Svanulo je jutro i dan kada cu upoznati Aleksu.
Ustala sam iz kreveta i ugledala Noela za stolom kako pije kafu.
"Hoćeš"- pogledo pokazivajući na šolju kafe.
"Ne, hvala ti."
"I kako ti se svidja Silvija?"
"Dobra je devojka.Lep ste par."-rekla sam nevoljno.
"Drago mi je da to čujem.Takodje želim da ti kažem da sam našao posao. Radim kao kurir. Motorom."
"Stvarno?! Drago mi je zbog tebe," -skočila sam da bih ga zagrlila.
"Ali motorom? Zar nije malo opasno?"
"Ne brini se ti za mene , drugarice moja slatka," - štipajući me za obraz.
"Da...večeras se upoznajem sa nekim likom sa instagrama.Doći će po mene navečer.Možda se vratim kasno, da znaš." -namrštio se.
"Kakvim likom? Još preko instagrama? Ne ideš. Ima svakakvih ludjaka i neću da te pustim sa nekim tamo narkomanom samo zato što ste se dopisivali i odlučili da se upoznate."- osetila sam ljutnju u njegovom glasu a bes u mojim osećanjima.
"Jel? Nisam ti ni tražila dozvolu.Nisi mi otac da mi zabraniš. Nemaš pojma kako mi je kad samo radim i sedim kod kuće dok se ti provodiš sa Silvijom i ne provodiš vreme sa mnom kao pre.Dosadno mi je.Nemam nikoga u blizini da se zabavim."- para mi je izlazila iz ušiju.
"I zato si odlučila da izadješ sa tamo nekim kretenom?!"
"Da!"
Čoveče.Prva svadja .
{Noel}
Ne mogu da verujem da smo se posvadjali zbog tamo nekog kretena.
Otkud joj ideja da ide sa njim? Ni ne poznaje ga. Ko zna kakav je? Sta ako je povredi?
Nisam mogao da skrenem misli dok nisam čuo zvuk zalupljenih vrata njene sobe.
Znam je. Ipak će da ode.
Uzimam telefon i besan izlazim iz stana i ostavljam našu svadju zidovima.
{Jane}
Kako može?! Nema pojima kako mi je.
Verovatno misli kako mi je život savršen. Radim, imam platu, sedim kod kuće, domaćica.Ma predivno mi je! Stvarno!
{.....}
{Noel}
Veče je. Ulazim u stan nadajući se da nije još otišla.
Ugledam je kako izlazi iz sobe sva našminkana i obučena u kratku crnu haljinu.Hhh!Prilazim joj.
{Jane}
Sredila sam se i izlazim iz sobe kada ugledam njega kako mi prilazi.
Hoćemo li se opet svadjati?
"Nisam li rekao da nećeš ići?"
"Nisam li rekla da ne možeš da mi zabraniš?"
"Dobro...ako ćeš tako...idem i ja sa tobom."
"Ma slobodno. Povedi mi još i obezbedjenje."- već sam počela da se nerviram.
{Noel}
Hh! Uopšte me ne sluša. Počinjem da gubim živce.
Smirujem se da ne bi došlo do nečeg što ne želim.
"Dobro...želim da se vratiš do ponoći. Ako ne dodješ zovem policiju. Znaš da ću uraditi to.
Gledam kako je ljuta i ne može da izdrži to što sam zaštitnički rastrojen.
Kada h trenutkh čujem zvuk
automobila ispred naše zgrade. On je.
{Jane}
Stigao je.
Ljuta sam ali pokušavam smireno da odgovorim.
"Važi. Kući sam do 00.00."-Izašla sam ne okrećajući se.
{Noel}
Otišla je.
Ne mogu da verujem da sam je stvarno pustio da ode.
Gledam kroz prozor ne bih li video ko je taj.
Stoji ispred njega kada ju je odjednom poljubio.
Dodjavola!!
Ko je on da je ljubi?!
Ne mogu da se smirim.Gubim strpljenje.
Zagrlio ju je oko struka potom uveo u auto.
Ko je on da je dodiruje jebote? Samo ja to mogu.
Samo ja? - prekida me sopstveno pitanje.
Samo ja? Kao dečko, kao drug, kao ko?!
Osećanja su mi pomešana.Otkud mi sve te pomisli u glavi.Ona mi je drugarica. Imam devojku čoveče.
Šta mi je, dodjavola?!
Sedam na kauč pokušavajući da se smirim i zaboravim sve od malo pre.Ali ne mogu.
{Jane}
Stojim ispred njega.
"Jane".
"Aleksa."
Nisam ni shvatila šta se dešava kad me je odjednom naglo poljubio.
Htela sam da ga ošamarim ali mi se ruka stegla.
Obmotao me je oko struka a potom uveo u auto.
Imao je plavu kosu do ramena, mišićavo telo i bio je veoma samouveren što mi se nije svidelo.
Mislim da će mi biti samo dečko za zabavu. Ništa više.Otišli smo. Gledajući u put misli su mi odlutale kod Noela.
{.....}
