Uvod U Plavu Ruzu💙

727 17 4
                                    

"Jefimija Andric, kod direktora u kancelariji."
Sklonim pogleda sa sveske u koju sam crtala neke romboide samo kako bi skrenula misli. Ustajem sa stolice i krecem ka vratima, svi pogledi su uprti ka meni. Smor. Izdahnem i izadjem u hodnik. Laganim koracima dodjem do meni vec stalne lokacije. Udjem unutra, gdje me saceka sekretarica namrštenog a opet lijepog lica.
"Direktor te ocekuje."
Klimnem glavom i udjem. Unutra je takodje bila moja majka.
"Sjedi."
Rekao je direktor sa nekom dozom ushicenja ili ipak srece.
"Dobro znate da je Jefimija dosta problematicna djevojka, pokusali smo da je smirimo ali ocigledno da ona ne zeli da se mijenja. Mi vise stvarno ne zelimo da nam ona predstavlja skolu i svaki problem u njoj. Mislim da vam je jasna situacija u kojoj se nalazimo, gospodjo Andric."
Odmah sam znala da me izbacuje iz skole. I onako mi se ne svidja ovaj grad.
"Jasno mi je, ona je moje dijete, ja je poznajem najbolje. Radite sta morate."
Rekla je snuždeno, ovo mi je vec treci grad u koje se selimo. Jos uvijek se nisam pronasla u ni jedno jedinom mjestu. Dok je moja majka zauzeta drugim stvarima. Da li da pomenem jednu od njih, ili da vam serviram skandal kasnije? Ipak cu kasnije.
Kroz prste sa sirila i skupljala tkaninu majice koja mi je bila do polovine dupeta.
Direktor i majka su potpisivali moje dokumente za iskljucenje iz skole dok sam ja bila, pa mogu reci u drugoj dimenziji.Nisam se osjecala tuzno, jednostavno nemam koga ni da ostavim niti nekoga da mi nedostaje. Uglavnom ne sticem prijatelje u skoli ili uopsteno u gradovima u kojima se selimo. Dosta sam asocijalno biće. Konacno smo izasli iz odvratne skole u kojoj su sve sama gospoda. GOSPODA.
Nikako se ovdje nisam uklapala.
"Nikada covjek ne zna na cemu je sa tobom. Sta sad nije bilo uredu sa ovom skolom i zasto si po deseti put izlomila Gordanina kola?!"
Da, pa Gordana je moja profesorica engleskog. Zena me je stalno omalovazavala i ako je znala da imam bolji vokabular nego pola odjeljenja. A autoo... Pa reci cu vam samo da sam imala male izlive bijesa. Zena je bolid.
"Zato sto znas i sama sta mi je sve govorila i da ne pominjem njeno ponasanje prema meni."
Vidno iznervirana samo je odmahnula glavom i nastavila da vozi. Kada smo stigli kuci, otisla sam u svoju sobu i naravno krenula sa pakovanjem stvari.
Kao i obicno uzimam kofere i kutije u kojima cu pakovati stvari. Pustam muziku, jer nije ovo dan za tugu. Slavimo bre, ovaj grad je mnogo dosadan. Hvala bogu da sam se otarasila idiota.

Misljenje? 💙
Bice prezanimljivo! 💙💙
Zelite li odmah da izbacim likove? 😙

Internat "PLAVA RUŽA" 💙Where stories live. Discover now