Hotelska Soba

10

Ričard POV

Da li je ona normalna? Pre sat vremena zabila mi je kolač u facu. Dok izlazim iz kupatila, trljam kosu peškirom i, primetim nešto na noćnom stoliću. Medaljon. Zlatni medaljon, u obliku leptira. Kakav li je to medaljon? Nisam ga primetio jutros. I onda mi dođe jedna ideja. Pa, ako je ona meni zabila kolač u facu, zašto ja ne bih uzeo njen medaljon. Verovatno je to samo obična ogrlica, ali... znajući nju, poludeće.

Nekoliko sati kasnije

Ava POV

Dakle, on ne voli kada mu se hladi jelo, obožava klasičnu muziku, ali ne podnosi rep, mrzi jeftine ljubavne romane i ne podnosi masline. Pa, od Nika se svašta moglo saznati. Sada još samo fino da mu se osvetim za ono što mi je uradio, i naravno da kolač nije bio dovoljan. Samo neka me sačeka. I kakav je ono stav? Odakle mu pravo da sd probudi pored mene. Čudno je to kako se čovek promeni za samo 4 dana. Mesec je već zagospodario nebom, dok sam se prevozila nazad ka hotelu, u bučnom brodu. Bilo je dosta ljudi, neki su bili pijani, neki su hteli još zabave, dok su neki jednostavno bili mirni, sedeli i posmatrali mirnu vodu. Kroz nekoliko minuta, kapetan je uzviknuo "Ostrvce Hava" i ja sam se već našla na drvenim daskama i krenula sam ka hotelu. Hodajući po asfaltu koji je bio surov kontrast šumi sa obe strane puta, nesvesno sam dodirnula svoj vrat, ali nisam osetila svoju ogrlicu. Ogrlica u obliku leptira koju mi je poklonila najbolja drugarica pre 5 godina. Sigurno je ostala na noćnom stočiću! Nakon srednje škole potpuno smo de razdvojile i krenule na drugačije fakultete. Ja sam krenula u modni dizajn, a ona studira film. Poklonila mi je tu ogrlicu na dan mature, a ja sam njoj poklonila narukvicu, kako bismo uvek bile jedna uz drugu. Čujemo se svake nedelje, čisto da obavestimo jedna drugu šta nam se dešava i- PA DA! Danas bih trebalo da je zovem, nisam joj ništa ispričala o Ričardu i o ovome što mi se desilo. Požurim ka hotelu, i ubrzanim korakom prođem kroz kapiju, i trčim ka liftu. Kada uđem u sobu, Ričard sedi na trosedu i čita neku knjigu. Prođem i ne kažem ništa, jer želim što pre da odem na bazen. I ako je noć, i dalje je toplo. Odem u kupatilo i presvučem se u kupaći kostim, ali kad izađem, vidim Ričarda kako stoji i razvija usne u đavolast smeh. Pogledam ga sumnjivo, i kažem.
"Ne pokušavaj da mi uništiš ovo veče." Ali se on i dalje samozadovoljno smeši i to me već izluđuje. Izjurim iz sobe, i sjurim niz stepenice, te krenem ka zadnjoj strani hotela, ka bazenu. Legnem na ležaljku i zovnem Tijanu na video poziv. Ona se kao i obično odmah javi, i kroz pola sata sve joj ispričam, šta mi se desilo.

"A ti si sigurna da nisi..." upita me.

"Nisam šta?" Upitam je dok ispijam ceđenu pomorandžu.

"Pa.. zaljubljena u njega?"

Zagrncem se i zakašljem.

"Tijana! Jesi li ti normalna? Pobogu, naravno da nisam!"

"Okej okej, ali da ti kažem, znam taj pogled vrlo dobro! Znam te kao rođenu sestru! Vidim ti u očima!"

"Okej! Jeste sladak, malo, vrlo malo. Mislim malo više. I oh, kosa! Samo da mu vidiš kosu! Šta bih dala da mogu da prođem prstima kroz nju..."

