NINJA OSVETNIK

POSLE PET GODINA

Proslo je pet godina, Itsuki Ishida je postao najjaci mladi nindza, sa 15 godina je zavrsio 165 misija, bio je genije, bio je najmladji clan nindzi generala koji je zastupao cara. Saito je imao 10 godina, bio je nadaren decak, ali Itsuki je bio korak ispred.
Saito je bio u dvoristu imanja vezbao je sam, cuo je korake, sakrio se iza jednog drveta. Dolazio je Itsuki, Saito ga je napao iza ledja.
Saito: Mrtav si, stariji brate.
Itsuki se nasmejao.
Itsuki: Hmm.... uhvatio si me ne spremnog.
Saito se nasmejao, zagrlio ga je.
Saito: Super sto si dosao.
Itsuki: Da, a ti ? vezbao si ovih dana dok me nije bilo?
Saito: Da, ali bilo je dosadno bez tebe.
Itsuki se nasmejao, vezbali su zajedno, kada su zavrsili krenuli su kuci.
Itsuki: Saito, idemo, dosta za danas.
Saito: Onii- San( brate) Hoces mi pokazati onaj pokret sa nogom?
Itsuki: Hocu,ali drugi put.( nasmejao se)
Saito: Ali jos nije mrak, secas se?
Itsuki: Nisi se promenio?
Saito: Ne, i necu se menjati, hoces mi pokazati?, molim te, molim te.
Itsuki: ( pomazio ga je po kosi) Drugi put,obecavam, dodji, sutra rano imam misiju, hteo sam da se odmorim.
Saito: Vec ides? Ali danas si dosao sa misije.
Itsuki: Da, ali to je naredjenje.
Saito: Sigurno je super biti nidza i imati misije? ( bio je odusevljen) a kakve misije imas?
Itsuki: Reci cu ti, ali neki drugi put.
Saito: Uvek mi kazes " neki drugi put"
Itsuki se nasmejao.
Itsuki: Hajde, penji se.
Poneo ga je na ledjima.
Itsuki: Otezao si? ( nasmejao se)
Saito: Hmm...nisam.
Dok su isli videli su da Fumio prica sa carevim generalom.
Saito: Otac radi sa onim covekom?
Itsuki: Da,Saito, to je carev general, nas otac i on su glavni klanovi nindzi u selu.
Saito: Super.
CAREVA PALATA:
U carevoj palati je bio sastanak, bili su tu vojnici, nindze i samuraji. Ali neko je planirao zaveru protiv cara, jer je car hteo da imenuje svog naslednika trona, posto nije imao potomaka car je rekao da ce naslednik biti najjaci i najodaniji klan nindzi. Kada se sastanak zavrsio Fumio je cuo generala kako prica sa jednim vojnikom.
- Da li si zapamtio? Za tri dana ce poceti rat.
- Da, gospodaru. Rekao je vojnik.
Fumio je prisao generalu, zvao se Raizo Kakuzu.
Fumio: Gospodaru, pricali ste o ratu?
Raizo: Ne, Fumio, samo o nekim naredjenjima od cara, recite mi, Itsuki je spreman za misiju?
Fumio: Da.
Raizo: Odlicno, imas bas nadarenog sina, pozdrav.
Raizo je otisao, Fumio ga je pratio, i saznao je da on planira napad na cara, i da ce ubiti sve mocne klanove, ali nije imao dokaza da to spreci.
Bilo je vece Fumio je pricao sa Takashijem, svojim prijateljem, i uciteljem u Ishida klanu.
Takashi: Nesto te muci, zar ne?
Fumio: Imamo problem.
Takashi: Pretpostavio sam.
Fumio: Raizo sprema rat.
Takashi: Kako znas?
Fumio: Cuo sam kad je pricao sa jednim vojnikom, naredicu ucenicima da uhvate tog vojnika, ako izbije rat car ce biti ubijen, a celo selo spaljeno.
Takashi: Siguran si? Ako te neko cuje ubice te.
Fumio: Znam sta sam video i cuo.
Takashi: Car ti nece verovati.
Fumio: Nateracu tog vojnika da kaze sve.
Vec sledece vece kod Fumija su dosli njegova dva ucenika.
Fumio: Saznali ste nesto?
- Gospodaru Ishida, vojnik koga smo trazili je ubijen. Rece jedan momak.
Fumio: Ubijen? Hm....
- Oprostite nam. Rece drugi momak.
Fumio: Mozete ici.
Ucenici su otisli.
Sledeci dan Itsuki je imao zadatak, kada se vracao kuci video je Saita kako sedi na terasi od sobe.
Saito: Hej! Veliki brate, stigao si?
Itsuki: Saito, nisi zaspao?
Saito: Ne, cekao sam tebe.
Obojica su se nasmejali, kada su vecerali, Itsuki je dao Saitu komad mesa.
Itsuki: Saito, uzmi.
Saito: Hvala, ali zar ti nisi gladan?
Itsuki: Vec sam sit.
Fumio: Itsuki, zasto ne jedes?
Itsuki: Pa...sit sam.
Junko: Bas si pazljiv Itsuki.
