NINJA OSVETNIK

TAJANSTVENI NINDZA

ITSUKI POV

Bio sam na granici mog sela, trebalo je da posmatram vodju jednog klana, saznao sam sta mi treba i otisao sam u Takazumi klan, video sam Saita, porastao je za ovih pet godina, posmatrao sam ga, bio je vest, brz, toliko toga se promenilo, moj mali brat sada ima 15 godina, a jos juce je bio dete, i trcao sa mnom.
Dok sam isao u svoje skroviste video sam jednog nindzu, bio sam spreman za borbu ali taj nindza je bio povredjen, tesko je hodao, posle par koraka je pao u nesvest. Prisao sam mu i skinuo masku, bila je to prelepa devojka, imala je smedju kosu i lepe usne.
- Pa, ti si devojka? Rekao sam iznenadjeno.
Uzeo sam je u narucje i odneo u svoje skroviste, kada sam dosao prisao mi je Takashi, ocev prijatelj, sada je postao odmetnik zbog mene.
- Itsuki, ko je to? Rekao je.
- Nasao sam je povredjenu. Rekao sam.
- Nindza oprema? Sta ako je opasna?
- To je samo devojka. Rekao sam, spustio sam je na moj krevet.
- Itsuki, ne zelimo probleme. Rekao je zabrinuto.
- Nisam mogao da je ostavim da umre.
Takashi je oborio glavu.
- Uredu, nisi video nista sumljivo?
- Ne. Rekao sam.
- Da li si pratio klan?
- Da, oni rade za generala, kao ja. Rekao sam, bio sam generalov spijun, radio sam tajno za njega, dok sam za selo bio samo izdajnik.
- Uredu, necu ti smetati.
Rekao je, stavio je masku i otisao.

END POV

Itsuki je pogledao povrede od devojke, stavio joj je melem, i zavio ih zavojem.
Ona je bila nindza, zvala se Kaori Tao, posle nekog vremena se probudila, videla je Itsukija kako sedi i ostri surikene.

KAORI TAO

Jurila sam svog neprijatelja, secam se da sam se borila i da sam izgubila svest, probudila sam se i videla jednog momka, sedeo je na stolici i ostrio surikene, imao je tamne oci, i braon kosu uredno uhvacenu u niski rep, izgledao je kao andjeo, polako sam sela na krevet..
- Hej! Nemoj da ustajes. Rekao je.
- Ko si ti? Kako sam.... Bila sam zbunjena.
- Uredu je, sada si sigurna. Rekao je.
- Ali moram da idem, ja...
Htela sam da ustanem, ali sam osetila bol, on me je uhvatio za ramena, i rekao:
- Ne mozes da ustajes, povredjena si.
- Ha.... cekaj, zasto sam u drugom odelu? Postidela sam se.
- Odelo ti je bilo krvavo i prljavo, samo sam ti sredio rane, i obukao nesto moje. Rekao je to smireno.
- Kako si se usudio? Ti....
- Bila si povredjena, oprosti mi ako sam te uvredio, nisam mislio nista lose.
Rekao je, i oborio glavu, delovao je pristojno, kao da je bio iz plemenite porodice, imao je tako lep glas, smirivao me je, osecala sam se cudno, kao da ga oduvek poznajem, a vidim ga prvi put.
- Uredu je, izvini, nisam ti se zahvalila, spasao si mi zivot. Rekla sam.
- Nije to nista, kako se zoves?
- Kaori Tao, a ti? Rekla sam.
- Ja sam Itsuki Ishida, reci ces mi sta ti se desilo? Rekao je.
- Borila sam se sa neprijateljima, ali su mi umakli,( namrstila sam se) i trebala bih da krenem.
- Ne mozes jos da ides,povrede su ti ozbiljne.
- Dobro sam, bila sam blizu da ubijem tog coveka. Krenula sam da ustanem, on me je povukao za ruku.
- Budi mirna,uredu? Cak i da odes pasces u nesvest,kada se oporavis moci ces da ides.
- Hm... zasto si tako dobar? Rekla sam
- Pa... nisam ja bas tako dobar. Rekao je.
- Izgledas kao dobra osoba.
Ustao je, i krenuo napolje.
- Donecu nesto za jelo, nemoj da ustajes, odmori se.
- Ali ja..... Rekla sam,ali on je vec izasao napolje.

END POV

Posle nekog vremena Itsuki se vratio.
Itsuki: Vratio sam se.
Kaori: Zdravo.
Itsuki: Hmm... nisi pokusala da odes?
Kaori: Ne, u pravu si, ne mogu jos da idem, ako umrem necu se nikad osvetiti.
Itsuki: Osvetiti?
Kaori: Da, ali to je duga prica. Oborila je glavu.
Itsuki: Dodji, hajde da jedemo.
Kada su zavrsili sa jelom, Kaori je pricala sa Itsukijem.
Kaori: Hmm... zivis sam?
Itsuki: Da, a ti?
Kaori: I ja isto, nekad sam imala porodicu,ali su umrli kad sam bila mala.
Itsuki: Zao mi je, reci mi ko je covek koga si htela da ubijes?
Kaori: Raizo Kakuzu.
Na to ime Itsuki je napravio ozbiljno lice.
Itsuki: Hmm.... poznat je po svojim delima, sta ti je uradio?
Kaori: Ubio mi je porodicu, moje roditelje i starijeg brata, verovatno bi ubio i mene, nego je mislio da sam mrtva.
Oborila je glavu, oci su joj bile u suzama, Itsuki je stegnuo pesnicu, shvatio je da imaju istog neprijatelja, ona je izgubila svoju porodicu, a on je svoju poslao u smrt.
Kaori: Necu stati dok on ne bude mrtav.
Itsuki: Bice, obecavam ti.
Kaori: A ti? Da li ti imas porodicu?
Itsuki: Ne. Okrenuo je glavu, bio je nervozan.
Kaori: Sta se desilo?
Itsuki: Mrtvi su.
Ustao je i uzeo oruzje, poceo je da ostri bodeze.

KAORI POV

Pricala sam sa Itsukijem, izgleda da je bas tajanstven, nije hteo da prica o sebi, ali sam shvatila da je i on nekoga izgubio, i da su i njega mnoge stvari povredile.

END POV