Internat "PLAVA RUŽA" 💙

5 Dio 💙

"Kojim ovo putem idemo?"
Upitala sam ga s obzirom da sam ugledala nepoznate djelove.
"Idemo okolo. Sta si se prepala, ne mogu kroz sumu autom."
Izgovori kroz osmjeh.
"Ne bojim se, samo sam radoznala."
Prevrnem ocima.
Ubrzo smo stigli, pomogao mi je da je uzmem iz auta.
"Mozes li?"
Pitao me je dok je pridržavao da ne padne.
"I gore sam izdrzala. Naravno da mogu. Hvala na voznji."
Uputim mu mali osmjeh.
"Izgledas kao neko ko je mnogo toga prezivio. Jednom ces mi ispricati tu svoju pricu."
Izgovori i ja klimnem glavom.
"Daj mi broj, cisto da provjerim je li sve uredu."
Kaze kao da naredjuje i u meni se odmah upali inat.
"Ne moze, cao."
Kazem mu i moj ego poraste za 100 posto kada ugledam njegovu zbunjenu facu. Izgleda da mu ovo nije uobicajena situacija.
Njegovo auto se udalji a na vratima me doceka macka. Jedva sam vukla Miu, jos mi je trebala macka. Nekako pokusam da nas provuce brzinski ali mi ne uspije. Domar nam pozeli dobrodoslicu i u tom trenutku Mia krene da povraca. Sto pogorsa situaciju dodatno.
"Vas dvije ste zvanicno nadrljale."
Prevescu vam, najebale smo.
.....
Sutra dan:
I da ne zaboravim kakav je osjecaj biti kod direktora, mine me zelja kada sjednem u neudobnu crnu stolicu pored Mie, koju i dalje muci mamurluk.
"Ne mogu da vjerujem, dobro Mija ali ti Jefimija nisi tu ni dva dana a vec pravis gluposti."
Pogledam kroz prozor a onda u nju.
"Koja je kazna, recite da zavrsimo sa ovom agonijom."
Kazem dok prevrcem ocima.
"O videces ti sta je agonija. Radicete u jednom klubu kao sankerke, a posle tog vremena cete uciti. I sve sto zaradite bice zadrzace internat."
Isprica sve u jednom dahu.
"Haha znaci bicemo vasi robovi? Nema problema."
Izgovorim i izadjem. Na vratima mi sekretarica daje ima kafica i ostalo.
Bar mi nece biti dosadno.
"Ides li Mia."
Izgovorim dok je cujem kako vuce patike po parketu.
"Jedva."
Udjemo u sobu i jednostavno dobijem zelju za istrazivanjem.
"Znas li ko nas je doveo kuci?"
Upitam je.
"Ne secam se kako sam se dovukla u krevet a ne ko nas je vozio."
Nasmijem se.
"Onaj mafijas."
Pocne da bulji u mene i iz lezeceg polozaja predje u sjedeci.
"Nemoj mi reci da je David."
Klimnem potvrdno i ona pocne da vristi.
"Omg vi cete se smuvati."
Počne da me grli.
"Haha vidim mamurluk te odmah prosao."
Nasmijano joj uzvratim.
"Ajde sad ozbiljno. Ima nekih stvari koje su me zacudile kod njega."
Kazem joj dok gledam u svoje prste.
" Cudo, koje?"
"Pa npr on nas je vozio, nisu nas vozili njegovi ljudi. Onda, bio je ljubazan, komunikativan, drag. Zar svi mafijasi nisu kao ono strah i trepet, nista oni ne obavljaju, prave se vazni itd."
Toliko sam se zanijela pricajuci.
"E pa vidis to je karakteristicno kod njega. On nikada ne gleda ljude sa visine, on nikada ne uzima siromasnima, on daje. Mnogo je dobra osoba. Bar sam tako cula."
Nasmijem se blesavo, jer sve sto sam cula mi prija.
"Ali nemoj toliko da se radujes, ima on i losih strana. Da te strah pojede. Kad se naljuti to je sacuvaj boze. Jednom je u klubu za malo ubio jednog od njegovih. Jedva su ga obuzdali."