Ona je samo još jedna obična dijevojka koja živi u Toskani ili ipak nije.
Biće dovoljan samo jedan susret da joj okrene život naglavačke.
Misterije i tajne nihovih prošlosti isplivavaju na površinu.
Da li će otići ili će se ipak pomiriti sa istinom...
Danas je taj dan kada ću se razvesti,ta odluka me ubija ali tako je najbolje za sve. On će uskoro dobiti dijete sa tom... Ma nema riječi kako bih opisala tu psihopatu. Nervozno sm lupkala prstima o koljeno dak nas je Jacques vozio prema Marcovoj vili. Kada samo napokon stigli Jacques me zabrinuto pitao.
- Da li si sigurna da želiš ovo? I sama znaš da te on voli i da ti njega voliš,zašto komplikuješ? Duboko sam uzdahnula i pogled sam prebacila u stranu.
- Sigurna sam da želim ovo,najbolje je za oboje,ne bih željela da ga ponovo povrijedim,ne bih ga mogla ponovo gledati onako slomljenog.
- Nisam siguran u vezi ovoga ,lomiš i sebe i njega, ali ako tako odlučiš ko sam ja da ti branim. Drago mi je što me podržava čak i kada griješim,a sada itekako griješim ali moram. Nesigurno sam izašla iz auta i ušla sam u kuću sa Marchellom.
- Brate zašto? To je bilo jedino što me pitao.
- Vjeruj mi ne želiš da znaš,a i nemam snage da ti pričam. Samo je klimnuo glavom i uveo me u onu mračnu prostoriju koja je bila Marcova kancelarija. Izašao je i zatvorio je vrata za sobom,a mene je prošla nekakva jeza.
- Nadam se da si opet smislila neku nebulozu i da napokon završimo sa ovom gluposti oko razvoda i da se vratiš. Njegov hrapav glas mi je pomutio razum kao i uvjek.
- Am.. Ja ovaj... Zamucala sam,jebeno sam zamucala. On je ustao i približio mi se. Izgledao je takoo... Umorno i tužno.
- Vidiš bio sam u pravu. Ako mi daš pravi razlog možda ti ga čak i dam. Bio je uvjeren u svoje riječi ,nekako previše samopouzdan.
- Ne volim te. Rekla sam hladno i jasno,a iznutra sam plakala i vrištala na ove riječi. Pogledao me prekorno kao da sam mu sada rekla da ću da ga ubijem.
- Ne laži! Molim te prestani,lažeš i mene i sebe. Voliš me znam to i nećeš me uvjeriti u suprotno. Prestani biježati od svega. Zar da jedna prepreka uništi sve što smo prošli,ha? Ne mogu bez tebe,uništavam se,pijem,pušim. Nisi ni svjesna šta mi radiš,nisi. Bol koju osjećam u duši je ogromna,velika praznina se stvorila na njoj,mojoj i ovako bolesnoj duši koju si ti zalječivala. Rekao sam ti da ću biti miran kad budeš srećna,pa makar to bilo sa nekim drugim. Ali ti me uporno lažeš i zbog toga nisam miran! Vikao je iz sveg glasa,a onda je gurnuo sve sa stola,bijes ga je uzeo sebi. Bacao je stolice u stranu i na kraju je raskrvarenih ruku sjeo na pod bez ijedne emocije na licu. Brzo sam mu prišla i zagrlila sam ga,željela sam ponovo osjetiti taj miris mira. Povukao me još bliže sebi i prošaputao je.
- Ne radi to,molim te. Ne ostavljaj me sada. Uradiću šta god želiš samo ostani. Glas mu je pucao,a meni je duša plakala.
- Žao mi je ali ne mogu,previše je složeno. Ustala sam i ponovo sam vratila hladan ton.
- Volim drugog i ti ne možeš ništa protiv toga,zato te molim,pusti me da živim. Okrenula sam se znajući da sam ubila nas.Krenula sam izaći ali sam zastala pred vratima.
- Dajem ti još 2 mjeseca,ni trenutka više. Izašla sam i odmah me u hodniku dočekala ona Dilara. Gledala me je kao da će me pojesti od ljubomore.
- Samo mu se opet približi riješiću i tebe i dijete ali prvo će on saznati. Prijetila mi je i bila je uznemirena. Ali otkuda ona zna za dijete.
- Upozoravam te,priđi mu još jednom i patićeš i ti i on i to jadno dijete. Nisam je mogla više slušati i izjurila sam napolje. Bojim se. Nije normalna.
Marco P. O. V.
Misli da će dobiti razvod tek tako,grdno se vara. Nisam se toliko namučio da budemo zajedno da bih je sada pustio. Nešto mi krije,a saznaću i šta. Neka prvo sačeka da Dilara rodi pa ćemo sve riješiti. Pozvao sam Marchella da se dogovorimo oko svega,saznaću sve pa makar mi bilo posljednje. Neka ona misli da smo razvedeni ,a ja ću to da zataškam,neću se razvesti,ne mogu je pustiti.
Gabriela P. O. V.
Moram se što prije razvesti. Moram misliti i na bebu i na Marca. Šta ako ona luđakinja nešto pokuša,šta ako.. Ne,ne smijem da se živciram još mi samo treba da izgubim i ovu bebu. Od sada nema više stresa,zaboraviću na sve probleme i odmoriti se od svega. Evo,stigli smo pred Jacquesovu kuću i stvarno je... Ogromna.
К сожалению, это изображение не соответствует нашим правилам. Чтобы продолжить публикацию, пожалуйста, удалите изображение или загрузите другое.
Uveo me unutra i pokazao mi je sve dijelove kuće. Malo je reći da sam bila u šoku,kako prelijepa kuća. Onda mi je pokazao moju sobu i rekao mi je da se odmorim,navodno je dobro za dijete. Legla sam ali nikako nisam mogla zaspati jer su mi misli bile prepune. Toliko o zaboravljanju. Marco mi ne izlazi iz glave,šta ako mi ona ludača nešto uradi,nije ona baš sva svoja. Moram razmišljati o njegovoj sigurnosti,to mi je sada prioritet. Moram nešto uraditi,ne mogu samo sjediti i čekati šta će se desiti.Osjećam se kao da sam bespomoćna,kao da sam izgubila sva prava na sreću. Zašto je život ovako zao i nepravedan, u jednom trenutku ste na vrhu raja,a već u drugom ste na dnu svog pakla. Ali moj pakao nije samo moj,nesvjesno sam u njega uvukla i ljude koje volim,koji mi vjeruju. Polako već gubim nadu da će se sve popraviti. Kakva sam osoba postala,e pa o tome bi se moglo razmišljati. Lažem,prešućujem,krijem sve što mogu,a tako se još više uvlačim u probleme. Kad bi bar sve prestalo,kad bi bar vrijeme stalo na par sekundi,pokušala bih da shvatim poentu svoga života. Ovako ću morati da se suočim sa sudbinom i nastavim dalje.
