My Supernatural Life✔

《8》

Neće nas valjda rasparčati ?
Ne opet . Taman smo na okupu .
Stiven : Možda Karl ima pravo , ali razdvojiti ih je  surovo . Retko su se odvajali .
Karl : Odrasli su . Svi su punoletni , moraju ojačati i to zasebno . Ovako kad su zajedno se više druže i lenčare nego kad ih neko nadzire . Opustili su se .
Kora : Ne znam ... ima pravo .
Mihael : To bi svakako ojačalo svaku školu i bili bi ravnopravno zaštićeni svi đaci . Oni su zajedno jači . Nije li tako ?
Kajl : Jeste , oduvek treniramo zajedno i povezani smo...- Kajl odjedom razveza jezik , do sada je ćutao i razmatrao situaciju
Svi smo se s njim složili , no odluka nije na nama . 
Dikens : Hajmo glasati , da li bi ste nas ostavili nasamo ?
Pogledao je nas šestoro . Klimnula sam glavom prva i ustala . Možda su u pravu . Sebično je , ali mi smo jači zajedno , no sva ta deca ,...sećam se sebe na početku , bespomoćna je reč kojom bih se opisala ...
Rastrojstvo u mojim mislima bilo je dovoljno , a prebirajući nesvesno glave prisutnih tek .
Mihael je razmišljao da pristane , Kora takođe . Plaši se . Karl naravno da je pored toga što je hteo da nas ima na oku je blistao od sreće da nas razdvoji i osigura se pri napadu . Smatrao je prednošću ako bi uspeo još i da pridobije nekog od nas .

Izašli smo ispred . Ništa nismo mogli da čujemo sem žamora učenika iz školskog krila i razgovora par profesora u prolazu . Časovi su im bili u toku .
Alex : Ljudi , šta god da odluče mi ćemo ostati u dosluhu . Sećate se kako se šalju poruke ?
Zahvaljujući povezanosti ,sem lokacije i toga što osećamo prisustvo jedni drugih, možemo da šaljemo poruke bez pošte ili straha od presretanja iste . Primiće je isključivo onaj kome je namenjena .
Svi : Da !
Kajl : Svi znamo  , opušteno . Sastavim poruku , pa je homogenizujem u svoj element zamislim primaoca i gotovo !
Zed : Da , dobro shvatili smo .
Ela : Alex , koliko god budemo daleko želim da se čujemo svaki dan .
Al : Naravno .
Kajl : Moram priznati da ćete mi nedostajati .
Ja : Zar nema šanse da se viđamo ?
Zed : Ne , suviše su udaljene međudobno , čak i letenjem bi se iscrpeli . Rasporediće nas po elementima gde kome najviše odgovara .
Ja : Alexova teleportacija ?
Al : Bio sam samo u našoj i sada ovoj školi , možda bi mi mogla slikati sobi i pojavio bih ..
Zed : Ni ne pomišljaj . Mnogo energije trošiš tako . Možda je i dobro da se usredsredimo na svoje moći , možda nas ranije ponovo spoje..
Ela : Misliš da nema šanse da ostanemo zajedno .
Zed : Sumnjam .
Kajl : Moramo da sarađujemo , nije tako crno ... čućemo se stalno . Srećno ko god završi sa Karlom . Ne sviđa mi se ni malo . Kome li će ostaviti našu školu ?
Osećala se Kajlova nervoza . I ako je bio na odmoru i odvajao se od ostalih vezan je za nas . Činjenica da nas razdvajaju bila je užasna za svakog od nas . Naučili smo sve jedni s drugima .
Jedno je  kad se sami razdvojimo , a druga kad smo na silu .

Vrata su se otvorila , a na njima je stajao Dikens vidno uznemiren .
Dikens : Uđite . Hvala na strpljenju .
Ponovo smo seli . Karl je imao zadovoljan osmeh . Znači prihvatili su . Tad su i moje nade da ćemo biti svi zajedno potonule .
Dikens : Glasali smo i Karlov predlog da vas rasporedimo radi bezbednosti đaka , po jedno u svakoj školi , je prihvaćen . Razmatrali smo i to gde ćemo koga smestiti .
Ja : I ?
Kora : Ti Anita , ideš sa mnom na Akademiju Mesec na Grenlandu . - klimnula sam glavom , tako je najbolje . Kriza neće dugo trajati . Valjda.
Stiven : Sa mnom ide Kristofer , videćeš , lepa je akademija Herondejl .
Karl : Kajl , prekosutra krećeš u Italiju . Neki đak iz akademije Rozales će te dočekati na aerodromu .
Dikens : Alexandre , ostaješ u vašoj akademiji , Zed ti znaš put do ovde , očekujem te prekosutra. 
Mihael : Nadam se da će ti se dopasti akademija Kristal Ela . Veruj mi kad kažem da je naziv opravdan . Pislaću ti još sutra adresu i kartu za Finsku .

