My Supernatural Life✔

《22》

Kajl je seo na pod . Površina je bila pusta . Gledao je nebo . Poranio je . Nije ni bio svestan koliko je brzo stigao , da je išao brže , poleteo bi . U bukvalnom smislu reči . 
Nervoza ga je stigla . Pogotovu jer zna da će Ejndžel shvatiti ozbiljno njegove reči , možda i pobegne od njega glavom bez obzira . Šta ako se uplaši i ne bude htela da bude sa njim ? Nije ona takva . Oseća li ona tu magiju među njim , koja očito postoji jer je više njih oseća ( svi vrhovni tačnije ) ?
Prepirao se sa sobom u pokušaju da isključi tolike misli . Lakše je odbaciti teške teme , ne opterećivati se pre vremena . To mu je dobro išlo .

Ejndžel je za to vreme bila na hodnicima i pokušavala da se probije kroz gužvu . Nervoza koju je osećala je narastala kao testo . Odavno nije ovoliko zazirala od nekog razgovora . Nadala se dobrim vestima , mada ton poruke nije insinuirao ni na šta sem ozbiljnog razgovora .
To ju je i plašilo . Nije mogla da se otrgne  osećaju da će joj reći nešto što će presuditi o njihovom odnosu . Izgleda dolazi trenutak kad će morati da odluči je li dovoljno jaka da stoji uz njega , ako bude hteo išta sa njom podseti ona sebe .
Već je znala odgovor na to . Uradila bi bilo šta , eto koliko se vezala za kratko vreme . Mada se ipak plašila , kako može da oseća toliko toga a da se nisu ni poljubili . Sve joj je to bilo strano . Oni su bili prijatelji , ali ona je osećala i više .
S malim zakašnjenjem je stigla . Kajl koji je već bio tamo kao da nije primetio da više nije sam . Samo je ležao na jorganu prebačenom preko gole zemlje .

Ovo je bilo najpribližnije površini , još je imalo i prirodne svetlosti što je davalo posebnu lepotu i šarm ovom mestu .
Tada se pridigao u sedeći položaj i okrenuo ka Ejndžel .
K : Stigla si ...- reče i napravio joj mesta da sedne pored njega što je i uradila . Odatle se pružao prelep pogled .
Ej : Aha , hteo si da pričamo ?
K : Da , tema je ozbiljna . Vidiš , kad si mi pomogla da vratim kontrolu nakon skidanja kletve vatre sa onog dečka pružila si mi nešto svoje energije .
Ej : Da . Helen je rekla da to uradim . 
Kajl potvrdno klimnu ka njoj .
K : Ona je , nakon što sam se povratio po pravilu , trebala da izađe iz mene ali nije . Tu je i dalje . To nas je , mene i Helenu , navelo da malo ispitamo sve to  .
Ej : Kako misliš nije izašla ? U tebi je i dalje ? Imaš nešto od moći elementa zemlje ? Šta sam uradila ?
K : Ne , nije izašla . Nemam dodatne sposobnosti . To je suviše mali delić da bi izazvalo promene u meni . 
Ej : Oh . Preterala sam s pitanjima . Izvini , samo sam nervozna , nisam htela..-Kajl je zaustavi stavivši ruku na njen obraz da je smiri
K : U redu je . Dobro sam . Problem , tako reći , je u tome što si i ti primila deo moje magije . Kod tebe to izgleda kao da imaš deo mene .
Ej : Zezaš se jel da ? Kako sam primil..- zaustavila se setivši se one povremene vreline oko srca u njoj
K : Znam da zvuči ludo , ali imaš deo mene jer te osećam . Kao i svakog drugog vrhovnog , oni ne , ali ja da . Povezali smo se nekako . Imaš deo mene kao i ja tebe . Mogu da znam da li si dobro i gde si i....
Ejndžel je bila blago rečeno zapanjena . Vraćala je film na taj dan kad mu je pomogla . Imalo je logike .
Ej : Zašto onda ja ne osećam tvoje prisustvo ?
K : Ne znamo . Razvićeš to vremenom . Ja sam navikao da osećam još osoba , ali otkad smo se povezali najviše osećam tebe ... to je neopisiv osećaj , naučiću te sutra . Dođi u salu kad završim predavanja jednoj grupi sa akademije , ako želiš...biće tu i Helena .
Ej : Doćiču .

K : Moram te još nešto pitati . - reče nakon nekog vremena provedenog u tišini
Ej : Pitaj .
K : Da li ti osećaš tu energiju u sebi ?
Ej : Da . U vidu jake , ali istovremeno prijatne toplote oko srca - Kajl joj malo priđe - upravo sad to osećam !
Bili su bliže nego obično . Bliže nego što to bi se prijatelji držali . Još malo i nosevi bi im se dodirivali . Uzeo ju je za ruku i prislonio na grudi blizu srca . Jako je udaralo , a pored toga je osetila još nešto . Svoju energiju ? Nije bila sigurna .
K : I ja osećam . Kad mi se približiš , pogotovu ovako blizu . Tu je , oko srca , kao i tebi , zar ne ?
Ej : Misliš da to sve nešto znači ?
K : Ništa nije slučajnost . - reče i namignu joj

Ejndžel oseti neku nelagodu neznajući šta da kaže , a još su joj i grudi gorele jače no ikad . Dobila je utisak da iz nje izvire toplota .
K : Znaš li šta je čudno ?
Ej : Šta ?
K : Normalne devojke bi se uplašile za sebe znajući da je vatra u njima pohranjena , a ti ništa . Odmah si to prihvatila . Ne shvati me pogrešno , ne želim da se plašiš , mislim da nema razloga .... sasvim si bezbedna .
Ej : Znam da me ne bi povredio imao tu čuvenu srodnu dušu ili ne . To mi je dovoljno . Naučiću da iskontrolišem taj deo tvoje moći , sem ako ne želiš da izbacimo te delove...
K : To je sad deo nas samih . Ne mogu da se vrate . Helena će ti možda lepše objasniti sve to nego ja .
Ej : Znaš , uplašila sam se kad sam dobila vatrenu poruku . Mislila sam da su one rezervisame samo za hitne slučajeve i da to šaljete međusobno .
K : Ovo je bila posebna prilika .
Ej : Šta misliš , zašto smo mi poseban slučaj pa su se energije pomešale...? To se ne dešava inače ?
K : Ne , ne znam baš .
Brzo je odgovorio i ukrutio se na trenutak mada Ejndžel nije znala čemu takva reakcije . Da li ipak nešto zna ?

Reči autora : Nadam se da vam nije dosadno i da ste uživali u novom delu . Malo je kraći nego obično , nadam se da vam to ne smeta .
Believer ❣