Ona je samo još jedna obična dijevojka koja živi u Toskani ili ipak nije.
Biće dovoljan samo jedan susret da joj okrene život naglavačke.
Misterije i tajne nihovih prošlosti isplivavaju na površinu.
Da li će otići ili će se ipak pomiriti sa istinom...
Osjećam zrake sunca na svom licu i polako otvaram oči i prizor me začudi. Pa ja nisam u svojoj sobi. Soba je sređena sa ukusom,bijela posteljina,drveni ali moderan namještaj, sviđa mi se ,neko stvarno ima stila. Samo malo ,kako sam ja dospijela ovdje? Posljednje čega se sijećam je to da sam bila sa Marcom i onda..onda sam se onesvijestila. Jao to mi je kad jedem samo kolače. U šta sam se sad uvukla.
- Dobro jutro,napokon si se probudila. Nisam ni primjetila da pored mene leži on. Plave oči su gledale u mene i kao da su me začarale. Trgnula sam se i opet sam uključila mozak.
- Zašto si me doveo ovdje? Samo da znaš ovo se vodi kao otmica ,ja nisam bila svijesna kada si me doveo ,ovo je krivično dijelo. Sve u svemu gdje sam ja uopšte? Sve sam rekla u jednom dahu bez stajanja.
- U redu ,smiri se malo. Šta sam trebao ,ostaviti te tamo samu na milost i nemilost,a sada si u mojoj kući. Pa da,kako sam glupa ,pa gdje bi me drugdje odveo. Od ovoga gore ne može.
- Zašto ležiš pored mene? Nekako njegova prisutnost mi je stvarala nervozu.
- Spavao sam pored tebe jer nisam bio siguran šta ti je,mislio sam da si bolesna ali sada vidim si više nego u redu. Rekao je ovo sa smiješkom na licu. O kako je samo lijep kada se smije. Iz razmišljanja me trznuo me njegov glas.
- Zvala je tvoja majka. Molim? Šta! Ili ipak može biti gore.
- Šta si joj rekao? Pretpostavljam da si se javio.
- Rekao sam joj da trenutno nisi slobodna jer si sa svojim zaručnikom. Pogledala sam ga zabezeknuto,kakav crni zaručnik.
- I započela si planove za vijenčanje ,ipak želiš najljepšu svadbu. Molim,kakva svadba ,ako misli da ću se za njega udati grdno se vara. Malo ću sad da glumim budalu.
- Aa ,ko mi je zaručnik? Pogledao me sa vragolastim smiješkom
- Pa ,draga,naravno ja. Nagnuo se prema meni i samo milimetar je bio između naših usana.
- Mislim da ne trebamo dugo čekati oko svega ovoga. Budi iskrena pa priznaj da me želiš koliko i ja tebe. Bio je upravu, ali nisam mogla pokazati da sam slaba na njega. Igra počinje, neka se pripremi.
- Nisam sigurna da si upravu,ipak ja sam zauzeta. Rekla sam sa smiješkom ,a onda sam krenula da ustanem. On je takođe ustao i njegova ruka me povukla. Bili smo jedno uz drugo i tada mi je šapnuo na uho.
- Sve se da riješiti ,a ti shvati da se vidi iz aviona da smo stvoreni jedno za drugo. Pokušala sam da se otrgnem iz njegovih ruku ali nisam uspijela.
- Ti si lud! Pusti mee!
- Da ,jesam lud ali za tobom, a pustiti te nikad neću. Ti si moja i niko drugi te neće imati dok sam ja živ! Ova izjava me zatekla. Kako misli da sam "njegova". Opet me privukao bliže sebi i krenuo je da me poljubi. Ja sam nervozno okrenula glavu i smislila sam nešto brzo.
- Ja sam gladna. Izvukla sam se iz njegovog zagrljaja i krenula sam prema otvorenim vratima iz kojih se vidjelo kupatilo.