Saslušali smo ih oko detalja puta . Dočekaćemo novog Direktora škole sutra , a svi sem Alexa se pakujemo . Biće to dug put , ne volim to što opet moram da se navikavam na drugu sredinu , ljude...
Kora je barem fina ..

Ubrzo smo se našli svi u kolima i pričali . Ovaj put sam ja sa Kajlom i Zedom .
Kajl : Vama je top ! Kora izgleda okej , Dikens je poprilično uzdržan , ali dobar verujem , ali Karl ! Pa molim vas !
Nasmejala sam se Kajlovoj iznerviranosti .
Zed : Šta da ti kažem ? Sam si nabaksuzirao .
Kajl : Molim ?
Ja : Pa jeste . Ti si rekao da želiš sreću onome ko završi s njim .
Kajl : Treba istrpeti tog čoveka . Najebao sam .
Zed : Jesi .
Kajl : Baš ti hvala ! Očekivao sam utehu od tebe samo da znaš .
Ja : Ko li će s nama trenirati onda ?
Kajl : Oni lično ? Sumnjam ? Karl ne izgleda okretno , ali će me posmatrati . Siguran sam . 
Zed : Ne znam , naše je da ih štitimo , održimo patrole . Imaćemo tim najjačih iz škole pored sebe.
Kajl : Bar ne idemo sami .
Ja : Bar . Šta ako ne budem mogla da ih zaštitim ?
Zed : Opet ti sa šta ako teorijama ?
Spustila sam pogled .
Ja : Pa šta ću ?
Kajl : Da ne misliš toliko na primer ?
Ja : Znaš da ne umem .
Pošto smo oboje bili pozadi samo me je zagrlio a i ja njega . Ima on ovih momenata sa nama doduše . Uvek sam verovala da kad bude našao pravu ima sve da gori . Čim pokaže svoju dobru stranu .
Kajl : Biće sve u redu znaš to . Što bi Zed rekao , sve je tvojoj u glavi .
Ja : Ali...oni očekuju od nas , a razočaraće je kad vide da ja to ne mogu . Možda Al treba da ode sa Korom a ja ću ostati i napraviti barijeru kod nas u ....
Zed : Kakve su to mračne misli ? Razumem tvoju brigu , ali Kajl je u pravu . Ti možeš , kada to želiš , sve da nas isprašiš .
Nasmejala sam se na to .
Jesam ih par puta sredila .

Odlučili smo da nećemo trošiti zajedničko vreme na spavanje pa smo seli i zajedno gledali filmove , pričali .
Veče za pamćenje .
Samo da nismo svi zaspali malo pre zore . 

Ujutru :

Alarm je zazvonio i počela sam trljati oči .
Ja : Neka neko isključi ..- pospano izgovaram u pokušaju da se dignem polako ali bezuspešno .
Neprirodan položaj je uradio svoje pa sam se ukočila .
Ni drugi ništa bolji nisu bili .
Kris pored mene ruke položene preko mog struka .
Kajl je u fotelji , Ela naslonjena na Alexa u gomili jastuka na podu , Zed na fotelji desno od nas . I on kao i ostali skroz ukočen .
Ja : Kris ?
Kr : Mm ?
Nije se obazirao na moj pokušaj da sklonim njegovu ruku . Šta više , još me je više privio uz sebe .
Ja : Pomeri ruku da ustanem .
Kr : A nee . Imamo još vremena , ja ću te spakovati ... ko zna kad ćemo se videti opet .
Ja : Moram do wc , a vidi već ti nedostajem .
Kr : Dobro kad je tako , i da nedostaješ mi . Svaki sat , svaki dan . Obećaj mi da ćemo se stalno čuti pa da te pustim .- ja ne obećavam ništa ako ne znam hoću li to ispuniti zato mi je to i tražio 
Ja : Obećavam . - svečano sam rekla . Naravno da ćemo se čuti . Ni ja ne bih izdržala bez njega dugo , ali sam to ostavila za sebe .
Pustio me je pa sam otišla da se umijem ne bi li se razbudila malo .

Biće sve okej , preguraćemo mi ovo .
Čim se udaljimo osećaću da su  živi i gde su . Svo petoro .  Bar neka korist od belega .

Reči autora : Evo i novog dela , uživajte . nadam se da vam nije dosadan i da nisam zapostavila ovu priču . Trudiću se , kao i uvek , da budem malo redovnija . Svesna sam koliko ume da smori čekanje sledećih delova knjiga ili serija koje pratimo .                                                              Believer❣