Hotelska Soba

11

Samo da napomenem da, ukoliko niste, procitajte kraj prethodong dela jos jednom jer sam napravila neke vece izmene!!!

Otvaram oči i polako krenem da ustanem kada pogledam iza sebe, i naravno, tu je Ričard, i dalje spava na mom krevetu. Kako ću mu sada lepo zasladiti jutro. Uzmem staklenu čašu sa mog noćnog stočića i u kupatilu je napunim hladnom vodom. Onda se vratim do kreveta i prospem mu je u lice.

"USTAJ MAGARČINO!"

"JESI LI TI NORMALNA?? ŠTA TI JE OD RANOG JUTRA?" Odjednom se prodere iznerviran. Pa, uspela sam da ga iznerviram. Oboje krenemo prema kupatilu i kada on krene da otvori vrata, uhvatim ga za ruku.

"A gde si ti to krenuo?"

"U carstvo snova" odgovori sarkastično.

"Pod jedan, ja sam ovde sarkastična, pod dva, ja ću prva da idem u kupatilo."

"Ma je li?"

"Ma jeste." Odgovorim drsko i ako je on za dvihe glave viši od mene.

"Ako ne vidiš, ovo je moja soba."

"Ne ne ne ne ne, ovo je moja soba još danas i sutra." Kažem i gurnem ga sa strane i uletim u kupatilo. On pojuri za mnom, ali sam se već zaključala.

"U redu, gospođice Ava, ako ćemo tako..." čujem kako kaže, i zatim čujem kako izlazi na terasu. Istuširam se, i obučem bade mantil, te krenem na terasu, a tamo on sedi na ležaljci pored bazena, i spava. I samo na trenutak osmotrim ono prezgodno telo i prelepo lice, pre nego što me zgrabi za ruku i gurnr u bazen.

"Stvarno? Ovo je tvoja fora?"

"Pa, morao sam da ti vratim za ono od jutros."

Čujem kako neko kuca, i kroz nekoliko sekundi, Ričard se vraća sa doručkom na kolicima i stavlja ga na sto. Ja odem i presvučem se u belu majicu i teksas šorts i obujem štikle koje nisam mislila da ću obuti. Kosu zamotam u peškir.

Vratim se na terasu i sednem za sto. Dok stavljam hranu na svoj tanjir, upitam ga.

"Zašto si bacio moj lančić u bazen?"

"Zato što si mi zabila kolač u facu. Zašto si to uradila?"

"Zato što si ti namerno zaspao pored mene u krevetu. Zašto si to uradio?"

"Zato što..."

"Šta?"

Zazvoni mu telefon i on se javi i ode u sobu, dok ja jedem palačinke i pitam se koji je njegov odgovor.

Ostatak dana sam provela u hotelu, istražujući ga, sve dok nisam naišla na jednu prostoriju u potkrovlju. Verovatno ne bih trebala da budem ovde, ali koga briga. Nije bilo zaključano, pa sam ušla. Unutra je bilo dosta svetlosti i prašine, ali najviše slika koje su stajale na postolju. Izgleda da je neko veoma dobar u slikanju. Uljane boje i platno. Većina je bila na podu, naslonjena uz drveni zid. Kao da je neko ovo preobrazio u svoje utičište. Jedno platno, koje je bilo prekriveno čaršafom, nije bilo završeno. Videla sam stolicu ispred njega i razne boje. Krenula sam da maknem čaršaf da vidim šta se to krije ispod, ali sam začula glas iza sebe.

"Nije lepo kopati po tuđim stvarima."

Prenem se. Okrenem se i naravno-Ričard.

"Kakvo je ovo mesto?"

"Ovo je moje tajni kutak. Pa, bio je tajni dok ga nisi našla. Kada niko ne zna gde sam, ja sam ovde. Kako si uopšte našla ovo?"

"Pa recimo da ona stara polica ispred meni izgleda previše lažno. Bilo je otključano."

"Obično ga uvek zaključam."

"Šta je na ovom platnu?" Upitam pokazujući na platno koje je prekriveno čaršafom.

"Nisam još uvek to završio. Recimo da je na njemu neko... drugačiji."

"Drugačiji?" Kažem i podignem obrve.

"Portret."

"Da."

"Pa, onda je ovo zabranjena zona. Idem na ručak. Hoćeš li.."

"Šta?"

"Nema veze." Kažem i krenem prema vratima.

"Hoću." Začujem glas iza sebe, i on krene prema meni.

Krene iza mene, i kad izađemo, vrati policu na vrata.

"Treba ti pomoć?" Sarkastično ga pitam.

Cinično me pogleda.

Nakon nekog vremena, dok sedimo u restoranu hotela, posmatram ga iz radoznalosti. Šta se krije iza te ličnosti koju pokazuje.

"Znam da imam lepo lice, ali ovo je već previše." Sarkastično kaže.

"Stvarno? Jedino lepo što je na tebi jeste ogrilica koju si ponovo ukrao i koja je..." ustanem  i stanem pored njega.

"U tvom džepu..." kažem i ispružim ruku na kojoj se uskoro nađe moja ogrlica sa leptirom.

"Kako si-"

"Amaterski kradeš. A i nije ti baš neka fora. Sledeći put razmisli bolje." Kažem i odšetam do sobe.