Pravo zimsko jutro pomalo smiruje moje misli. Tek je 6 sati ujutro, našeg prvog dana puta. Tako smirujuć ali i jeziv prizor mraka kako guta autocestu. Mirna vožnja sve malo uspavljuje, svako malo netko skrene preko trake. Guši me ta pomisao da više nismo svi tako povezani, sve zbog mene. Svi su ljuti i zbunjeni. Ali tako jednostavno mora biti, nadam se da će razumijeti.
Mej
Imam osjećaj da nije sve izgubljeno, tu je neka maska, neka gluma, ili jednostavno paravan. Har mi je kao sestra, ona se nikada tako ne ponaša.
Alex: gdje su ti misli?
J: molim?
A: gdje su ti misli?
J: ..s Har
A: što je s njom?
J: neznam, nikada nije bila takva, i kada je pre... ma ništa
A:i kada je šta?
J: ma ništa..
A: hej, ma reci mi.
J: kada je prekinula s Nickom...
A: Nick? Onaj Nick?
J: da
A:oni su bili zajedno?
J: da u drugoj godini..
A: i što je bilo?
J: pa.. za početak umješan je u neke mutne poslove za koje Har samo zna, rekla je da će doći vrijeme kada cemo i mi saznati.
A: i zato su prekinuli..
J: nee.. mislim da ,ali Nick ju je osramotio i prevario s Naomi
A: ima smisla
J: hah da , ali i tada nije bila ovakva, tu je stvarno nešto čudno..
A: vjerujem ti
Prolazili su sati i sati, ova misija je jako umarala.
Bilo je 13h kada su Matia i Pani predložili odmor.
Stali smo na lokalno odmorište okruženo šumom.
Har pov
Stali smo na pauzu, ova vožnja poćinje umarati. Neznam više kako funkcioniram. Odlučili smo u restoran na ručak. Mali restoran usred ničega, vrlo simpa izgleda. Ušli smo u unutra i sjeli za veliki stol, bilo je poprilično toplo i interijer je jako ugodan, malo vuće na vintage. Samo je društvo bilo jako napeto. Sjela sam pokraj Mej i preko puta Lukasa. Vidjela sam da mu se nije svidjelo, ali ja tu ništa ne mogu.
Međusobno smo pričali, ali nisam niti riječ progovorila s Lukasom, ma da i ovaj sav razgovor je bio nategnut.
Drago mi je što sam provela ovaj ručak sa osobama koje volim. Ali i to je došlo kraju. Moj mobitel odbrojava 10 min.
Pani pov
Skoro smo već svi pojeli i htjeli krenuti. Jedino smo još čekali Har.
Mej: gdje je Har?
Lukas: na toaletu
Matia: budemo još malo pričekali.
Čekali smo 5 min, nje nije bilo ,niti njene jakne....
Mej pov
Sjedimo i čekamo, nje nema i nema ,krenula sam provjerit ali me omela vika izvana i panika ljudi.
Svi smo izašli van, zanijemili, ostali ukopani....
Iza zavoja u šumi podiže se crni gusti dim, buka gorenja čuje se do nas, ljudi viču "eksplodirao kamion" .
Našeg kamiona nema , a tako nema niti Har.... to je bila misija što je samo ona znala.....
