Toskana , ti i ja (ZAVRŠENA)

22 dio

Danas idem u bolnicu,prvi put ću vidjeti bebu. Moju bebu. Jacques je insistirao da ide sa mnom i pristala sam. Ne znam ko je više srećniji od nas dvoje,da li on ili ja. Još je samo mjesec dana ostalo do razvoda. Ne mogu poreći,iz dana u dan mi sve više nedostaje. Treba mi njegov glas, negovi zagrljaji,poljupcu,treba mi on. Priznajem,još uvjek ga volim,ali moram ga pustiti. Previše boli kada moraš ostaviti osobu koju voliš zbog drugih. Da se bar ništa od ovoga nije desilo.

- Gospođo,po ovome što vidim Vaša beba je u redu. Trznuo me glas doktorice i okrenula sam glavu prema ekranu.

- Vidite brzo se razvija i sada možemo pretpostaviti da je dječak. Pokazala mi je bebu koja je izgledala kao mali patuljak.

- Vi ste sigurno ponosni na to što ćete dobiti sina. Pogledala je Jacquesa koji nije znao šta će reći. Okrenuo se prema meni i tražio je odgovor u mojim očima.

- Da,moj suprug je priželjkivao sina. Nasmješila sam se gledajući u ono malo stvorenje. Lagala sam ali to je bio jedini način da ne padnem na dno. Kada smo završili dobili smo sliku na kojoj se nalazio naš sin. Na putu do auta Jacques me stalno zapitkivao zašto sam tako odlučila,zašto sam odustala od sebe i Marca. Ja naravno nisam imala odgovore ali znala sam samo jedno, moram to uraditi zbog Marca.

- Jackie,hajdemo u šoping. U sred vožnje sam upitala,a on je samo klimnuo glavom i promjenio je smijer. Kada smo došli u šoping centar prošla sam kroz sve trgovine za bebe. Bukvalno sam ga vukla za sobom ,a on bi me svaki put zagrlio dok bismo hodali. Znala sam da želi da ostanemo samo prijatelji i tako će i ostati. Drago mi je da je on uz mene. U rukama je imao tonu vrećica i svaki put bi uradio nešto da me nasmije. Ja sam oko hiljadu puta ponovila da sam gladna i onda me odveo u neku poslastičarnicu. Naručio je nešto bez da me pitao.

- Samo da znaš ako mi se ne bude svidjelo ići ćeš kući pješke. Počeli smo da se smijemo,a onda sam ugledala jednu veoma poznatu osobu.

- Gabi. Čim je rekao moje ime skočila sam i zaletila mu se u zagrljaj.

- Marchello! Malo sam glasnije rekla,a djevojka pored njega me sramežljivo gledala.

- Zdravo ja sam Alisa. Simpatična je,sviđa mi se da je našao nekoga.

- Ja sam Gabriela,ali možeš me zvati Gabi. Zagrlila sam je i primjetila sam da je pomalo zbunjena.

- Dođite sa nama,nismo se dugo vidjeli,a meni i Jacquesu bi dobro došlo društvo. Kada sam se okrenula stavila sam ruku na svoj već vidljiv stomak. Kada smo sjeli počeo je da priča.

- Znaš Marco nije dobro,uopšte nije dobro. Zna sve. Saznao je da si trudna sa dotičnim i to ga je slomilo,a još i ovo sa Dilarom... Tada se lupio po čelu ,kao da nije smio to reći.

- Šta se desilo sa Dilarom? Pitala sam ga uznemireno.

- Mislim da je najbolje da sama popričaš sa njim. Pogledao me je kao krivac i bilo mu je žao. Ustala sam i povukla sam ga za ruku.

- Ti ideš sa mnom,izvini Alisa ali stvarno je bitno. Ona je samo klimnula glavom i pozdravila se sa njim. Jacques me prijateljski zagrlio i rekao.

- Hajde, idi i vrati ga. Izašao je napolje ,a odmah za njim smo i nas dvoje. Tokom vožnje sam stavila ruke na stomak i nesvjesno sam rekla.

- Sada idemo da vratimo tatu. Marchello me zbunjeno pogledao ali je očigledno shvatio.Brzo smo išli pa smo se ubrzo stvorili pred Marcovom kućom. Uputila sam se prema njegovoj kancelariji i nekako sam skupila snage da uđem. Kamcelarija je bila puna dima koji se mješao sa mirisom viskija.

- Luc,rekao sam ti da me ne zanima saradnja i da prestaneš dolaziti,ne želim te vidjeti.. Rekao je grubo i stah je prostrujao mojim tijelom.

- Mislim da želiš. Trznuo se i okrenuo se prema meni. Začuđeno me gledao ali ubrzo je vratio onaj hladni ton.

- Čestitam na djetetu. Šta sad si došla da se naslđuješ mojim bolom,ali kao što vidiš više me ne zanima. Pogodilo me jer misli ovako,nije ni svjestan koliko griješi.

- I da ,čestitaj budućem ocu sigurno je presrećan. Sigurno je ponosan što te napokon dobio,što me je psihički uništio,što si me prevarila sa njim... Puknuo mi je film pred očima i dreknula sam.

- Prestani!!! Koliko si glup i nisi ni svjestan šta si rekao!! Ne znaš zbrojiti dva i dva i doći do zaključka da smo Jacques i ja samo prijatelji! Kako ne shvataš da volim samo tebe i nikada nisam prestala i da te nikada ne bih mogla prevariti! Kako nisi shvatio da sam morala otići,nisam imala izbora,morala sam zaštititi našeg sina. Duboko sam uzdahnula i smirila sam se. Pao mi je ogroman kamen sa srca.

- Kkk..kako to misliš našeg sina?

- Tako kako sam rekla,a ti ako... Nisam ni stigla zvršiti rečenicu on me čvrsto držao zagrljaju. Riječi više nisu bile potrebne ali moj mozak je radio prebrzo.

- Šta je bilo sa Dilarom? Pogled mu je govorio kao da ne želi pričati o tome ali ipak mi je rekao.

Marci P. O. V.

Flasback

Dilara je bila presrećna što idem sa njom kod doktora,a meni je bilo svejedno. Gledajući onaj oblik na ekranu odmah sam zamislio tebe.

- Gospođo sada morate biti oprezni,ušli ste u sedmi mjesec trudnoće i morate paziti.

- Mislite deveti mjesec,ona za par dana treba da rodi. Gledao sam ga zbunjeno i nisam znao šta da radim.

- Gospodine ja sam sto posto siguran. Nisam imao riječi za ovo,tako me nasamarila da sam skoro odustao od tebe. Rekao sam joj da mi više ne prilazi i da ide što dalje od mene. Bio sam bijesan kao ris.

End of flashback

Onda sam poslao ljude da te prate i istraže sve o tebi. Kada sam saznao da si trudna bio sam presrećan,ali sa njim,to me slomilo. Nisam mogao živjeti sa činjenicom da nisi moja. Ispao sam takav kreten.

- Ali moj kreten. Pruvukla me još bliže sebi i ne mogu opisati taj osjećaj. Sada mi je u životu dovoljna samo ona i naš sin.

(...)