj koji potpiše njegova je.
Ja: da li imate sada taj ugovor kod sebe?
Malakai: o da naravno-izvadi ugovor iz svoje torbe i pruži mi ga kao i kemijsku olovku.
Ja: ne to ide vama , vi potpišite.
Malakai: ne razumijem
Ja: vi ste ti koji nemate krov nad glavom
Malaki: ali ja to ne mogu napraviti, to je vaša kuća!
Ja: morate! Mislite na svoju obitelj!
Malakai: hvala vam, vječno sam vam zahvalan- potpiše ugovor plačući nad njiim.

Dalje je tata preuzeo dok smo svi ostali šutili, ja sam se zavukla u kut i gledam u prazno, čekam da tata isprati gospodina Malakaia. Vlada neugodna tišina , kao da još nije gotovo.
Tata je pojavi u boravku, te sjedne s dubokim uzdahom.

Problem za problemom....

Ciao ekipa, novi nastavak je tu. Uživajte, komentirajte, i ostavite vote.
Bye🖤