Ona je samo još jedna obična dijevojka koja živi u Toskani ili ipak nije.
Biće dovoljan samo jedan susret da joj okrene život naglavačke.
Misterije i tajne nihovih prošlosti isplivavaju na površinu.
Da li će otići ili će se ipak pomiriti sa istinom...
Polako šetam obalom mora dok sunce pomalo zalazi iza horizonta.Hodam prema svom omiljenom mijestu razmišljajući o svemu.Razmišljam o svome bratu Relji, nisam ga dugo vidjela.Ova plaža sve ,cijela Toskana me podsjeća na njega,a on je otišao i sada živi svojim životom daleko od nas.Iz razmišljanja me trzne nečiji glas.
- Gabrielaaa,hejjjjj šta si se zamislila? Da naravno to je bila Helena moja najbolja drugarica.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
- Hej,ma samo sam malo odlutala. Pokušala sam da sakrijem kako se osjećam aliii...
- Da,da baš ti vjerujem, znam te vrlo dobro,lažeš vidim ti u očima.
Helena naravno ne bi bila Helena da ne shvati sve odmah i da ne počne da ispituje.
- Da se nije nešto desilo tvojimaa ?
- Ne ,nije dobro su. Jao zašto sam išta razmišljala,o mozgu u šta si me uvalio.
- Znam. Rekla je kao da je Ameriku otkrila.
- Rocco debil te ostavio. Bože mojj,kako joj je ovo palo na pamet.
- Ne ,sv... Nisam ni uspjela izgovoriti ,a ona je počela svoju priču.
- Jao njemu krvi ću da mu se napijem,samo neka ti se približi ima da ga olešim od batina,ima oči da mu iskopam pa nek onda gleda one svoje plastične glupače!!
- Ali..
- Nema ali ,jaoo trebala sam onda da ga udarim autom kad je prolazio pored kluba,što se nisam sjetilaa! Helena budalo moja!
Nisam više mogla da se suzdržim i prasnula sam u smijeh.
- Šta je bilo ,čemu se smiješ? Gledala me je začuđeno, a ja sam se bukvalno gušula od smijeha.
- Ja ,hahahahahhh. Nisam mogla da prestanem ,smijala sam se kao ludak.Helena me je ozbiljno gledala i kao da je nešto smišljala.Tada me je gurnula u more i to me malo smirilo.
- Zašto? Pravila sam se luda kao da se do maloprije ništa nije desilo.
- Ovo ti je da se malo ohladiš,a sada ćeš sve da mi objasniš. Rekla je to malo ozbiljnijim tonom pa odlučim da joj priznam.
- Rocco i ja smo okej ništa se nije desilo,samo.
- Samo šta ? Pogledala me zbunjeno ,a ja jedva sakupim hrabrosti i odgovorim joj
- Samo sam razmišljala o Relji, mislim nisam ga dugo vidjela,stvarno mi nedostaje i bojim se da mu se nije nešto desilo.Jako ga volim i ne bih htjela da opet upadne u probleme. Znaš i sama da je rekao da se više neće vratiti.Sada sam bila na rubu suza jer nikada nikome u ove dvije godine otkako je on otišao nisam ništa govorila o ovome kako se osjećam.
- Ne moraš da brineš on je vjerovatno sada ok i vratiće se uskoro. Naravni ovo me smirilo jer sam se sjetila da Relja nije sam.Ima djevojku Leu.Moram priznati da nikada nisam tloko gotivila Leu jer ipak je sa mojim bratom i bojim se da ga ne iskoristi i ostavu.Relja je već imao takvo iskustvo i jedva se oporavio od toga.
- Zemjla zove Gabrielu.
- Hm...molim? Nisam je slušala totalno sam se isključila.
- I hoćeš liii ? Šta je pitala ? Božee daj mi neki znak da me ne ubije.
- Šta? Upitam zbunjeno.
- Pa večeras u izlazak.
- Nisam sigur...
- Molim tee. Kaže molećivim glasom sa puppy licem.
- Ok idem ali samo da znaš ne svojom voljom. Odgovorim pomalo ljuto.
