{pola godine kasnije}
{Jane}
Proslo je pola godine a jos uvek razmisljam o njemu.Ne, pamcenje mi se nije vratilo. Jos uvek pokusavam da se naviknem na novi zivot.Nadam se da je on uspeo da nastavi.
{.....zvoni telefon}
"Pa gde si ti drugarice moja?!"- vice mi preko slusalice.
"Tu sam,Nina."- odgovorim joj.Nina je inace moja najbolja drugarica koju sam upoznala kada sam se odselila od...nebitno.Vrlo smo bliske.
"Slusaj me ovamo.Imamo karte za vecerasnjj koncert!"
"Stvarno?!"- pitam je.
"Daaa!"- yess! koncert na koji smo zelele na idemo.Peva covek tridesetih godina.Zove se Rej.Slusam ga jos od malena.
Oduvek sam zelela otici i...evo mi prilike.
"Vazi dolazim onda po tebe oko 8."
"Vazi"- uff tako sam srecna.Bar cu skrenuti misli.......
{.....}
"Jane,dosla sam.Izlazi."-vice.
"Evoo."- gasim svetlo u stanu i izlazim.
"Jane prelepa si."
"Hvala ti.I ti si takodje."
"Hajde da ne zakasnimo."
"Hajde."
{.....}
Ulazimo kad se odjednom sapletem jer nisam navikla na stikle.Ne znam zasto sam ih uopste obula.
I taman da padnem osetim da me neko zadrzava.Dobro poznete ruke.
Dizem pogled i ugledam Noela.
Brzo se izvlacim iz njegovih ruku.
Gleda me.Tako...nezno...i ...zeljno.
Skrecem pogled a potom hvatam Ninu podruku i odlazimo polako ispred guzve.
Celo vreme ga trazim pogledom.Sta mi je? Sta?
Nakon sto je Rej otpevao dosla je neka pevacica ,nisam htela da je slusam ali je Nina htela tako da sam ostala zbog nje ali sam joj rekla da cu otici malo na vazduh.
Tako da sam izasla.
Stojim prislonjena na zid i gledam u nebo.Disem lagano i..opet mi on dolazi u misli.
Bas kad krenem korakom....on se nadje preda mnom...
O boze..zasto me iskusavas..?
