"Ne mogu više da ih trpim, majke mi. Ni moje, a ni tvoje! Čak su i Janka pridobili na svoju stranu", Dragana je zarežala to jutro.
Njegoš je uzdahnuo. Već pet godina su bili zajedno, a još uvek se nisu venčali, niti planirali dete. Njegoš je želeo njihovo dete više od ičega, ali nije želeo da je pritiska. Bila je mlada i želeo je da bude sto posto spremna za ulogu majke, iako je Janku zamenila majku u svakom smislu. "Pet godina smo zajedno, vrckava, a oni... Zašto ne želiš da se udaš za mene?", najednom je upitao.
Bledo ga je pogledala. "Ko ti je rekao da ne želim?", zbunjeno je upitala.
Slegnuo je ramenima. "Za pet godina..."
"Me ni jednom nisi zaprosio.", dopunila ga je.
Tek u tom trenutku je shvatio da zaista nije. Živeli su onako kako su njih dvoje želeli, obišli su skoro celu planetu, voleli se, vodili ljubav na svakom mogućem mestu i čuvali i pazili jedno drugo i Janka. Ona je s' druge strane bila posvećena i svojoj karijeri, kao i on svom poslu. Ni u jednom trenutku se nisu opterećivali ni brakom, ni bilo čime. Sve dok se najzad nisu smirili u Moskvu, gde se preselila i njegova majka, jer je previše bila usamljena u Beogradu. Nisu živeli zajedno, ona je bila u Magdaleninoj zgradi, dok je Dragana insistirala da oni uzmu stan u Kremlju. Volela ih je sve, ali je želela da oni imaju svoj mir. "Zaboravio sam, jebote.", promucao je, na šta je ona prasnula u smeh.
"Nisam ni očekivala zvaničnu prosidbu, Njegoše, šalim se. Dođi vamo, zaprosiću ja tebe, ali prvo da ti nešto kažem.", rekla je cerekajući se i povlačeći ga na sebe. Bili su sami u kući, Janko je bio u školi i mogli su da rade šta hoće. Legao je preko nje, pa je zahtevno poljubio. Odmakla ju je od sebe, kad je sve počelo da izmiče kontroli. Vrlo lako bi planuli, dva tri poljupca i završili bi u krevetu, ili gde bi se već našli da nađu malo privatnosti. "Sačekaj malo, jebote. Treba da te zaprosim.", rekla je smejući se.
Prevrnuo je očima. "Napravićemo svadbu za deset dana i venčaćemo se, ne moraš da me prosiš.", promrmljao je, pa ponovo krenuo da je ljubi.
"Stani bre!", rekla je umirući od smeha. "Stani!"
Prevrnuo je očima, ispravio se i seo, a onda je podigao u krila. "Zaprosi me, pa da nastavimo gde smo stali.", gunđavo je rekao.
Nasmejano ga je zagrlila, a onda ga slatko poljubila. "Ne znam da li si primetio, ali ja već drugi mesec ne dobijam.", promrmljala je i pogledala ga u oči. "Jutros sam uradila test, postaćeš tata.", dodala je kad je shvatila da nije razumeo šta želi da kaže.
Zatreptao je, a onda se nasmejao, podigao je sa sobom, ustao i zavrteo je u krug. "Postaću tata? Nisi mi rekla da si prestala da piješ tablete."
"Ja sam tablete prestala da pijem onog trenutka kad sam izašla iz bolnice, Njegoše. Zato mi je toliko i smetalo što su me non stop pritiskali kad ću roditi."
Uzdahnuo je, spustio je dole, a onda joj obuhvatio lice rukama. "Nas dvoje već imamo dete, vrckava. I da nisi mogla da rodiš, čak i da nisi želela, ja bih ostao sa tobom. Janko nije tvoj, nije ni moj, ali je naš.", tiho je rekao, a onda spustio usne na njene i željno je poljubio. Obgrlila ga je rukama oko vrata i uzvratila mu, a onda mu uskočila u naručje. Dugo su vodili ljubav, mazili se i voleli. U tom trenutku su postojali samo njih dvoje i njihova ljubav i sreća.
Dva meseca kasnije se održalo i njihovo venčanje. Uprkos njihovoj želji da večanje bude privatno i u krugu samo najuže porodice, to nije bilo izvodljivo. Pojam "porodica" kod Domakovih je bio veoma širok, a i Njegošev klan je počeo da preuzima isti model ponašanja, pa su i oni u tom trenutku bili neizostavni. U svakom slučaju, svadba koja je na početku bila mala i intima, pretvorila se u pravu mafijašku svadbu, na kojoj su prisutvovali čak i veliki bosovi Rusije. Dragana je sijala u beloj "princes" haljini, sa dugim velom i osmehom od uva do uva. Bila je najponosnija žena na svetu, dok je šetala ruku pod ruku sa svojim Njegošem, a kraj njih je hodao Janko. Videla je sva draga lica oko sebe, nasmejana i srećna i tek u tom trenutku je shvatila da bi mnogo pogrešila da je uradila onako kako je htela, iako joj nije padalo na pamet da to ikome ikada prizna, pa čak ni Njegošu. Šest meseci kasnije se rodila mala Irena, mezimica svojih roditelja, brata, kao i svakog ko bi je ugledao. To veče su stavili Irenu i Janka na spavanje, a onda su i sami legli i nežno se mazili. "Spavaj, vrckava moja, uskoro će se opet probuditi."
Odmahnula je glavom i privila se uz njega. "Ne spava mi se, ljubavi.", mazno je rekla. "Mislim da i tebi treba malo pažnje."
Zasmejao se, prevrnuo je na leđa, pa joj obuhvatio lice rukama. "Tebi ne treba?"
Žestoko je zaklimala glavom. "I više nego što misliš.", zamrmljala je, pa mu poljubila šaku.
Nasmejao se, pa spustio usne na njene i strastveno je poljubio. Vodili su ljubav do besvesti, voleli se do iznemoglosti i ljubili kao da sutra ne postoji. "Volim te."
Osmehnula se, široko zevnula, pa ga poljubila u grudi. "Volim te više od sebe.", prošaputala je i zaspala kao klada. Nasmejao se, ponovo je zaspala a da se nije ni namestila. Ostao je da gleda u nju kako spava i da razmišlja o tome kako je sve počelo od toga kad je slučajno zgazio ovu vrckavu, belsavu devojku, koja mu je u roku od par dana osvojila srce. Pogledao je u njihovu ćerkicu, koja je ležala u svom krevecu i mirno spavala i prokleto se nadao da će uskoro pokazati da je povukla na mamu i da će moći da zaspi istog trenutka. Ponovo je pogledao u Draganu, a onda je privukao skroz uz sebe i zaspao, zahvalan što je baš njemu zapala Dragana Domak.
Dobro jutro, dragi moji. Evo, završili smo i sa ovom pričom i zaista se nadam da ste uživali u njoj. Hvala vam svima do neba što ste i sa ovom pričom bili uz mene!