"Hehe, znala sam. Moj savet ti je da ga pozoveš na dejt!"

"Jesi li ti normalna? To je najveći kreten koji postoji! Ma da zaista jeste zgodan! Ah, zašto su svi glupi muškarci najzgodniji!"

"Pa, to ti je moj savet! Ti vidi sama, ali mislim da bi bilo dobro da ga pozoveš na dejt. Mislim, jeste sa tobom u sobi, tako da ne bi trebao da bude problem!"

"Okej devojko, tvoji saveti su najbolji! Pokušaću, ali ništa ne garantujem!"

"Okej, hajde, čujemo se, i ne zaboravi da me obavestiš o tome šta se desilo!"

"Važi! Čujemo se!" Kažem i prekinem. I onda legnem da posmatram zvezde. I tada začujem Ričardov glas.

"Oh, kako lep lančić!"

Pogledam ka hotelu, i na četvrtom spratu, eto ga Ričard, sa MOJIM lančićem u ruci, koji visi o prstu.

"JESI LI TI JEBENO NORMALAN?"

"Oh, kakve vulgarne reči! To baš i ne priliči dami koja nosi leptirića oko vrata."

"Da si to odmah ostavio!"

"Aha, a šta ako ne ostavim?"

"Onda se pripazi."

"A šta ako ga bacim u bazen?"

"A šta ako ja tebi slomim glavu?"

"Pa evo je prava Ava. Vidi, čak se i rimuje." Zatim iskrivi prst, i lančić krene da klizi.

"DA SE NISI USUDIO DA GA BA-" odjednom stanem. Ne, nije moguće. Gledam lančić kako pada u bazen. Moja omiljena ogrlica. Bez razmišljanja uskačem u bazen i ronim u potrazi za njim. I ugledam ga, zlatni leptir, lebdi u vodi. Zgrabim ga i krenem na površinu, kada čujem pljusak. Neko je skočio u vodu. Izronim i pogledam lančić-i dalje je čitav. A ispred mene, u vodi Ričard.

"Šteta što nisi glavu slomio."

"A što?"

Zakačim ogrlicu oko vrata i krenem brzinski da plivam ka njemu.

"Jer ću onda ja morati"

Zgrabim mu ramena i potisnem ga u vodu, ali naravno, on je jači od mene, tako da se ormah vrati na površinu i zgrabi me za struk. Prevrne me i potisne u vodu. Ja ga naravno šutnem u koleno i isplivam jer nemam više daha. Međutim opet me zgrabi za struk, dok ga ja očajnički udaram pesnicama po ramenima i rukama, pokušavajući da se oslobodim. Ali sada nema onaj vragolasti smešak. Sada mu se lice cakli na mesečini, dok mi se približava. Prekinem da se opirem. I samo stojimo u bazenu, dok su njegove ruke oko mog struka, a moje ruke su na njegovim. I tek tako, usne nam se spoje.
ŠTA RADIŠ TO?? ZNAŠ LI DA LJUBIŠ POTPUNOG KRETENA? ZAR ZABORAVLJAŠ ŠTA JE UPRAVO URADIO??? Čujem glas u glavi. Ali ga ignorišem. I osećam se krivom  što radim ovo, ali ovo je ono što sam zapravo želela. Zar ne? Usne nam se kratko razdvoje dok gledamo jedno drugo u oči. Ali to je već previše za mene. Istrgnem se iz njegovih ruku, i izadjem iz bazena. Zatim uzmem peškir i telefon, pa krenem ka hotelu.

Čujem ga kako kaže:

"I to je to, samo ćeš da odeš sad?"

"Još uvek ne zaboravljam za ogrlicu. Moj ti je savet da se pripaziš." Namignem i lukavo se osmehnem, a zatim krenem ka sobi i slatko zaspim, već imajući plan kako da mu se osvetim.