Hotelska Soba

1

Uzbuđenje. To je prva stvar koju je Ava osetila nakon što je iskoračila iz aerodroma. Nakon dugog puta od Londona do Havaja, konačno je udahnula svjež vazduh koji joj je golicao nozdrve.
Nakon nekoliko pokušaja da uhvati taksi, od kojih su dva nonšalantno prošla pored nje, jedan taksista je stao. Izašao je i pomogao joj da stavi kofer u gepek. Zatim se vratio na vozačevo mesto, dok je ona sela pozadi, do prozora.

"Gde idemo" upitao je, posmatrajući je na ogledalu iznad njegove glave.

"Hotel Rič molim" odgovorila je uzbuđenim glasom i naslonila glavu na prozor.

Konačno je na Havajima. Toliko je bila uzbuđena da se jedva suzdržala da ne skoči. Dugo je tražila hotel dok konačno nije našla odgovarajući. Hotel Rič imao je pet zvjezdica na svim sajtovima i odlučila je da ga poseti. Namučila se dok je rezervisala sobu, koju je definitivno skupo platila, međutim, uvidjevši šta sve taj hotel nudi, znala je da je to pravo mjesto za odmor. Iz razmišljanja ju je prenuo taksista koji je pokušavao da je dozove već nekoliko sekundi.

"Gospođice!" Konačno je blago povisio ton, okrenuvši se ka njoj. Nije želio da izgubi jedinu mušteriju koju je danas dobio.

"Da?" Odgovorila je podižući glavu sa prozora i gledajući ga pravo u oči.

"Ne možete direktno doći do hotela Rič kolima, jer se nalazi na obližnjem ostrvu. Morate poći brodićem. Da li želite da vas povedem do luke?" Rekao je mladi taksista, moleći se da ona prihvati jer ništa nije zaradio.

"Da, . Povedite me do luke." Odgovorila je sa iznenađenjem na licu. "Ali to nisam videla na njihovom sajtu. Zaista sam iznenađena." Dodala je gledajući u retrovizor na šoferšajgni.

"Znam. To je zapravo jako popularan hotel. Dosta ljudi ide tamo, i većinom su iznenađeni kada čuju da se moraju prevesti brodićem. Međutim, to nije neki velik torošak-svega 15 dolara."

Ava je samo klimnula glavom i nastavila gledati kroz prozor. Nije se brinula za to već kako će istraživati Havaje. Pa, vjerovatno ti brodići idu svakog dana ujutru i uveče. Ohrabrivala je sebe. Prvenstveno je ovdje došla da bi se zabavila, napila i naravno, istražila ostrvo. Planirala je i da pliva, ali nije bila sigurna, jer je gledala previše filmova o ajkulama. Ipak je ponijela dva kupaća, zbog bazena koji je izgledao tako, da mu je bilo teško odoljeti.
Posvetila se posmatranju pejzaža. I ako je sve brzo prolazilo, uspjela je uočiti mnoge parkove i moderne zgrade. Prevelik broj hotela-nije ih uspjela ni izbrojati. Zatim duge pješčane plaže, šetališta i naravno-previše kafića i barova koji vam garantuju da ćete se zabaviti kao nikada u životu. Nije uspjela uočiti previše ljudi na ulicama koji tu žive, ali tu je bilo dosta turista koji su sada većinom umjesto karti, u rukama držali telefone u i fotoaparate oko vrata.

"Prvi put ste ovdje?" Upitao ju je taksista radoznalo je gledajući u retrovizor na šoferšajgni.

"Da" odgovorila je kratko i jasno, te se posvetila posmatrajući ga. Bio je to zapravo mlad dečko između 20-25 godina. Nosio je belu košulju i crne pantalone. Videla je i sat oko ruke, koji je nekako izgledao ženskasto zbog dragih kamenja na njemu.

"Poklon od majke" rekao joj je dok je ona i dalje gledala u sat, najzad se prenući i shvativši da je predugo buljila.

"Jako je lep. Mama vam je sigurno mlada?" Upitala je pokušavajući da se izvuče iz neprijatne situacije.

"Preminula je. Pre 3 godine" odvratio je sada već tužnim glasom sa tračkom bola u sebi.

"Oh, žao mi je. Primite moje saučešće"

"Hvala"

Shvativši da je situacija već postala previše neprijatna-bar za nju, odlučila je da nastavi sa razgledanjem pejzaža. Međutim, taksista je već zakočio rekavši da su stigli do luke. Ava se prenula i shvatila da se nalazi ispred luke pune svakavih brodova i jahti.

"Hvala. Samo kako da nađem taj brodić?" Upitala je vadeći novčanik iz torbice koja joj je visila preko ramena.

"Sada samo idite pravo, i skrenite desno" pokazao je pogledom na skupocenu jahtu. "Kod one jahte. Zatim ćete naići na plavi brodić kao za ture. On polazi za 5 minuta. Baš ste na vreme" nastavio je gledajući u svoj sat na ruci.

"Zaista Vam puno hvala! Koliko sam dužna?"

"Ništa" odgovorio je posmatrajući njenu plavu kosu koja se vijorila zbog blagog povetarca koji je ulazio kroz prozor.

"Nema šanse!" Pogledala je u taksimetar i dodala mu novčanicu od 20 dolara, i ako je taksimetar pokazivao 15. "Zadržite kusur. Hvala još jednom!"

Ostao je bez reči kada je izašla iz auta i uzela kofer iz gepeka. Nakon samo nekoliko trenutaka, posmatrao ju je kako odlazi vukući kofer za sobom, i nadajući se da će je ponovo videti.

777 reči! Nadam se da je to znak za srećan početak!
Ostavite vote&kom molim vas!

xoxo, Laura