Srce je jace od mog razuma

102 13 4
                                    

{Jane}

Sedim na krevetu i prisecam se svega od malo pre.

Ne mogu da verujem da se to desilo.
Osecam nesto ali...
Ne. Ne mogu da uradim to.
Pogresno je. Pravicu se da se nista nije desilo.

Kako tek tako da prihvatim nesto i unistim neciji zivot,neciju ljubav.Ne zelim to.

Zaboravicu.Kao i on. Rekao je tako.

Sedim na krevetu i cujem kako mi krci stomak. Gladna sam.

A danas nisam nista jela.To je prvi put.

Izlazim iz sobe i spremam nesto da pojedem kad odjednom ugledam Noela ispred sebe.

"Sta radis?"- ispitiva me sa osmehom.
O boze. svaki put kad ga vidim svega se prisecam i slama me to.

"Gladna sam.Nisam nista jela danas."- govorim hladno.

Nisam ni pocela da jedem a vec mi prilazi jer mu se ne svidja moj ton glasa.

Ide ka meni kada vise nemam kuda i prislanjam se na radni deo kuhinje.

"Noele,sta radis?"

"Zasto se tako ponasas?"

"Kako?"

"Eto tako. Hladno,bezosecajno,kao da nista nije bilo."

"A sta je to pa bilo?"

"Ne secas se?"

"Ne.."- pokusavam da se ne secam i pravim se ali na moje "ne" opet me je prisetio dodirivsi moje usne njegovim.

Ljubi me polako i ja se polako prepustam osecaju.

Pocinje brze i jace da pribija svoje usne uz moje.

Osecam tako jako osecanje.

Kao nikad pre.

Stavlja svoje ruku oko mojeg struka i vuce me sto blize k sebi.

Osetim njegovo telo uz moje telo koje drhti od uzbudjenja i straha.

"Stani.."- pokusavam da uzmem dah.
"Ne smemo.Nije u redu. Molim te."

Ali samo je nastavio da me ljubi,nije mario za moje reci a ja nisam marila za nju dok me ljubi. Samo sam zelela da ne prestaje.

"Volim te,Jane."

"Ne...ti volis Silviju,s njom si."

"Ne.To je bilo nesto prolazno. U tebe sam zaljubljen vec dugo."

"Nemoj to da nam radis..."

"Sta to?"

"Kvaris odnise sa Silvijom ovime,nase prijateljstvo."

Samo sam osetila jedan pogled na sebi koji mi je davao do znanja da stvarno zeli samo mene. Videla sam vatru i ljubav u njegovim ocima.

"Veruj mi da znam sta radim."- rekao je nakon cega je nastavio da me ljubi.

Digao me je i stavio na radni deo,obmotao ruke oko mene i ljubio me...

Utrenutku me je pogledao, podigao i odveo do sobe.

Stavio me je na krevet ilegao iznad mene i nastavio da me ljubi, moje usne,moj vrat.

"Stani,stani. Mozda je prebrzo."

"Mozda?"

Stalno kada pita takvo nesto tera me da posumnjam u moje reci i postupke.

Ne znam da li je prebrzo.

Ali nismo ni klinci. Mozemo da radimo sta hocemo. Samo sto...mi nesto ne da da bude tako.

Pogledam ga i vidim te njegove oci,nestrpljivost.

I osetim koliko ga volim.

Ovog puta ja njega hvatam za vrat ,povlacim ga i pocinjem da ga ljubim bez ijedne reci.

{Noel.}

Ljubi me. Znao sam da je obostrano.

Toliko je zelim,ne mogu to da opisem.

Skidam svoju majicu a potom njenu.

Jebote kako je prelepa.

Ljubim je po telu,osecam njenu vrelinu.

Njene ruke na mom telu,mojim grudima.

Ne mogu da se oduprem njoj. Jednostavno srce radi sta zeli, ne slusa sta je pogresno.

{Jane}

Boze! Toliko je sve prelepo s njim.

Desava se. Otkrivamo sve sto je u nama....

Jace je srce. Ovog puta se prepustam i ne slusam razum...

{.....}

Jutro je...

Gledam ga kako spava poput andjela.

Ustajem polako iz kreveta tako da ga ne probudim i krecem u kuhinju da bih nesto pojela...

{Noel}

Budim se i vidim da je nema. Gde je dodjavola? Samo da se nije predomislila i otisla. Ustajem i zurno se oblacim nakon cega izlazim iz sobe i ugledam...

Evo jos jednog mog dela nadam se da vam se svidja iako nisam ni znala da cu da napisem ovako nesto, jednostavno se desilo.
Znam da me nije bilo nekoliko dana pokusacu da budem aktivnija.

Ako vam se svidja "☆".

ly 😙





"Samo prijatelji"Tahanan ng mga kuwento. Tumuklas ngayon