"Sada prelazimo i na vesti iz sporta. Ruska plivačka reprezentacija je danas u velikom stilu sletela na aerodrom "Nikola Tesla". Oni su, po rečima trenera Aleksandra Solokava, došli u Beograd čak dva meseca ranije, kao odgovor na prijateljski poziv našeg plivačkog saveza. Aleksandar Solokov nije želeo da nam otkrije imena njegovih izabranika za predstojeće svetsko prvenstvo. Kao ni to gde će ruska reprezentacija biti smeštena tokom ova dva meseca."
Njegošu je srce zalupalo kao ludo i malo je falilo da izgubi kontrolu nad volanom. Nisu joj spomenuli ime, ali je nekako znao da je taj avion doveo nju u ovaj grad. Dohvatio je telefon i okrenuo broj. "Molim?"
"Nađi mi, kako znaš i umeš gde je odsela ruska plivačka reprezentacija."
Glas sa druge strane se zacerekao. "Šta će ti oni, jebote?"
"To tebe ne treba da zanima, samo uradi kako sam rekao.", zarežao je.
"Dobro bre, smiri se. Kako god, po gradu se priča da je neka ekstra riba došla sa njima. Mora da si i ti to čuo."
Duboko je udahnuo, pokušavajući da se smiri, jer je u ovom trenutku imao neverovatnu želju da zadavi ovu budalu. Uopšte nije bio raspoložen za njegove glupave komentare. "Samo uradi šta sam ti rekao.", progunđao je i spustio slušalicu.
Dragana, njen kolega plivač Sergej, njihov trener, kao i kompletan tim reprezentacije su sedeli u hotelu "Interkontinental" i ručali. "Mm, večeras vas sve vodim u noćni izlazak. Noćni život ovde je fantastičan."
Sergej je klimnuo. "Idemo i ja sam čuo da nema boljeg provoda, nego ovde."
"Rekla si da tvoj brat ima ovde noćni klub?"
"Mhm, "Đavo", ali večeras idemo na jedno drugo mesto. Do skora je taj splav bio ruina, ali kažu da je došao novi gazda i da je napravio pravo čudo. Baš imam želju da odem i proverim kako je sad."
"Bila si pre tamo?"
Odmahnula je glavom. "Brat mi nikad nije dozvoljavao, pretpostavljam zbog toga što je to bila rupa u kojoj su se najviše okupljali klošari."
Nastavili su da ručaju i razgovaraju, a onda su se rastali po sobama, kako bi se odmorili od putovanja i spremili za večernji izlazak. Dragani nije bilo do odmora. Stomak joj se grčio od nekog uzbuđenja i predosećaja, iako je sve od sebe davala da ga ignoriše. Otišla je u kupatilo, istuširala se, a onda se obmotala peškirom, pa otvorila kofer i počela da pretura po njemu. Izabrala je belu haljinicu, zatim se vratila u kupatilo, obukla se, očešljala, pa se i blago našminkala. Bila je zadovoljna onim što je videla u ogledalo, pa se tačno u devet spustila u foaje hotela. "Au, Gago, nisam znao da znaš i na štiklama da hodaš.", Sergej se našalio kad ju je ugledao.
Zasmejala se. "Krijem ja još mnogo talenata. Idemo li?"
"Ti vodiš."
Dva taksi vozila su ih čekala ispred hotela, popakovali su se i Dragana je dala adresu noćnog kluba. Nepunih desetak minuta kasnije su se nalazili ispred splava na Adi. "Pa, mora se priznati da spolja izgleda fenomenalno.", promumlala je sama za sebe. "Idemo?"
"Mhm."
"Dobro veče, vaše rezervacije?"
Dragana se slatko osmehnula gorili na vratima. "Mislim da bi mogao danas da napraviš izuzetak i propustiš nas."
Dobro ju je odmerio. "Slatka si, ali mi se ne gubi posao zbog par lepih očiju.", progunđao je.
Naivno je slegnula ramenima. "Mislim da ti gazda ne bi bio zadovoljan, ako bi naljutio Domakove."
Izraz lica mu se u tom trenutku promenio, a Dragana je naivno pomislila kako ga je uplašila. "A ti si jedna od njih?"
"Sestra Vuka Domaka."
