Toskana , ti i ja (ZAVRŠENA)

8 dio

"Osjećam dodir metala na svojoj sljepoočnici i prolazi me neka jeza. Okrećem se i vidim Marca kako se smješka kao psihopata.

- Nisi trebala da me izazivaš. Zadnje što čujem je pucanj,a tada nastaje mrak...

Hvala Bogu pa je ovo san. On me nikada ne bi ubio ilii... bar se nadam. Pogledam u prozor i tada mi na pamet padne luda ideja.

Marco P.O.V.

Stvarno je nemoguća i već gubim živce pored nje. Da nije žensko odmah bih je ubio na licu mjesta. Ubija me to što neće da me sluša ali i to ćemo uskoro promjeniti.

- Gospodine,izvinite što Vas ometam ali ovo morate da vidite. Ustajem i krećem za njim napolje. Kada sam vidio ovaj prizor došlo mi je da se smijem. Gospođica je našla da se spušta niz prozor. Ovom zaštitaru pokazujem da može da se udalji,a ja nastavljam da gledam ovu malu predstavu,stvarno je divlja. Platiće mi za ovo ,a nije ni svjesna koliko.

Gabriela P.O.V.

Još malo,još samo par koraka i biću na zemlji. Jess..napokon,koliko će da mi plati što me onako izludio sinoć. Nažalost u trenutku kada se okrenem zabijem se u nekoga,a taj neko je bio on.

- Kuda misliš da si krenula? Rekao je svojim dubokim glasom,a ja sam se sva naježila.

- Šta te briga gdje ću,neću tebi polagati račune. Pokušam se izvući ali on me još više pribije uz zid.

-Dok god imaš ovo na ruci polagaćeš mi račune i znaću kuda ideš. Ovo ti je posljednje upozorenje jer ćeš snositi posljedice. Ughh koliko sam bijesna,on će meni davati upozorenja. Ako mu je do prstena evo mu,evo mu prokleti prsten. Skinula sam ga i bacila na zemlju.

- Evo neka ti on polaže račune. Projurila sam pored njega i srela sam Marchella.

- Reci nekome da me vodi kući. On se samo okrenuo i otišao. Osjetim dah na svom vratu i shvatam da je i on ušao.

- Ići ćeš. Ali samo na sat vremena,a kada se vratiš ti i ja ćemo da riješimo neke stvari. I nemoj ni pokušati pobjeći jer ja ću te uvjek naći. Odmah sam otišla u sobu čak nisam mogla ni da ga pogledam u oči. Uzela sam telefon i pogledala sam sve poruke koje su naravno bile od Helene.
" Trebam tvoju pomoć,u velikim sam problemima"
"Nađemo se za pola sata na plaži."
Ovu poruku je poslala prije 5 minuta tako da bih trebala da požurim. Brzo sam uzela narandžastu široku haljinu i crne sandale na punu petu. Izjurila sam iz kuće brzinom svjetlosti i ispred me čekao jedan od Marcovih ljudi. Bez ijedne riheči mi je otvorio vrata i ja sam ušla. Vozili smo se 20 minuta ,a ja sam sve vrijeme razmišljala šta je bilo sa Helenom. Možda se drogira ili se uvukla u neku sektu jaooo....osjediću pored nje. Kada smo se našli ispred kuće ja sam se javila svojima i pojurila sam na plažu. Helena je sjedila na pijesku i gledala je more. Prišla sam joj i sjela sam.

- Šta se desilo? Zabrinuto sam je pitala ,a ona je bila na rubu suza. Uzela je svoju torbicu i izvukla je neku sliku.

- Ja,ja....trudna sam. Pokazala mi je sliku ultrazvuka,a ja sam ostala na mjestu zaleđena. Ona je trudna alii...sa kim...ma ne može bitiii..RELJA.