-...je onesvescenu.Ne..!
{Jane}
Otvaram frizider kada mi se jedno pomuti pred ocima ,padam i udaram se o ivicu stola nakon cega nastane mrtvi mrak.
{Noel}
Ne,ne. Jane! Udaram je nezno po obrazima i pokusavam da je probudim. Dizem joj glavu u moja krila kada osetim nesto toplo i tecno.
Krv. O moj boze! Ne....
Uzimam brzo telefon i zovem hitnu pomoc.
Molim te samo budi dobro- govorim joj dok mi suze teku.
Ne mogu sada da te izgubim,sad kada sam te nasao,kad si moja.Nemoj mi to raditi.
{.....}
Nakon 15 minuta dolazi hitna.
Ulecu unutra i stavljaju je na nosila.
Unose je u vozilo i ja ulazim za njima.
Stacljaju joj aparate za disanje,ubrizgavaju nesto....boze....
"Da li ce biti dobro?- ispitivam ih ali mi ne odgovaraju.
"Dodjavola hoce li biti okej?!" - pocinjem da vicem i ne mogu da smirim ovu tugu i razarenost u meni.
"Smirite se,vikanjem ne postizete nista,samo ubacujete negativnu energiju."- govori mi jedan od njih.
Hvatam se za glavu i...besan sam na sebe. Kako nisam cuo kada je ustala,zasto nisam bio pored nje tad?!
Uff!
{.....}
Stizemo u bolnicu kada je brzo odvode u sobu i zavrsavaju potrebne mere. Zelim i ja da udjem.
"Molimo vas da sacekate ispred dok se situacija ne umiri."- pokazuje mi da sednem ispred.
Covece!
Sedim.
Cupkam nogom i cupam se po kosi,tako sam jebeno bespomocan!
Zasto nisam ja tamk umesto nje? Zasto?
{.....}
Nakon pola sata izlaze iz sobe.
Ugledaju me i prilaze.
"Sta ste joj vi?"
"Cimer i drug,kao brat.Mozete mi reci sta god treba da znam."- rekao sam jer mi drugacije ne bi rekli nista.
"Ovako.Gospodjicino stanje je za sada stabilno...-"
Sta mu znaci to "za sad"?! Poludecu!
"No ne mozemo biti sigurni jos sve dok se ne probudi. Zadobila je bas jak udarac u glavu prilikom pada.Moze da ostanu posledice nakon toga.To je to za sada.Nadajmo se da je otporna devojka i da ce prebroditi.Brz oporavak."
"Hvala Vam.Mogu li da je vidim?"
"Mozete,ali samo 5 minuta."
"Vazi."
Ulazim unutra i ugledam je kako spava.Na intezivnoj.
"Toliko te volim Jane...Toliko...zivot bih dao za jedan tvoj osmeh...Molim te probudi se..molim te...ne znam sta cu bez tebe u zivotu...ti si moje jutro,moj dan,moja noc,moj dah..."
Drzim je za njenu neznu ruku i milujem je po kosi.Prelepa je.Jedina moja.
Osetim da je pomerila prst.
Bozee.Pocinjem da se smejem od srece kad u trenutku cujem neko pistanje i potom cujem doktore kako trce ka njoj i govore mi da izadjem.
Izlazim sav bespomocan.
{Jane.}
Vidim mrak....i jednu tacku svetlosti..prilazim joj i ugledam Noela.Trcim ka njemu i grlim ga zatvarajuci oci.
Otvaram oci ali ga nema. Otisao je.
Ne...ne mogu bez tebe...molim tee vrati se.!
Necu da zivim bez njega. Prepustam se tami i mraku.Odlazim ali mi nesto ne da. Opet ga ugledam pored sebe.
"Samo se probudi.Ostalo nije bitno."- cujem njegove reci nakon cega nestaje potpuno.
Otvaram oci.
{.....}
Bidim doktore naspram mene i jos nekoga ali mi je mutno.
Ne osecam se dobro.
"Sta se desilo?- pitam.
{Noel}
"Sta se desilo?"- cujem njene reci i presrecan joj prilazim hvatajuci je za ruku.
"Hvala Bogu."- govorim joj.
Osecam kako nezno izvlaci svoju ruku iz moje. Ne razumem.
"Ko si ti?"- Ne! Samo to ne!
Prilazim doktorima i upitno ih pogledam.
"Posledica."- odgovaraju mi.
"Sta se desilo?!"- cujem njene besne reci.
" Imala si jednu nezgodu pritom si dobila ozbiljnu povredu.Izgubila si secanje."
{Jane}
Sta se desava?
Kakva nezgoda?
Kakvo gubljenje secanja?
Ko je on uopste?
Osecam kako mi glava puca i ne osecam nista.
"Ja....zelala bih da se odmorim malo."- govorim nakon cega zatvaram oci i tonem u duboki san.Ne mogu sad da se nosim sa svime time u zivotu.
{.....}
{Noel}
Izlazim napolje nakon njenih reci i sedam.
Kako se to desilo?
Ne verujem i samo razmisljam o tome kako cemo nastaviti zajedno ako me se vise ne seca......?
