Boli me glava

XXI- Hoće li sve biti u redu?

- Znači, još nam je samo preostalo malo pospremiti stan i srediti glavu?- upita Donna nakon što je pomogla Alanu otuširati se i odjenuti. Alan je pomovo legao na sofu zamotan u dekicu koju je Donna samo nakratko istresla kroz prozor. 

Dok je ona sakupljala prazne limenke piva i kutiju pizze za dolazak medicinske sestre, razgovarali su o svemu onomu što nisu stigli dok je bio u bolnici. Rekao joj je da živi u ovom stanu već 8 godina. Živi bez cimera. Trenutno je morao uzeti bolovanje i sad ga je stah da ako se to oduži da će dobiti otkaz. A znao je da će potrajati. Kad ga je Donna upitala za prijatelje ili kolege s posla, reako je da ih ima, ali nije ni s kim posebno dobar. Barem ne toliko dobar da mu čiste stan i vode u kupaonicu. Primjetila je da je pojeo dio peciva i popio mlijeko. To joj je bilo izrazito drago jer oboje su znali da iako mu nije do jela ta mala okrijepa je itekako dobra za njega. 

- 'Oće ti smetat' ako zapalim jednu?

- Znaš da mi nikad nije smetalo, ali mi nikad nije bilo ni drago što pušiš. Posebno sad. Ali odrasla si osoba ja ti ne mogu govoriti što da radiš.

-  Ajme, uvijek mi nabijaš komplekse da si bolja od mene pa da i sam budem bolji. 

- Sječaš se da kad smo tek počeli izlaziti nisi pušio.

- Ajme, kad je to bilo.

- Jesi spreman da sredimo tu glavu.

Duboko je uzdahnuo. Znao je da će boljeti, ali znao je i da to mora obaviti. - Jesam.

Donna je polako počela odmotavati zavoj. Kad je odmotala par slojeva na zavoju se počela nazirati krvava mrlja koja je sa svakim odmotajem bila sve veća i veća. Činilo joj se da taj zavoj treba biti samo zaštita koja drži gazu i flaster da se ne miču i da ne bi trebao biti tako krvav. Nastavila je dalje. Kad je potupno odmotala zavoj primjetila je da je flaster u potpunosti raskrvavio. Osim krvi činilo joj se da je gaza natopljena i nekom prozirnom tekućinom.

- Jesi ti to smočio? Jesi previjao? Nisi valjda prao kosu?

- Ne. Danas sam se tek otuširao nisam mogao ustati iz kreveta, činilo mi se kao da imam i blagu temperaturicu. Što se previjanja tiče to nije baš bilo svakodnevno.

- Pa zašto. Ako sam nisi mogao zašto me nisi prije zvao. Pripazi na tu temperaturu, nije to baš bezazleno u tvojim uvijetima.- Donni se po glavi vrtila bujica misli, nije mogla vikati na njega. Nije znala što da radi, što da kaže. Nije ga željela prestrašiti, ali njegovo mu se stanje nije činilo baš najbolje.

- Pa nisam te htio gnjaviti.

- Bit će ti gnjavaže ako se inficiralo.

Donna je polako pokušavala odlijepiti flaster i skinuti gazu. Činilo joj se da se krv zgrušala i da se gaza zaljepila. Nije ga htijela potezati, znala je da ga jako boli. Gazu je lagano natopila fiziološkom otopinom koja je pomogla da se gaza odlijepi. Prizor ispod gaze nije bio ugodan.   Rana je izgledala kao da je natekla. Donna je odlučila postupiti po uputama iz bolnice, a ostalo ostaviti sestri da prosudi. Ranu je dezinficirala, isprala fiziološkom otopinom, nanijela je antiseptički sprej te ponovo stavila čistu gazu, falster i sve lijepo zavila zavojem.

- Nadam se da će biti sve u redu. Moram ići sada. Obavezno javi kako je prošlo sa sestrom i ako ti što treba. - Zadnje četiri riječi posebno je naglasila.