- Nećeš moći dugo biježati jer ipak ćemo se vijenčati ,a to ti je neizbježno. Kasnije sam čula samo zatvaranje vrata što je značilo da je otišao. Umila sam se i shvatila sam da sam u njegovoj majici. Pojurula sam u sobu jer je kupatilo bilo u sklopu sobe i na stolici sam vidjela svoju haljinu. Brzo sam je obukla ,uzela sam štikle i torbicu i pojurila sam niz stepenice. Ova kuća se činila ogromnom jer sve prostorije su veoma prostrane. Utom sam ugledala Marca kako gleda kroz prozor.
- Gdje si krenula? Upitao me svojim dubokim glasom.
- Kući ,ne bih više da smetam. Rekla sam ljutito.
- Zar nisi maločas bila gladna? Ipak draga od danas je ovo i tvoja kuća. Okrenuo mi se nasmiješen. U jednu ruku bilo mi je drago ali ne smijem mu to pokazati ,moram ga dobro izluditi da vidim do gdje će ići.
- Rocco je vijerovatno zabrinut i ne želim da me čeka danas. Rekla sam opušteno ,a njega je ovo dobro iživciralo.
- Na njega možeš da zaboraviš,a kasnije ću ti reći i zašto. Procijedio je kroz zube,a poslije se smirio. Nije mi jasno šta je njemu , nije mi niko i ništa ,a određuje mi kako da živim.
- Ti mi nećeš određivati kako ću živjeti i sa kim ću biti! Nikada ,ali nikada neću biti sa tobom,bolje odustani jer te ne podnosim! Mrzim te! Ovo je bila bolna laž koju sam nesvijesno izgovorila ,nisam ni znala da mi suze kreću niz lice ,vijerovatno jer mu lažem. Prišao mi je i blago me uhvatio za obraze tako da gledam pravo u njegove oči.
- Hajde ponovo reci ovo ali gledaj me pravo u oči. Rekao je ovo ,a mene kao da je ošamarilo ono šta sam maloprije rekla. Okrenula sam glavu jer mu stvarno nisam mogla to reći.
- Znači ipak sam upravu. Rekao je sa osmijehom na licu.
- Sviđam ti se i me možeš bez mene. Pogledao me ponosno.
- Ne sviđaš mi se. Rekla sam ljutito kao neko malo dijete i krenula sam prema izlaznim vratima. Čula sam kako zveckaju ključevi od auta.
- Da ,sviđam ti se.
- Ne.
- Da. Počeli smo da se svađamo kao mala dijeca. Kada smo ušli u auto nastala je tišina. Polako smo se vozili ali išli smo u drugom smijeru. Nije me vozio kući i malo me uplašilo.
- Šta radiš? Gdje me voziš? Panično sam rekla gledajući u njega.
- Smiri se,uskoro ćeš vidjeti. Nasmijao mi se i nastavio je da vozi. Vozili smo se jako dugo.Kada smo stigli ostala sam zapanjena.
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Bili smo u Veneciji ,nisam mogla da vjerujem koliko je lijepo. Malo sam hodala prema naprijed .
- Prelijepo je ali zašto si me doveo ovdje? Tada sam se okrenula ,a on je klečao na jednom koljenu sa prstenom u kutijici.
- Nisam htio da te oženim na silu. Samo hoću da znam tvoj odgovor. Ako pristaneš sve ćemo uraditi kako ti želiš ,uradiću sve samo da ti budeš srećna. Nisam mogla da vijerujem. Poznaje me samo par dana i već hoće da se vijenčamo.
- Ne moraš odmah da mi odgovoriš , živjećeš sa mnom mijesec dana. Toliko vremena ti dajem da odlučiš. Stavio mi je prsten i ustao je. Ja nisam mogla ni riječ da progovorima,ostala sam šokirana.
- Hajde sada da te odvedem tvojoj kući jer sutra seliš kod mene. Ušli smo u auto i tada smo krenuli.
