NINJA OSVETNIK

Braca Ishida

Kuca porodice Ishida

Grb klana Ishida

Bio je Suncan dan, u dvoristu Ishida klana nindze su vazbale sa uciteljem. Fumio Ishida bio je vodja Ishida klana, najjaceg klana nindzi, koji je sluzio licno cara.
Dok su trajale vezbe dva decaka su se igrali van dvorista imanja.
Saito: Hej! Brate, uhvatio sam te. Rekao je mladji decak.
Stariji decak se smejao, popeo se na jedno drvo.
Itsuki: Nisi.
Saito: Mislis da ne znam da se popnem? Rece Saito, poceo je brzo da se penje na drvo.
Itsuki: Saito, pazi.... Itsuki je zastao, Saito se okliznuo i pao.
- Saito, dobro si?
Skocio je sa drveta, Saito ga je gledao iznenadjeno.
Saito: Onii- San( stariji brate) kako si skocio sa tolike visine?
Itsuki: Zato jer sam stariji od tebe.
Saito: Ne plasis se visine?
Itsuki: Ne, nindze se nicega ne plase, mozes da ustanes?
Saito: Da. Ustao je,ali je pao.
Itsuki: Dodji, penji se.
Itsuki ga je poneo na ledjima, krenuli su prema kuci, Saito se smejao.
Itsuki: Hej! Zasto se neko ko je povredio nogu smeje?
Saito: Otac je rekao da nikad ne treba da placemo, hvala ti sto me nosis, brate.
Itsuki: Nije to nista, da li te boli noga?
Saito: Ne, da li sam ti tezak?
Itsuki: Ne, ti si pet godina mladji od mene, znas ako te boli noga smes mi reci?
Saito: Dobro sam, Hej! Itsuki, da li si nekad plakao kad se povredis?
Itsuki: Pa....kad sam imao pet godina. Nasmejao se.
Saito: Ja imam pet godina.
Itsuki: Hmm....i nisi plakao kad si se povredio, ti ces biti jak nindza.
Saito: Da, hocu da budem jaci i od tebe.
Obojica su se nasmejali, stigli su kuci, dok su vecerali sa roditeljima, otac ih je savetovao.
Fumio: Itsuki, Saito, danas ste bili van imanja?
Decaci su se pogledali, cutali su.
Fumio: Nisam nista cuo?
Saito: Ne, oce, nismo.
Itsuki: Zao mi je, oce, bili smo van imanja.
Fumio: Hmm.... Saito, zasto si me slagao?
Saito je oborio pogled.
Junko: On je samo dete....
Fumio: Ne, nije, pricali smo o lazima, Saito, znas da ne smete lagati, tvoj brat uvek govori istinu.
Saito: Izvini, nece se ponoviti.
Fumio: Vi cete jednog dana biti velike nindze, morate biti pravedni i iskreni, ako si me jednom slagao Saito, tesko cu ti sledeci put verovati.
Itsuki: Oce ja sam ga zvao da idemo, slagao te je jer se plasio kazne.
Fumio: Itsuki, oduvek stitis brata, kazna je za obojicu, posle vecere nema vise kolaca, a spavacete odvojeni, jasno?
Itsuki: Da.
Fumio: Hajde, sad jedite.
Posle vecere decaci su bili u posebnim sobama, Saito je spavao, Itsuki je tiho usao u njegovu sobu, povukao je njegov prekrivac, Saito se trgnuo, Itsuki se nasmejao i stavio prst na usta, bio je to znak da bude tih.
Saito: Itsuki, to si ti? Bices kaznjen.( tiho je pricao)
Itsuki: Necu, niko me ne cuje, svi spavaju, vidi sta sam nasao.
Pokazao mu je dango kolace( okrugli kolaci na stapicu)
Saito: Hvala, brate.
Itsuki: Ovo je nesto najlepse.
Saito: Da, kako si ih nasao?
Itsuki: Znam gde ih majka ostavlja.
Nasmejali su se i jeli kolace.
Sledeci dan su vezbali sa Fumiom, bacanje surikena.
Fumio: Itsuki, baci ih, sve mete treba pogoditi.
Itsuki: Uredu,oce. Bacio je par surikena i pogodio sve mete.
Fumio: Odlicno, Saito, sad ti.
Saito je bacio surikene, ali nije pogodio svaku metu u centar.
Fumio: Hmm... nije lose ali to mora puno bolje.
Saito: Uredu, oce, gledaj sad. Ponovo je bacio surikene, jedan suriken nije pogodio metu.
Fumio: Nisi skoncentrisan Saito, opusti ruku.
Pokazao mu je kako da ih baci, Itsuki je bacio surikene, i pogodio one koje je Fumio bacio.
Saito: Vau...to je bilo super.
Fumio: Video si to? Saito, ugledaj se na brata.
Saito: Hocu.
Nastavili su sa vezbanjem, kasnije su braca bila sama.
Saito: ( bacio je surikene) Hej, veliki brate, kako si onako bacio surikene?
Itsuki: Ucitelj mi je pokazao.
Saito: Hoces li mi pokazati?
Itsuki: Hocu, ali sad je kasno, sutra cu ti pokazati.
Saito: Jos uvek nije pao mrak.
Itsuki: Sutra cemo vezbati, Saito, obecavam.
Nasmejao se, Saito se namrstio.
Itsuki: Hej! Ljut si?
Saito: Ne, idemo kuci.
Itsuki: Ti mali davezu, dodji ovamo. Nasmejao se,i poceo da golica Saita.
Saito: Hej! Prestani.
Itsuki: Smeta ti?
Saito: Itsuki, to mrzim.
