Hotelska Soba

4

Ava POV

(Taj dan, samo ranije nekoliko sati)

Konačno ulazim u sobu, uz sva uputsva koja su mi dali. Stavljam kofer ispred ormara u predsoblju i izuvam se-navika. Ulazim u sobu i divim joj se. Čim sam prošla kroz predosblje, umesto zidova vidim samo staklo-zidovi su bukvalno prozori. Sa strane tanke bele providne zavese, tu čisto da popune enterijer. Tu se nalazi dvosed, trosed, 2 fotelje, zatim kamin i iznad njega televizor prislonjeni na jedinu stranu sobe gde je zid od cigle-strana ka hodniku. Ugledala sam frižider u ćošku kao i šank i celu kuhinju. Zatim sam skrenula desno gde je staklenim zidom ponovo ugrađeno kupatilo, tu su kada, tuš kabina, 2 lavaboa i veeeliko ogledalo kao i šolja. Veličanstveno. Zatim nastavljam pravo i ulazim u sobu. Nije odvojena vratima, već hodnikom. I tu ugledam veliki krevet, sa svilenom posteljinom, i okruglim jastucima. Krevet je bukvalno okrugao, čemu se divim i prvi put u životu vidim. Sa strana su dva noćna stočića i predivne noćne lampe. Umesto zidova ponovo staklo, veličanstven pogled na okean. Približim se staklu i vidim da sam na zadnjem spratu. Odavde se vidi bar kog poseduje hotel, i veliki bazen. Desno od kreveta, nalazi se izlaz na terasu. Tu se tek zadivim - velika terasa, zapravo ogromna. Đakuzi u bazenu, posebno, samo za taj apartman. Pa ovaj vlasnik nije štedeo definitivno. Soba je relativno manja, ali toliko veličanstvena, da je vredna svake moje pare, i svog nerviranja i čekanja sobe. A zatim primetim jednu posebnu stvar. Slika. Uramljena slika. To je njegova slika. Stajala je na desnom noćnom stočiću uramljena u beli ram. Na njoj je stajao on do struka u svetlo plavoj košulji. Nosio je naočare, crne kose kao noć, usne pune i crvene, sa mišićima jasno iscrtanim. Gde sam ja zavalila, u šta sam se zavalila. Tipičan zgodan momak. Donja vilica mu je jasno iscrtana, a trbušni mišići jasno ocrtani kroz košulju. I jedna tetovaža, na njegovom levom ramenu. Jedva se videla kroz košulju ali to je bila kao neka mandala, bezbroj svakakvih linija ucrtanih. I pristajala mu je. Tako zgodan dečko.

Ma daj, kako uopšte znaš da je to on? Zapitam se.

Pa ne bi držao sliku nekog drugog u svojoj sobi! Odgovorim na svoje pitanje.

Pa, sa obzirom na to da ću ovde biti sama nedelju dana, onda možemo fino da se raskomotimo. Otrčim do kofera i raspakujem stvari u ormar u predsoblju jer su vlasikove stvari u ormaru u sobi. Sve fino posložim, šminku rasporedim u kupatilu, i bacim se na kuhinju. Umirem od gladi i otvaram frižider gde me dočekuju bukvalno svo voće i povrće ovog sveta. O da, i sigurno 20 bočica vode. Da li je ovaj momak normalan? Svuda su i dalje njegove stvari, vidim posebne vaze sigurno iz inostranstva, slike po zidovima, i tek tada se zadivim zidu po kom su police neravnomerno raspoređene, i na njima knjige. Moja omiljena stvar. Jedva čekam da vidim šta ovaj čovek ima u svojoj privatnoj biblioteci. Odustanem od frižidera i bacim se na police. Svakakve knjige, ljubavni romani, čak i neke fantazije. A onda mi privuče pažnju knjiga Gordost i Predrasude. Ne mogu da verujem da ima ovu knjigu! Sećam se kada sam našla jednu u Londonu, bila je zadnja na rafu i skupo sam je platila ali vredelo je! Pročitala sam je sigurno 10 puta do sad, ali, izgleda da ću morati opet, jer me ponovo mami svojim koricama. Naručim čaj preko telefona koji se nalazio na noćnom stočiću i zavalim se u krevet i čitam, samo čitam. Tada me prekine kucanje na vratima, to je bila sobna usluga. Uzela sam čaj, dala momku bakšiš i zahvalila se. Spustivši šolju na noćni stočić, smestila sam se udobno u krevet i zaronila u te strane knjige, u te toliko puta pročitane reči. Primetila sam da je vlasnik markerom podvukao neke citate.

Čovek može biti gord, a ne biti sujetan. Gordost se više odnosi na naše mišljenje o nama, sujeta na ono što bismo hteli da drugi misle o nama.

Zatim, posebno je podvučen moj omiljeni citat iz knjige.

Malo je onih koje zaista volim, a još je manje onih o kojima imam dobro mišljenje.

Ne mogu da odredim čas, ni mesto, ni pogled, ni reči koje su udarile temelj. Bilo je to tako davno. Bio sam na sredini pre nego što sam i znao da sam počeo.

Utonem u ove citate toliko, i iznova ih čitam. Ovaj momak je podvukao svaki moj omiljen citat. Kakva slučajnost!

Ostatak dana mi je prošao u ispijanju čaja i čitanju knjige. Ponovo sam je pročitala, po Bog zna koji put. Divila sam se svakom podvučenom citatu, kao da sam ih ja sama podvlačila. Nisam mogla da verujem, koliko je brzo vreme prošlo. I ako je već bio sumrak kad sam došla, sada je već bio potpun mrak. Ugasila sam lampu i nesvesno položila knjigu pored sebe, obećavajući samoj sebi da ću samo odmoriti oči na 5 minuta.

Nisam bila sigurna koliko je sati bilo kada sam čula kako se vrata otvaraju. Dvoumila sam se između toga da sanjam, ili da je to samo bila čistačica. Odlučila sam da se ne dižem, jer sam bila već pola u snu. A onda sam osetila kako je neko legao pored mene, i obmotao svoje ruke oko mog tela. Sada sam već 100 posto bila sigurna da sanjam. I ne znam zašto, ali samo sam legla na grudi tog tela i isprepritala svoje prste sa njegovim. Osetila sam se sigurno, i bila sam sigurna da je sve to samo san. Čudan, ali zadovoljavajuć san.