Ona je samo još jedna obična dijevojka koja živi u Toskani ili ipak nije.
Biće dovoljan samo jedan susret da joj okrene život naglavačke.
Misterije i tajne nihovih prošlosti isplivavaju na površinu.
Da li će otići ili će se ipak pomiriti sa istinom...
Vozili smo se u tišini , bila sam u šoku naravno. Svako malo bih pogledala u prsten na ruci jer sam imala osjećaj kao da ovo nije stvarno. Kao da ću se svakog časa probuditi i sve ovo će nestati. Jaooo kako će moji roditelji reagovati, potpuno sam zaboravila na njih. Zapravo moja mama već zna. Ima da me ubiju, druge opcije nema. Umorilo me ovo razmišljanje pa sam zaspala.
- Da li si dobro? Upitao me uplašeno ,vjerovatno sam vikala u snu.
- Dobro sam ,samo sam loše sanjala. Nasmješio mi se i pokazao mi je pogledom napolje. Stigao je trenutak istine,da li ću preživjeti ili ne. Jaoo ali se ja zamaram glupostima ,kao da mi je njihovo mišljenje ikada išta značilo,ako im se ne sviđa moja odluka ne zanima me. Izašli smo iz auta i uputili smo se prema kući. Pokucala sam na vrata i tada je izašla Julija. Pogledala me iznanađeno.
- O draga,stigla si. Uđute unutra tvoji roditelji su jako zabrinuti. Pa naravno,nema me jedan dan kući i odmah se za mnom šalju ljudi gori od interpola.
- Gdje su oni?
- U dnevnom boravku piju kafu sa tvoji... Zastala je i samo se okrenula.
- Sa kim su? Upitala sam radoznalo,a Marco je pored mene stajao kao biljka.
- Vidjećeš i sama. Ona je otišla u kuhinju ,a ja sam se okrenula prema Marcu zbunjeno. Uhvatila sam ga za ruku i povukla ga za sobum u dnevni boravak. Kada smo ušli ostala sam šokirana.
- Reljaa! Viknula sam ,a iz očiju su mi kretale suze. Potrčala sam mu u zagrljaj i skoro sam ga oborila.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Odmakla sam se od njega i okrenula sam se prema našim roditeljima. Mama me pogledala i rekla.
- Gdje si bila,da li si svjesna koliki si haos napravila? Relja je došao da te iznenadi ,a tebe nigdje nema. Znaš li koliko smo bili zabrnuti. Nisam mogla više da je slušam i Marco i ja smo sjeli pored Relje. Sa Reljom je naravno bila i Lea. Agh ona je tipičan primjer klasične sponzoruše.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Obukla je neku crnu usku kožnu majicu i hlače u koje je očigledno jedva ušla. Koliko mrzim takve djevojke. Dođe mi da skočim i da je počupam. Samo neka povrijedi moga brata ,obrisaću je sa lica zemlje.
-Da li si mislila da kažeš svojoj porodici zašto te nije bilo kući? Kada je ovo izgovorila svi su se okrenuli prema meni i Marcu. Stvarno nije mogla da se suzdrži i ona mi je kao majka. Relja se okrenuo prema meni.
- Šta se desilo? Da li je sve u redu? Upitao me zabrinutim glasom.
- Jeste samo....ovaj .... Ja.. Krenuo je da uzme moju ruku da me podrži ali tada nisam ni stigla da izgovorim sve on je ugledao prsten. Pustio je moju ruku i pogledao me bjesno.
- Da li ti shvataš koliko imaš godina?! Nisi još ni fakultet završila! Ustao je i počeo da hoda u krug.
- Šta treba da čekam da napunim 40 godina ili možda da idem u samostan da budem časna sestra ,ha?! Tada bi bio najsrećniji, jel da!! Stvarno me naljutio ,shvatam što bi mama i tata bili ljuti ,ali od njega ovo nisam očekivala.
- Ne nisam to rekao ali još si mlada i treba još malo da razmišljaš o tome. I trebalo bi da budeš sa nekim svojih godina ,a ne sa ovim uobraženim i arogantnim kretenom koji je vjerovatno 10 godina stariji od tebe! Molim , odavno sam ja punoljetna koliko znam,mogu sama da biram sa kim ću da budem,pa makar bio 20 godina stariji od mene.
- A ti si kao razmišljao kada si otišao bez pozdrava i nisi se pitao kako se mi osjećamo,kako se ja osjećam! Niko ti nije rekao,kao da je to normalna stvar,a ja kada donesem racionalnu odluku odmah me osuđujete! Stvarno mi je dosta svega! I požalićeš što si mog zaručnika nazvao arogantnim kretenom! Ustala sam i bijesno pojurila prema svojoj sobi. Uzela sam kofer i počela da trpam sve svoje stvari. Pošto je kofer bio velik uspjela sam sve iz ormara da utrpam nekako. Ušla sam u kupatilo da uzmem još neke stvari i osjetila sam da je neko ušao unutra. Izašla sam i tamo je bio Marco.
- Mislim da nisi trebala onako da odreaguješ ipak su ti porodica. Relja se smirio i sada mu je žao ,kaje se zbog svega što je izgovorio. Nisam znala šta da uradim i samo sam mu poletjela u zagrljaj.
- Kajanje neće popraviti mnoge stvari. Rekla sam drhtavim glasom i počela sam da plačem. Još me više stegnuo u zagrljaju.
- Hajde smiri se. Još ću pomisliti da plačeš zbog mene. Nasmijala sam se i okrenula sam se prema njemu.
- Ja da plačem zbog tebe,samo sanjaj. Počeli smo da se smijemo ali kada je Relja ušao u sobu prestali smo.
- Samo želim da ti kažem da mi je žao i da nisam mislio ono što sam rekao. Na licu mu se vidjelo da mu je krivo.
- U redu je ,i ja bih reagovala tako da sam u takvoj situaciji. Nasmiješio mi se i povukao me u zagrljaj.
- Samo da znaš ja ću uvjek biti tu za tebe i ako te ovaj ovdje dotični povrjedi bolje mu je da se sam ubije. Počeli smo da se smijemo. Krenula sam da uzmem kofer ali mi ga je Marco bukvalno oteo iz ruku i izašao je iz sobe. Kada smo sišli dole uputili smo se prema izlaznim vratima.
- Zar već idete ,zar niste mogli još ostati. Pojavila se moja majka na koju sam bila pomalo ljuta. Stvarno nije mogla držati jezik za zubima.
- Moramo da idemo Marco ima poslovni sastanak. Slagala sam nešto nabrzinu i nasmješim se.
- Pa onda nadam se da se vidimo uskoro. Pozdravila nas je i tada smo izašli. Ušli smo u auto i odmah krenuli. Napokon smo stigli kući,bila sam baš umorna nakon svega. Kada je krenuo da otključa kuću shvatio je da je otključano. Polako smo ušli jer je svuda bilo uključeno svijetlo. Kada smo ušli u dnevni boravak ostala sam začuđena.
