Ja cu biti alfa

1.Uvod

Moj tata je uvek mogao da mi pruzi sve sto sam mu trazila sve osim normalnog zivota. Jednostavno je bilo nemoguce i komplikovano jer mi vodimo zivot koji je daleko od znanja javnosti. Kada se setim on nije mogao da mi da i vremena. Vreme je nesto sto moj tata nikada nije mogao da mi da i nesto sto nije mogao da oslobodi za mene. Kao glava copora svo svoje vreme je morao da iskoristi kao dobar vodja. Zato je moja mama uvek brinula o meni i imala je vremena za mene. Mama i ja smo se lepo slagale citavih 15 godina. Sta da kazem....nisu svi dovoljno snazni. Jedino sto bih mogla da kazem je.....pocivaj u miru Anabel Hjuston. Njena borba je trajala godinu dana i izgubila je. Trudila se da prezivi, tako mi je pricala, ali izgledalo mi je kao da je znala sta ce se desiti, ali ona je uvek bila spremna da pokusa. Otisla je sa osmehom na licu i rekla mi je da ne placem i da ne budem tuzna vec da nastavim dalje i rekla sam joj da necu. Slagala sam, a kada se to desilo bila sam mokra kao kisa. Znala sam koliko bi to povredilo tatu pa sam se samo zakljucala u sobu i ''ucila" dok sam stvarala potoke suza. U skoli je bilo drugacije. Moje drugarice su znale za to a opet nisu to ni pominjale, samo su krenule da pricaju o nekim normalnim temama sa osmesima na licima dok sam ja patila pa sam samo otisla od njih. I tako je otisao moj drustveni zivot. Ma mene vise ne zanima za drustveni zivot kakve su to "drugarice" ako sebe tako predstavljaju kada ti ne pomognu i ne ponude rame za plakanje. Nastavnici su imali kakvo razumevanje za mene pa kada bih bila nespremna za odgovaranje vratili bi me na mesto ili me ne bi upisali kada bih zakasnila. Ocigledno se to nije svidelo ostalima iz mog razreda. Bila sam prozvana kao ljubimica svakog nastavnika i mnogi su bili protiv mene. Neki su mislili da se vadim na smrt moje majke, neki su hteli da mi kazu da razumeju, ali su se plasili i to je to. Tako je ostalo i kasnije napunila sam 17 i sada sam spremna za nove izazove i nova sranja. Danas je cetvrtak, a sutra je petak-tatin sastanak. Tada ja moram da prisustvujem. Ti sastanci nisu bas zanimljivi, ali ne moram u skolu sutra pa cu izdrzati danas, a sutra....sutra mene boli dupe. Ohrabrivala sam sebe. Iza ovih smedjih vrata je ulaz u moju skolu. Ulaz u ludaru jednom recju jer mi nismo bas ugledna skola, mi smo....pa divljaci, a kako to znam? Pa jednostavno je, ovi ispred mene se gadjaju flasicom za vodu i jedan je pogodjen i pao je ispred mene u lezecem polozaju bas kada sam ja otvorila vrata. Nahhhh samo cu ga preskociti. Preskocila sam ga u jednom malom skoku, a neki njegovi drugovi su aplaudirali.
-Jesi li ti normalna!-vristao je preskocini idiot.

Ne bas, ali normalnija sam od tebe-pomislih u sebi. Onda sam krenula u ucionicu pravo niz stepenice. Ovde sam morala da budem pazljiva. Ovde se guraju, a nekada i kradu. Skinula sam svoj ranac obgrila ga oko sebe uzdahnula i krenula niz stepenice. Videla sam kako neki decko juri za nekim drugim u crvenoj jakni koji mu je ukrao uzinu rekla bih. Sada sam se popela i videla svoje odeljenje i krenula ka njemu. Gadjali su se papirnim avioncicima, a kada su me videli pozeleli su mi dobrodoslicu gadjajuci me avioncicima u glavu, a kada su zavrsili poceli su podrugljivo da se smeju. Mrzim i ja vas, pomislila sam. Jedan od njih je dosao ka meni i priblizavao mi se gledajuci me cudno, posmatrajuci me kao ogledni majmun samo tako da je ispalo da sam ja taj majmun. Ignorisala sam ga, nastavila dalje i cekala da zvoni. Krisom sam pogledala u telefon i videla da zvoni za 2 minuta. Nadam se da ce nastavnica brzo da dodje. Na moju srecu vec sam je videla na kraju hodnika. Otkljucala je kabinet i pustila nas je da udjemo. Posto se ja nisam ni sa kim druzila pustila sam ostale da sednu gde god hoce i kad su se svi smestili odlucila sam da sednem pored Ane. Ni Ana nije bila u boljem drustvenom statusu od mene pa mi nece ni zameriti. Ona je tiha, povucena i odlican je djak. Spustila sam svoj ranac pored klupe i sela pored nje. Izgledala je malo iznenadjeno verovatno jer niko nije sedeo pored nje, a da nije bio kontrolni iz necega. Zagledala se u mene njenim krupnim smedjim ocima i tada sam tek shvatila da je prestala da nosi naocare. Verovatno je uzela sociva, pomislila sam.

-Hej zdravo Ana-rekla sam-mislila sam da bi bilo uredu da sedim pored tebe.

-Pa ne smeta mi-rekla je, a onda je krenula smorenim tonom-Mada je kontrolni tek sledeci cas pa ne moras da sedis pored mene sada.-Ona je mislila da sam pored nje samo radi kontrolnog i to me je malko naljutilo jer ni ja kao i ona nemam bas i neko veliko drustvo.