Njegoš je parkirao ispred "Interkontinentala", izašao i sačekao da Dragana izađe, pa je uzeo za ruku i poveo je ka ulazu hotela. U jednom trenutku je ciknula, pustila mu ruku, pa se zaletela ka dva muškarca, koji su stajali na samom ulazu u hotel. "Deko! Kume!", veselo je rekla, zagrlivši prvo Žarka, a onda i Mrguda. "Odkud vi ovde?", veselo je upitala.
Žarko ju je mrko pogledao. "Zar si mislila da nam Magdalena neće javiti? Ili da mi nećemo doći prvim avionom? Polazi unutra, razgovaraćemo dok se budeš pakovala.", progunđao je, pa tek onda ugledao muškarca koji je strpljivo stajao iza nje. Uzdahnuo je, predpostavio je da je to Njegoš, izabranik Draganinog srca. "Da nam predstaviš čoveka?"
Dragana mu se nacerila. Po Žarkovom tonu je shvatila da mu se Njegoš već ne sviđa, ali je znala da će ga prihvatiti, nikad joj ništa nisu odbili, pa neće ni njega. "Deko, kume, ovo je Njegoš.", veselo je rekla, zabavljeno ih gledajući.
Uputili su mu nadmen pogled, ali ni sam nije skrenuo pogled, niti bio ništa manje nadmen. "Njegoš, drago mi je.", ozbiljno je rekao, pa pružio ruku Žarku.
"Takođe.", promrmljao je, prihvatio njegovu ruku i stegao je.
"Ne mogu da kažem da mi je drago, ali mogu da te trpim, zbog moje kumice.", Mrgud je promumlao, pa se i sam rukovao sa njim.
Dragana se nasmejala, uhvatila Njegoša ispod ruke, pa ga povela ka sobi. "Ne obraćaj pažnju na kuma, on ne zna da poželi normalnu dobrodošlicu u porodicu.", šaljivo je rekla i pogledala Mrguda preko ramena.
Frknuo je. "Pokušavam još da svarim da si nam dovela Lesterovića u porodicu. Magdalena i Danilo kažu da je ok, ali mu ja ne verujem. Ništa lično, shvatićeš?"
Njegoš se nasmejao. "Shvatam, u redu je."
Ušli su u sobu i ona ih je pogledala. "Ko me je spakovao?"
"Magdalena je naredila da sve bude spremno, da samo pokupimo stvari i krenemo odmah. Nas dvojica se nećemo odvajati od tebe."
Malo je falilo da upita da li se oni zajebavaju sa njom, ali pošto je to rekao Žarko, nije bilo potrebe da bilo šta pita. "Ništa onda, da uzmemo stvari i idemo.", progunđala je.
Žarko je klimnuo glavom, pa pogledao u Njegoša. "Ići ćemo samo jednim kolima, tvoj automobil će ostati ovde, jel to u redu?"
Njegoš je slegnuo ramenima. "Nemam ništa protiv.", mirno je odgovorio. Osetio je provokaciju u Žarkovom glasu, ali je mogao da ga razume. Dragana je očigledno bila njihova mezimica, a on je bio Lesterović i bio je siguran da mu nije verovao.
Žarko ga je pogledao i klimnuo glavom. Nije mogao da oceni da li je zaista iskren, ili samo želi da se uvuče među njih radi posla. Pogledao je u Mrguda i video da ga i ovaj sumnjičavo gleda. "U redu. Da krenemo onda.", promrmljao je, uzeo jedan kofer, Mrgud je uzeo drugi i poneli su ih ka vratima.
Njegoš je uzdahnuo, pogledao u Draganu, a onda je uzeo za ruku, pa krenuo sa njima. "Gde idemo, deko?", Dragana je veselo upitala. Ona je volela da putuje, a na ovo je gledala kao na samo još jednu uzbudljivu avanturu. Znala je da joj niko ništa sad ne može. Uz nju su bili Njegoš, deka i kum, a ko zna koliko ljudi su njeni roditelji rasporedili da ih čuvaju.
Žarko ju je bledo pogledao. "Videćeš kad stignemo."
Uzvratila mu je isti pogled. "Ne razumem, zašto ne mogu da znam gde idemo?", zbunjeno je upitala, a onda joj je sinulo. "Ne misliš valjda... Daj, deko, Njegoš neće reći nikome, verujem mu kao i sebi."
Ušli su u automobil, Žarko ga je pokrenuo i krenuli su van iz garaže. Za njima je krenulo još tri indentična automobila. "Izmeštamo i reprezentacijski tim. Imaćete sopstveni hotel sa bazenima."
