Toskana , ti i ja (ZAVRŠENA)

19. dio

Sada shvatam koliko zapravo volim mrak. Ovo sunce me osljepljuje i ne dozvoljava mi da otvorim oči do kraja. Pokrivsm se po glavi i u tom pokušaju me nešto zaustavi.

- Nemoj,hoću da te gledam još malo. Rekao je jutarnjim,hrapavim glasom koji me uvjek opijao i koji sam uvjek slušala. Zagledala sam se u njegovo lice,tako je savršen. O nee,koliko je sati,kasnim i to baš.

- Koliko je sati? Poskočila sam i pojurila prema ormaru. Brzo sam se obukla iako odgovora nije bilo.

- Tek je 11 sati.

- Tekk?! Trebala sam biti kod Ene prije sat vremena. Uzmem telefon i pojurim prema vratima.

- Oo gdje si krenula? Kako je tako brzo ustao? Baš sam kao muha bez glave. Povukao me prema sebi i poljubio me.

- Vidimo se. Pojurila sam napolje i nekako sam stigla do Helenine i Reljine kuće. Ušla sam brzo i zalupila sam vratima.

- Stigla sam! Proderala sam se i ušla sam u dnevni boravak. Bacila sam se u fotelju i duboko sam disala.

- Bravoo,novi rekord. Kasniš samo 1 sat i 30 minuta,bravo. Relja ,moj debilni brat,ko drugi. Uzela sam jastuk ,pogodila sam ga i pojurila sam na sprat.

- Vrati se ovamo odmah. Ako te sad uhvatim niko ti neće pomoći. Pojurila sam u dječiju sobu i udarila sam u nekoga i zamalo sam pala. Taj neko me uhvatio,a kada sam shvatila ko je to dobila sam veliku želju da me zemlja proguta. Čulo se nečije nakašljavanje i odmakla sam se od Sergeja.

- Sekice molim te kontroliši se ipak si udata. Podrugljivo je rekao i zabavljao se.Prevrnula sam očima i sišla sam niz stepenice. Helena je bila u kuhinji i nešto je jela.

- Bucko. Veselo sam joj rekla i zagrlila sam ju.

- Nisham busko. Punih usta je pokušala govoriti ali nije joj išlo. Utom je ušao Sergej i uzeo je nešto. Ja sam opet prevrnula očima i očigledno je opet primjetio. Nakon nekoliko trenutaka je napokon izašao.

- Sjetila sam ga se juče! Zašto mi nisi reklaa?! Skoro se proderala.

- Smiri se mislila sam da znaš.

- Šta si ti mislila? Nisi ništa mislila. On i Relja su nešto kao BFF. Počela sam da se nenormalno smijem.

- Ovo BFF zvuči kao da su nastrani,hahahaha. I ona se takođe nije mogla suzdržati i smijale smo se kao lude. Danas krečimo sobu na Reljin i Enin zahtjev. Htjeli su da soba bude urađena s ljubavlju,a ne da je kreči neki stranac i naravno da smo pristali.

- Gabi hajde otvori onu kanticu boje ljepše izgleda. Uzela sam boju i otvorila sam je,a onaj miris mi nije toliko smetao ali me natjeralo na povraćanje. Pojurila sam prema toaletu i zaključala sam se.

- Gabriela,jesi dobro? Čula sam Helenin zabrinuti glas. Smirila sam se i izašla sam.

- Dobro sam ali jutros nisam ništa jela pa sam sad osjetila ovaj miris boje i to je to.

- Mislim da bi najbolje bilo da kreneš kući i da se odmoriš. Naravno da sam je poslušala ali prvo sam otišla kod Marca u kancelariju. Polako sam otvorila vrata kako bih ga iznenadila iii

- Dilara ne izmišljaj! Proderao se što me natjeralo da se naježim.

- Ne izmišljam,trudna sam i djete je tvoje,hmm da izračunam prije koliko,da pa dan prije nego što si upoznao onu malu. Molimm,ona je trudna,ona je trudna? Suze mi padaju niz obraze i ne mogu se više kontrolisati,bijes je jači. Zalupila sam vratima i izjurila sam iz zgrade. Brzo sam vozila da što prije dođem kući. Čim sam došla pojurila sam u sobu i zaključala sam se. Jedino što mi sad na pameti je kako da se riješim svega,prvenstveno sebe.
Ugledala sam bočicu sa tabletama za spavanje i u suzama sam ih sve sasula u ruku.
Brzo sam ih progutala i pred očima mi se brzo zacrnilo.

