Bilo je prošlo sedam sati kad je Ratko pokucao na vrata Njegoševog stana. "Čika Ratko, otkud Vi sada?", Natalija je zbunjeno upitala, dok ga je puštala da uđe u stan.
"Došao sam kod Njegoša, hitno mi treba."
Natalija je uzdahnula. "Mislim da je na splavu, rekao mi je da ima tamo problema i da zato ne dolazi kući."
Ratko se namrštio. Upravo je došao sa splava i tamo su mu rekli da je otišao kući. "Ne dolazi kući?"
"Svrati, uzme Janka i vodi ga u šetnju, a u zadnjih petnaestak dana je samo dva puta prespavao kući."
Ratko je uzdahnuo. Bio je skoro siguran da je u pitanju neka žena, koja mu je pomutila pamet. Na trenutak je pomislio da je to ona sa putovanja, o kojoj mu je pričao, ali je brzo odbacio tu mogućnost. Kolike su sanse da je pronašao baš ovde, s' obzirom da ona čak ni ne živi u Srbiji. "Zašto me nisi nazvala da mi to kažeš?", prekorno je upitao.
Uzdahnula je. "Nisam želela da pravim ponovo problem, čika Ratko. Kad god da sam se požalila, jaz između nas bi postajao sve veći i on se sve više udaljavao od mene.", promrmljala je.
Ratko je klimnuo noglavom i ustao. "Ne brini, Natalija, razgovaraću ja sa njim i oko toga.", promrmljao je i pogledao na sat, pa ustao. "Čeka me Mila, moram da krenem. Janko spava?"
Klimnula je. "Da, spava. Tražio je da mu nazovem tatu, ali se on nije javio."
Uzdahnuo je. "Razumem. Razgovaraću ja sa njim. Laku noć, Natalija.", promrmljao je i izašao van. Ponovo je pozvao sina, kad je izašao iz zgrade, ali mu je telefon i dalje bio nedostupan. Razdraženo je uzdahnuo i krenuo ka svojoj kući.
"Šta ćemo ovde?", Dragana je zbunjeno upitala, kad su se našli na nekoj livadi, okruženoj šumom.
Iskezio joj se. "Lako je biti avanturista u mondenskim letovalištima, doveo sam te na kampovanje. Šator je u kolima, pomoći ćeš mi da ga postavim, a onda ćemo iskupiti grančice i zapaliti vatru."
Nasmejala se. "Hajde onda da krenemo, dok nije pao mrak.", veselo je rekla i potrčala ka autu. Nasmejano je krenuo za njom, otvorio gepek i zajedno su krenuli da vade šator i sve što je potrebno, kako bi se on namestio. Krenuli su da nameštaju šator, a Njegoš je zapanjeno stao i gledao je kako spretno i sa lakoćom namešta šator. "Radiš li, ili samo stojiš?", zarežala je.
"Ima li nešto u šta se ne razumeš? Gde si naučila da podižeš šator?"
Zasmejala se. "Bila sam u izviđačima, tamo sam naučila sve. Ima, škola mi nikada nije išla. Završila sam tek zato što mi je Magdalena stajala nad glavom i ucenjivala me treninzima."
Njegoš se nasmejao. "Deluješ obrazovano i..."
Prevrnula je očima. "I jesam, rekoh ti, Magdalena mi je non stop visila nad glavom. Želela je i da upišem fakultet, ali sam odbila. Nije bilo šanse da me natera.", progunđala je. "Šator je gotov. Hajde, idemo da nađemo i te grančice. Uskoro će mrak.", promrmljala je, uhvatila ga za ruku, pa ga povukla ka šumi.
Kupili su granje, smejali se i uživali u razgovoru, a onda su se vratili nazad i počeli da ređaju granje na gomilu, kako bi ga potpalili. "I ja sam bio u izviđačima, dve godine."
Pogledala ga je. "Zašto si odustao?"
Slegnuo je ramenima. "Nisam, ali je ćale mislio da je to bespotrebno trošenje vremena."
Bledo ga je pogledala. "Zar je bilo šta od toga bespotrebno trošenje vremena? Jebote, moji su mi ispunili svaki hir. Sve što sam želela da probam, probala sam. Keva mi je čak dala i prvu cigaretu, kad sam izrazila želju da probam."
