《1》

151 11 4
                                    

Anita p.o.v.

Sve oko mene je tamno . Nema ničega što bih prepoznala , samo bezgranični tamni prostor . Ne znam gde se nalazim . Prisećam se svoje žrtve . Je li ovo kraj ? Gde sam završila? Moram se vratiti  Alexu i ostalima što pre .
Ali da , žrtvovala sam se , nema povratka , ja bi trebalo da sam mrtva . Iskoristila sam poslednju nadu i time spasila sve . Sve sem sebe .
Da li je to dobar izbor ? Kajem li se ? Apsolutno ne , preboleće me nekako . Živeli su i pre bez mene . Najkraće se poznajemo . Jesu li ljuti na mene ? Nadam se da su shvatili šta se desilo...da više neće biti opasnosti od demona . Šta li rade sada ? Nadam se da su svi dobro i da će mi oprostiti što sam ih ostavila , pogotovu Alex .

Duboko udahnem proveravajući jesam li zaista mrtva . Moj glupi glas je opet u pravu , ovde sam samo dušom , ne i telom . Povratka nema ali zašto nema raja , pakla...Ovo je gore od toga . Sama sam sa svojim mislima i to ubija u zdrav mozak . Setim se Kajla i toga kako bi on reagovao i nasmejem se . Sigurna sam da bi ovo iskoristio za dobar san . Ali ne mogu sa ležim , umesto toga besciljno hodam . Moram barem pokušati . Ako sam u limbu ne mogu da uradim ništa kako bih izašla . Sigurna sam da ostali neće odustati od mene .

Izašla si iz svog tela budalo , to već i sama znaš ! Ne dišeš ! Naravno da će te sahraniti . Nećeš imati telo u koje da se vratiš čak i da se izvučeš . Istrulićeš...
Ćutii !!

Prodrala sam se samoj sebi u mislima . I dalje sam šetala okolo . Ne znam tačno kuda , izgubila sam osećaj za prostor .

Svuda je bila tišina , čula sam sopstvene otkucaje srca sve dok nešto nije počelo da svetluca . Okretala sam se tražeći ga ponovo . Šta ovo bi ? Pojavilo se i nestalo brzinom svetlisti . Svetleći snop se u sledećem trenutku našao blizu mene , bila je jedina nejednolična pojava ovde pa sam ga pratila . Kretalo se brzo i gipko . Dobila sam osećaj da trčim satima . U toj zanesenosti sam se zalepila za zid a svetlosni zrak je nestao . Ustala sam  i krenula se istezati . Opipavala sam zid ali je sve bilo glatko .

Čudan osećaj radosti me je obuzeo . Ovo ipak nije bezgraničan prostor . Nasmejala sam se od olakšanja , je li ono bio neki znak , nisam sama ?

Xx p.o.v

-Hoće li uskoro ustati ?
-Mora naći svoj put iz limba . Stavila si je u tešku poziciju . Ako je jaka kao što kažeš izvućiće se .
-Nadam se...
Gledala sam je kako mirno leži . Tako je spokojna , ali sam sigurna da neće biti tako kada se probudi . Kada čuje moju stranu priče . Gladeći njenu već hladnu kožu uočila sam joj beleg na zglobu . Ne znam kako smo mi propustili da posetimo pećine . Sećanja mi naviru ali im ne dopuštam da me obuzmu u potpunosti . Čemu sam je prepustila , i to zbog mog neuspeha . Prerano je sazrela , i ona i Alex .

Osetila sam trzanje njene ruke . Je li to samo refleks ?
-Delfa , dođi , brzo !!
-Šta je tako hitno ?
-Osetila sam kako joj se trza ruka , pogledaj .

Sada je počeo da se trza i kapak , i prsti na stopalima . Vraća se . Olakšanje me je oblilo jer imam priliku da olakšam život barem jednom detetu kada već ne mogu oboma .

Anita p.o.v

Opipavam zid , tražim bilo kakav izlaz ali me zatiče samo razočaranje . Gladak je . Vučem ruku celom njegovom dužinom sve dok ne nađem bilo šta što bi mi pomoglo . Kada dođem do ugla  nailazim na nešto nalik ručki . Opipavam je , vučem ali se ništa ne dešava . Izgleda da su mi i čula otupela , ovo nije bila kvaka već nešto tipa opruge . U sledećem trenutku je nastupio veliki bol . Kao da se cepam na sto delova . Nema više tame . Nisam više na istom mestu . Da li sam to na Zemlji ?
Osećam svoju vilicu , trup , ruke , noge . Sve je na broju . Osećam i nečiji dodir . Otupelost me je napuštala . Čula sam šuškanje , kao kada voda udara u klifove . Talasi ? Jesam li na nekoj plaži ?

-Alex ?
-Nije ovde Anita .
Glas koji mi se obratio bio  mi je poznat ali nisam mogla da dokučim odakle . Krenula sam ustati i otvoriti oči ali nisam skupila snage .
- Odmori se , pričaćemo .

I EVO PRVOG DELA DRUGE KNJIGE !!! NADAM SE DA ĆE STEĆI VAŠU PAŽNJU KAO I PROŠLI DEO .
ZAMOLILA BIH VAS DA POGLEDATE I DRUGU , TAKOĐE NOVU PRIČU . MALO JE DRUGAČIJEG ŽANRA , ROMANSA TAČNIJE . ZOVE SE IZGUBLJENI DNEVNIK , PA BACITE POGLED AKO IMATE VREMENA !!!☆☆☆
Believer ❣

My Supernatural Life✔Where stories live. Discover now