Marco P.O.V.

Danas je baš mirno ,čak i premirno. Uzeo sam neke papire i prelistavao sam ih iz dosade.

- Zdravo. Unutra je ušla... Dilara.

- Dilara? Šta radiš ovdje! Bjesno sam rekao,a ona je samo opušteno ušetala i.... I ona je trudna.

- Pa htjela bih da ti čestitam. Postaćeš otac. Nasmijala se zlobno.

- Dilara ne izmišljaj! Proderao sam se i malo se trznula. Bila je malo ljuta i stavila je svoje ruke na stomak.

- Ne izmišljam, trudna sam i djete je tvoje,hmm da izračunam prije koliko,da pa dan prije nego što si upoznao onu malu. Kako se samo usuđuje. Odjednom se čuo tresak vrata i znao sam da je i ona bila tu i da je sve čula. Božee zašto mi ovo radiš.

- Dilara ne želim te više nikad vidjeti,izađi mi iz života. Krenuo sam prema vratima ali ona se oglasila.

- Vjeruj mi neću dok ne rješimo neke stvari. Uhh kako mrzim njen glas,ne mogu je više slušati. Izjurio sam napolje i odmah sam autom krenuo za njom. Prebrzo vozila i jedva sam je pratio. Brzo je istrčala iz auta i ušla je u kuću. Opet sam je pratio i shvatio sam da je ušla u sobu. Krenuo sam polako uz stepenice i prišao sam vratima.

- Gabriela izađi da razgovaramo,nije onako kako izgleda. Otvori vrata,da ti objasnim. Čekao sam i čekao ali nije otvorila vrata,ovo ne liči na nju,šta ako je nešto uradila. Ne,ne i ne,na to ne smijem ni pomisliti.

- Makni se od vrata provaljujem. Ako neće milom da mi otvori onda će silom. Provalio sam vrata i pogledom sam tražio njeno lice u nadi da nije nešto uradila. Ovaj prizor mi je ponovo slomio srce na hijadu komada. Ležala je bez ijednog znaka života na podu.

- Gabriela, ne opet. Uzeo sam je u naručje i brzinom svjetlosti sam je odnio u auto. Vozio sam brzo kao manijak ali nije me zanimalo,jedino je bilo bitno da je spasim. Napokon smo stigli,srce mi je lupalo sto na sat i trčao sam kroz bolnicu. Hvala Bogu onaj Jacques je bio tamo i odmah je sve uradio što je mogao. Samo da preživi,ne mogu je ponovo izgubiti na toliko vremena. Ne tražim ništa više ali samo neka se probudi.

Gabriela P. O. V.

Budim se..... U bolnicii! Opett! Šta sam sad uradila?

- Gabriela ,zašto opet? Trznuo me Jacquesov glas.

- Ja ne....ne znam,ne sjećam se. Rekla sam pogubljeno i zbunjeno.

- Prijatelji smo možeš mi slobodno reći sve i treba da znaš ako ti nešto treba uvjek mi možeš reći ili me možeš nazvati. Posebno sada ka... Uhvatila me neka nervoza jer sam se sjetila šta se dogodilo. Iščupala sam ove đavole iz ruke i ustala sam.

- Kuda ideš nisam ti sve rekao.

- Iskreno ne želim više da znam. Izjurila sam napolje i zabila sam se u Marca. Oči su mu opet bile natečene,a opet je izgledao takoo...

- Jesi okej? Pitao me ali sam ignorisala jer sam buljila u njegove oči.

- Oči su ti tako lijepe kad plačeš. Trebam te tjerati da plačeš više. Nasmijao se,a ja sam kao neki intelektualac proučavala njegove oči.

- Po ovome ću prosuditi da si dobro. Uzeo me za ruku i mene je obuzeo neki čudan osjećaj. U autu je bilo tiho sve dok ja nisam progovorila.

- Hoću razvod.

(...)