Itsuki: Navikni se, i nindze rade stvari koje mrze.
Obojica su se smejali, zatim su krenuli kuci.
Sledeci dan su zajedno bacali surikene, Saito je pogodio metu ali ne u centar, namrstio se, i uzeo surikene, Itsuki se nasmejao.
Itsuki: Pokusaj ponovo, Saito, gledaj. Bacio je surikene i pogodio svaku metu u centar.
Saito: Hmmm.... to je super, ali sada cu sigurno uspeti. (Bacio je surikene i pogodio mete u centar) , hej! da li si video? Sve sam pogodio.
Itsuki: Odlicno. Pomazio ga je po kosi.
Saito: Jedva cekam da ovo pokazem ocu.
Itsuki: Pokusaj ponovo, zasto se trudis oko oca? On zna sta mi mozemo.
Saito: ( bacio je surikene) On misli da sam slab, hocu da vidi da mogu da budem kao ti.
Itsuki: Znas, Saito, jednog dana ces biti jaci i od mene.
Kad su se razdvojili Saito je bio sa Fumiom, vezbali su.
Saito: Gde je Itsuki?
Fumio: Itsuki ima obaveze oko skole.
Saito: Aha.... ( bacio je surikene, svi su pogodili centar mete osim jednog)
Fumio: Hmm..... ponovo.
Saito: ( oborio je glavu, ruke su mu bile krvave, uzeo je surikene i ponovo ih bacio, pogodio je sve mete u centar) Uspeo sam.
Fumio: ( nasmejao se) To sam i ocekivao, moj mali nindza.
Saito se nasmejao, kada je bio kuci prisla mu je majka.
Junko: Saito, sacekaj.
Saito: Mama, sta?....
Junko:( uhvatila ga je za ruke) Ruke su ti krvave, opet si vezbao sa surikenima?
Saito: Da, i pogodio sam svaku metu u centar, otac je bio bas zadovoljan.
Junko: Otac je uvek zadovoljan sta god da uradis, dodji da ti ocistim ruke.
Cistila mu je krv sa ruku.
Saito: Mama, otac misli da sam slab i da necu biti jak kao Itsuki.
Junko: Ne, nije tako, Itsuki je stariji, normalno je da on bude jaci, ti jos uvek ucis.
Saito: Zasto je onda otac stalno zauzet? Jutros smo vezbali ali to je retkost.
Junko: Otac ima mnogo posla, brine o nama i svim ucenicima.
Saito: Za mene je uvek zauzet.( namrstio se)
Junko: Ne, nije, znas, neka ovo bude nasa tajna, ali kada smo sami otac stalno prica o tebi.
Saito: Stvarno?
Junko: Da, stalno brine o tebi i tvom bratu.
Cula su se vrata, dosao je Itsuki.
Itsuki: Stigao sam.
Saito: Brat se vratio, super.
Nasmejao se, i otrcao prema vratima.
Junko: Saito, nisam zavrsila.
Namrstila se i krenula za njim sa flasterima u rukama.
Saito: Hej! Itsuki, zdravo.( zagrlio ga je)
Itsuki: Zdravo, sta ti je sa rukama?
Saito: Nista.
Junko: Zdravo Itsuki, a ti mali davezu, dodji da ti stavim flastere.
Saito: Izvini mama,(stavila mu je flastere na prste) , hej! Itsuki, hoces li da posle vezbamo?
Junko: Brat ima da uradi zadatke iz skole.
Itsuki: Mama, uradicu ih posle, nisu teski.
Junko: Ah....vas dvojica, dobro ali nemojte dugo.
Obojica su se nasmejali i otrcali napolje. Bili su srecni zajedno, nisu bili svesni sta se krije u svetu izvan Ishida imanja.
Kada je bilo vece, bili su u krevetima, Saito se stalno okretao.
Itsuki: Hej! Mali ne mozes da spavas?
Saito: Ne, toplo je, ne treba mi prekrivac.( sklonio je prekrivac)
Itsuki: Imam bolju ideju.
Ustao je i otvorio vrata od terase, stavio je svoj jastuk i prekrivac.
Saito: Itsuki, sta to...?
Itsuki: Dodji, hoces da spavamo na terasi?
Saito: Super.
Uzeo je svoj jastuk i prekrivac, potrcao je prema terasi.
Itsuki: Hej! Ne zuri.
Stavili su stvari na terasu, i legli.
Saito: Super, sada vidimo i zvezde.
Itsuki: Da, nije ti hladno?
Saito: Ne.
Bilo je jutro Itsuki je polako ustao, seo je za sto i radio zadatke za skolu, Saito je spavao na terasi, Fumio je prolazio i video Saita kako spava na terasi.
Fumio: Saito!, zasto si tu? Saito!
Saito se probudio, bio je jos pospan.
Saito: Tata, ti....
Fumio: Zasto spavas na terasi? Prehladices se.
Saito: Izvini, bilo je toplo.
Fumio: Gde ti je brat?
Saito: Ne znam.
Dosli su Junko i Itsuki.
Junko: Sta se desava?
Itsuki: Tata, ne ljutis se zbog nas? Ja sam hteo da spavamo napolju.
Junko: Sta?
Fumio: Da li je to istina? Pogledao je u Saita.
Saito: Da, tata, Itsuki je hteo da spavamo napolju,ali stvarno je bilo bas toplo.
Junko: Itsuki?
Pocela je da se smeje, Fumio je oborio glavu, blago se nasmejao.
Fumio: Hmm... vas dvojica, Saito, vrati se unutra.
Saito je sedeo na prekrivacima, nasmejao se i ustao.