Sedeo je u fotelji i gledao svoja dva najbliža čoveka. Znao je da u njih može da ima poverenja, ali nije još želeo da ikome spominje Draganu. "Jebote, mislili smo da si zaboravio na obaveze."
Njegoš se nasmejao. "I Janko je moja obaveza, Danko. Šta ima ovde?", neobavezno je upitao.
"Priča se da si pustio da Dragana Domak večera ovde, a onda i ode. Pojedini pričaju da ti i nije stalo do osvete."
"Ma zar ne? Pojedini?"
Drugi ga je pogledao. "Oni koje je Lester štitio, dok su oni radili šta su hteli. Rekao sam ti da si trebao odmah da ih izbaciš."
Njegoš je uzdahnuo. "I nije mi stalo do osvete. Lester nije zaslužio da ga bilo ko sveti, Radom."
"Ubili su mu i sina i ženu, Njegoše."
"Mislim da nisu."
Danko se nagnuo nad sto. "Imaš neke informacije?"
Odmahnuo je glavom. "Ne još, ali sam na tragu. Samo mi treba vaša pomoć, znate da jedino u vas imam poverenja."
Danko se nasmejao. "Samo reci, znaš da smo uvek tu."
"Pripazite na sve ovde, sutra idem da proverim informaciju za Lesterovog sina i njegovu ženu, ako su živi, znači da nas drugi deo klana vuče za nos sve vreme. Što bi značilo da se treba pozabaviti sa njima."
Danko i Radom su se pogledali, a onda klimnuli glavama. "Šta misliš kolike su šanse da su živi?"
"Velike i to se nalaze u komšiluku, pod drugim imenom i prezimenom."
"Kad krećeš?"
"Večeras. Za sve neplanirano što se ovde desi, vas dvojica mi odgovarate, jel to u redu?"
"Ne brini, biće sve u redu."
Klimnuo je. Znao je da hoće, sa njima dvojicom je od početka počeo da radi, pa su se uskoro i sprijateljili. Sve ove godine su mu čuvali leđa, pa je bio siguran i da će i nadalje, pogotovo što ih je oduvek gledao kao na svoje partnere i saradnike, a ne na nekoga ko radi za njega. "Znam.", promrmljao je i u tom trenutku mu je zazvonio telefon. "Molim?"
"Završila sam sa treninzima, gde idemo?", zacvrkutala mu je na telefon.
Nasmejao se. "Razgovaraćemo kad dođem."
"Opa, al smo tajanstveni. Ili nisi sam, žena ti je tu, zar ne?"
Prevrnuo je očima. "Nije, za pola sata sam kod tebe. Strpi se.", promrmljao je.
"Dobro, dobro, misteriozni deko. Vidimo se.", rekla je cerekajući se i spustila slušalicu.
Danko je izvio obrvu. "Rekao bih da je to neka veoma interesantna žena, čim je ztebi izmamila osmeh na lice."
Njegoš je prevrnuo očima. "Samo detektivka, koja je istraživala za Lesterovu i dete.", progunđao je.
"Zajebavam se, jebote, opusti se malo. Krećeš?", upitao ga je, kad je Njegoš ustao.
Klimnuo je glavom. "Idem, verovatno ću već prekosutra ujutru biti tu. Vidimo se.", promrmljao je i izašao iz kancelarije. Pola sata kasnije je bio u Draganinoj sobi, držao je uz sebe i strastveno je ljubio. "Posle, pakuj se sad, moramo što pre da krenemo."
Zbunjeno ga je pogledala. "Gde idemo?"
"U Split."
Zapanjeno ga je pogledala. "U Hrvatsku? Zašto?"
"Objasniću ti usput, spremaj se."
Prevrnula je očima, uzela manju torbicu, pa spakovala par neophodnih stvarčica i potrepština za toaletu, pa ga pogledala. "Što se mene tiče, možemo da krenemo.", rekla je i nacerila se. Slatko je poljubio, pa je pogurao van. "I?", upitala je kad su seli u automobil i krenuli.
