Tri sata ujutru je kada me budi zvuk mog telefona. Noel zove.
Javljam se.
"Halo."
"Dobro veče , da li je to gospodjica Jane?" - javila se zena umesto njega.
"Da, ja sam. A ko ste vi? Gde je Noel?Jel se nesto dogodilo?!- ispitivala sam uplaseno.
"Gospodjice, smirite se. Noel je imao jednu nesrecu sa motorom. Ali sada je dobro. Na intezivnoj je."
Šta?! Dodjavola! Drzim drhtavom rukom telefon na uvetu dok mi se suze slivaju niz obraze i jecam.
"Jeste li tu?" - prekida me njen glas.
"Samo....posaljite adresu bolnice."
"Dobro."
{.....}
Ulazim u taksi i molim Boga da je dobro . Samo zelim da mu opet cujem glas, da ga dodirnem.Bože! Molim te samo da je on okej.
Stizem do bolnice posle pola sata voznje i trčući ulećem u bolnicu.
"Noel Strim.Koja soba?"- obracam se zeni na recepciji.
"Da vidim...da. To je soba 76.Ovaj sprat."
"Hvala."
Krecem se pored soba kada ugledam njegovu. Ulazim i vidim Siviju kako sedi pored njega i drzi ga za ruku.
"Kako mu je?"
"Dobro je. Zasad.Doktori jos uvek nisu nista rekli."
"Dobro."
Sedam na stolicu sa druge strane njegovog bolnickog kreveta i uzimam mu ruku i milujem mu kosu.
Kako sam mogla da dozvolim da mu se to desi. Zbog tamo neke glupe svadje.
"Jel se nesto desilo?."- upita me nakon sto vidi moj izraz lica.
"Ne...sve je okej, osim Noela."
"Mhm".
"Ja...izacu cu malo na vazduh. Ako se nesto desi javi mi. Necu dugo."
"Vazi."
Izlazim i vidim izdaleka nekoga kako mi prilazi.
Aleksa. Otkud on ovde?
"Cao."-pozdravlja me poljubivsi me u obraz.
"Cao. Otkud ti ovde? Jesi dobro?"
"Recimo da sam imao malu nesrecu sa nekim.Nije bio bas priseban dok je vozio.Skrenuo je na moju stranu puta i...to je to. Dosao sam da ga obidjem.Ti?"
"Kod jednog prijatelja."
"Dobro.....idej ja onda pa se vidimo."
Tada mi je sinulo.
"Ček, cek," - hvatam ga za ruku i povlacim nazad.
" Da ne znas mozda kako se zove?"
"Amm...mislim nesto na N...ne mogu da se setim...."
"Noel....."
"Da! Mislim da je to. Da li ga poznajes?"
Pocinjem da placem i nesvesno padam u njegov zagrljaj.
Grli me kada se odjednom vratim u realnost i odmaknem se od njega.
"Aa...to mi je najbolji drug...zbog njega sam i dosla.....bila sam skrhana kad sam cula...mnogo ga volim...ne bih zelela da ga izgubim.."
Ponovo mi suze krecu niz obraze.
Priblizuje mi se i prstima mi brise suze sa lica.
"Zao mi je."
"Ne...meni treba da je zao. Ove noci smo se jako posvadjali. Zbog toga se i desilo sve to."
