Sta je sa Silvijom?

67 7 5
                                    

"Oces da popijes nesto?"- pita me dok odlazi do kuhinje.

"Ja hocu tebe."

.....

{Noel}

Okrecem je ka sebi i pocinjem da je ljubim.Dodjavola koliko mi je nedostajala.

"Volim te."- govorim joj nakon sto se odvojim od nje drzeci je za obraze.

"Volim i ja tebe."- izgovara gledajuci me u oci.

"Vratices se u nas stan."

"Izvini?"

"Nemoj da se svadjamo oko toga.Vracas se u stan."

"Vidi Noele...Ovde sam nasla posao,imam stan i na svojim nogama sam.Navikla sam se ovde.I mnogo je daleko od svih uspomena."

"Jane...kakve uspomene? Sta pricas?"

"Ne zelim da se susrecem sa svime.S tim gradom,stanom,Silvijom...Sve me samo podseca i povredjuje.Mozda nista od toga nije trebalo sa se desi..."

"Od kojega Jane??"

"Ja,ti...Mi...."

Ne verujem sta govori.

"Hoces da kazes da je bilo pogresno i da se kajes...?Upravo si mi rekla da me volis!"- pravim korak unazad.

"I volim te.U to nemoj nikada da sumnjas.Umrla bih za tebe.Ali jednostavno postoje neke stvari u zivotu koje ne mogu da predjem..."

"Kao na primer?!"- stvari?

"Sta je sa Silvijom? Mislis da je prestala da te voli?! Da je sve zaboravila?! Da nece pokusati da se pomiri?! Jos uvek te voli,njeno srce je slomljeno zbog mene...-"

Brzo joj prilazim i ucutkavam je poljupcem.Drzim je za strukove i ljubim.Kada osetim da krece da me ljubi zeljnije,odvajam se i osetim njen zbunjujuci pogled.

"Ako mislis da je sve to sto si rekla  nepravedno ,zasto me onda ljubis?"

"Dodjavola! Zasto mi toliko otezavas?!
Vidis da sam izmedju.Toliko sam zaljubljena u tebe ali ne zelim da povredim..."

"Samo mi se prepusti Jane....Sve ce biti u redu.Ja sam tu."-grlim je."Ujutru cemo krenuti."

"Dodji."- hvata me za ruku i vodi.Ulazimo u njenu sobu i legne na krevet pokazivajuvi rukom pored sebe.Da legenem i ja.

Legao sam okrenut prema njoj.Sklanjam joj pramen i gledam te njene prelepe kafene oci.

Naglo osetim njenu nogu izmedju mojih i njenu ruku iza mojih ledja dok se privija uz mene.

"Hladno mi je..."
-uzimam cebe i pokrivam nas.

"Ljubavi moja...."-govorim joj dok joj ljubim teme.

Odvaja glavu od mojih grudi,gleda me nekoliko sekundi i pocinje da me ljubi.Nikad nije sita,kao ni ja.Nje nikada necu biti.

Otkriva nas i odjednom se nalazi na meni,sedi na meni i ljubi me.

"Jesi okej?"-jedva dolazim do reci.

Gleda me i stavlja pramen iza uveta svojim neznim tankim prstima.

"Da,da.Samo sam te se uzelela."

"Imacemo mnogo vremena za uzeljavanje,ne brini."-nasmejem joj se nakon cega nastavim da je ljubim.

~~~~~~~~~~~~~~

Budim se i krecem polubudan da je zagrlim kada osetim samo jastuka.Otvaram oci skroz i vidim da je nema.

Ne opet!

Obucem se i krenem da je trazim po kuci ali se na kraju vratim u kuhinju i ugledam parce papira.Pismance.....

"Samo prijatelji"Wo Geschichten leben. Entdecke jetzt