Hotelska Soba

5

Budim se i osećam miris muškog parfema. O ne, šta sam sad uradila. Teško mi je da otvorim oči, i već osećam moje prste ispreplitane sa nečijim. Osećam nečije ruke obmotane oko mog tela i osećam kako ležim na nečijim grudima koje se ispod moje glave dižu i spuštaju u ravnomernom ritmu disanja. Počinjem blago da paničim. Skupim hrabrosti da otvorim oči i naglo pomerim glavu unazad da bih bolje osmotrila šta se dešava, ali to nije bio dobar potez, jer sam potiljak udarila o nečju vilicu, i taj neko se probudio i jauknuo.

"Au.. Ssss" rekao je nepoznat glas. Muški nepoznat glas. Ovo nije moguće! Sinoć sam čitala knjigu!

Skočim sa kreveta u isto vreme kad i muškarac na čijim sam grudima spavala. Sva u šoku zaprepašćena, počnem da vrištim. On brzo dotrči do mene, i stavi mi ruku na usta.

"Ućuti, probudićeš sve goste! Dakle, sad ću skloniti ruku i prestaćeš da vristiš?"

Sarkastično ga pogledam u fazonu To ti misliš

"Dakle nećeš?"

Odmahnem glavom.

"U redu onda, pusti me da ti objasnim." Makne ruku sa mojih usta i ja naravno vrištim i bežim po apartmanu dok on pokušava da me uhvati. Odjednom stanem.

"Ko si ti? Šta radiš u mojoj sobi?? Šta se sinoć desilo?"

"Polako smiri se, probudićeš mi sve goste! Ja sam Ričard, vlasink hotela i ovo je moja soba. Sinoć sam se napio i -"

"Ma slušaj ti mene, ODGOVARAĆEŠ ZA OVO, MOLI SE BOGU DA SE SINOĆ NIŠTA NIJE DESILO"

Sarkastično me pogleda.

"Ni da si poslednja na svetu-"

"Ma šta ti bre misliš da radiš?? JA SAM U OVOJ SOBI JA JA! Zar ti nisi na poslovnom putovanju? I moli se BOGU DA SE NIŠTA NIJE DESILO JER SE NE BI DESILO NI DA ZI ZADNJI NA SVETU-"

"UĆUTI VEĆ JEDNOM ZVRCALO JEDNO! Sačekaj, NIŠTA se nije desilo, popio sam više viskija i samo sam došao ovde i zaspao, bio sam mamuran i nisam se setio da si u mojoj sobi! Drugo, vratio sam se ranije sa putovanja ali to nije tvoja briga i nije tvoj posao da misliš o tome" odgovori sa dozom sarkazma u glasu.

Ponovo nešto govori ali ja se već izgubim u posmatranju. To jeste bio on na slici. Imao je crnu kosu, i kestenjaste braon oči. Nosio je belu košulju, čija su zadnja 3 dugmeta bila otkopčana i otkrivala mišićave grudi. Stomačni mišići su se iscrtavali preko košulje, i nosio je pantalone bez kaiša. Bio je bos. Na levoj ruci nosio je sat, neki skup srebrni čiju marku nisam prepoznala. I zaista, bio je prelep. Božanstven. Odjednom me prekinu iz mog posmatranja.

"Ej, ej? Da li me slušaš?!"

"Šta? Naravno da te slušam!" Odgovorim nemajući pojma šta je upravo rekao.

"Izvinjavam se zaista, vratio sam se ranije sa putovanja, popio koju čašu viskija i potpuno zaboravio da Vi odsedate mu mojoj sobi."

"Sad smo učtivi vidim. A da li ste bili učtivi kada ste legli pored mene?!"

Pogleda me sarkastičnim pogledom i ponovo se izvini.

"U redu, u redu. Da ne bude da sam ja pravila problem."

Sunce je već uveliko obasjalo, i zapitam se koliko je sati. Pogledam na digitalni sat na noćnom stočiću.

07:08

Ne mogu da verujem, od ranog jutra...

"Molim Vas, istuširaću se i presvući a zatim idem. Izvinjavam se na smetnji još jednom" rekao je kretajući ka kupatilu. I tad sam shvatila da je tuš kabina staklena-providna, ali su spoljna stakla koja ograđuju prostoriju kupatila zamagljena pa se ništa nije moglo videti. Bacila sam se na krevet i okrenula na drugu stranu. Samo sam želela da spavam. Ali naravno da nisam mogla da zaspem. Nakon nekoliko minuta, čula sam kako se vrata kupatila otvaraju i zatvorila sam oči. Stao je leđima mi okrenut i otvorio svoj ormar, odakle je izvukao košulju i pantalone, i patike, jednostavne bele. Bio je u bade mantilu. Okrenuo se prema meni, ali sam i ja brzo zatvorila oči, tako da me nije video kada sam ga posmatrala. Stajao je iznad mene neko vreme posmatrajući me, mogla sam da osetim to. A onda se vratio u kupatilo da se presvuče. Čudan neki lik. Nakon toga, vratio je se do noćnog stočića i ostavio teleofon da se puni. Zatim je izašao.