Fumio: ( nasmejao se) Saito, jedi, moras biti jak.
Saito: Uredu.
Posle vecere Saito je bio u sobi, dosao je Itsuki.
Itsuki: Hej! Vidi sta sam doneo.( dango kolaci na stapicu)
Saito: Super, hvala ti.
Nasmejali su se i jeli kolace,kada su legli da spavaju, Itsuki se nasmejao.
Saito: Brate, sta je smesno?
Itsuki: Dodji, hoces da spavamo na terasi? Kao nekad.
Saito: Da.
Ustao je i poneo jastuk i prekrivac, dok je isao stao je na prekrivac, i sapleo se.
Itsuki: Hej! Ne zuri.
Saito: Auu..to je bilo glupo.
Itsuki se nasmejao, legli su na terasu.
Itsuki: Hladno ti je?
Saito: Ne.
Itsuki: Dobro je, znas ako ti bude hladno mozemo se vratiti u kucu.
Saito: Onii- San ( stariji brate) kakvu si misiju imao danas?
Itsuki: Pa...stitio sam jednog bogatog coveka, odveo sam ga u drugo selo, napali su nas neprijatelji ali ja sam ih savladao.
Saito: Vauuu.... borio si se sa njima?( rekao je iznenadjeno)
Itsuki: Da.
Saito: Da li si se uplasio?
Itsuki: Ne.
Saito: Itsuki, a da li si se nekad uplasio borbe?
Itsuki: Hmm....mozda jednom, ali znas, cak i kada se uplasim ne smem to da pokazem, nindze su obucene da ne pokazuju bol, emocije i strah.
Saito: A cega si se uplasio?
Itsuki: Bio je jedan tip, nosio sam posiljku za cara, i on me je napao, bio je ocevih godina, visok, i dosta krupniji od mene.
Saito: I kako si ga savladao?
Itsuki: Pa... borio sam se sa njim i video sam da je slabic.( nasmejao se)
Saito: To je bas super, ti si bas jak, voleo bih da budem vest nindza kao ti.
Itsuki: Hoces, jednog dana ces biti bolji od mene, iako si mladji.
Saito: Hej! A da li si nekad imao zadatak da nekoga ubijes?
Itsuki: Kasno je, Saito, spavaj. Njegov osmeh je nestao.
Saito: Itsuki, zasto si se namrstio?
Itsuki: U svetu nindzi sve je dozvoljeno kako bi se ispunila misija, Saito, ali oni su bili losi, spavaj sad.
Saito: Znaci, ubijali ste lose ljude?
Itsuki: Da.
Itsuki se okrenuo na drugu stranu.
Saito: ( cutao je par minuta) Itsuki, da li si ljut na mene? Izvini ako sam te povredio.
Itsuki: Nisi, Saito, nikad ne bih bio ljut na tebe. Nasmejao se, i zagrlio ga.
Kada je bilo jutro Saito je ustao, Itsuki je bio u sobi, ostrio je oruzje.
Saito: Itsuki, vec si ustao? ( bio je pospan)
Itsuki: Zdravo, spavalice.
Saito je uzeo jastuk i prekrivac, stavio ih je na krevet.
Saito: Hej! Brate, sta radis danas?
Itsuki: Moram nesto da obavim.
Saito: Sta? Hoces li moci posle da vezbas sa mnom?
Itsuki: Pa... ne znam, Saito, ali otac je tu, mozes ga pitati.
Saito: Hmm.... vise mi se svidja sa tobom, otac stalno govori da sam slab. ( namrstio se)
Itsuki: To je samo rec, upamti, to radi da bi te ojacao.
Saito: Ne znam.
Itsuki: Kad smo zajedno uvek mi prica o tebi, rekao je da ces biti kao ja.
Saito: Stvarno? Hej! Hteo sam nesto da ti pokazem.
Itsuki: Vazi, ali sada moram nesto da uradim, mozda drugi put.
Saito: To uvek kazes,( setao je po sobi gore dole) drugi put, shvatam, dosadan sam ti? uvek si zauzet, drugi put....
Itsuki se nasmejao, ostavio je oruzje.
Itsuki: Hej! Nije tako, dodji ovamo.
Saito mu je prisao on mu je stavio ruku na obraz.
Saito: Smesan si.
Itsuki: Zasto?
Saito: Pa.... uvek me mazis po kosi ili obrazu.
Itsuki: Ti si moj mali brat, to je navika.
Saito: A sta ako ti kazem da sam ti polomio suriken?
Itsuki: Odakle ti to?
Saito: Pa.... uzeo sam jedan tvoj ali se polomio, nisam ti rekao jer sam mislio da ces se ljutiti.
Itsuki: I jesam ljut, ali to ce proci, i uvek mozes da mi kazes ako imas neki problem, zato sluzi stariji brat, zar ne?
Saito: Hvala ti.
Nasmejao se,i izasao napolje.
Itsuki: Hej! Cekaj.
Krenuo je za Saitom, bili su napolju i vezbali, kad su zavrsili, Saito se nasmejao.
Saito: Hvala sto si mi pokazao onaj potez.
Itsuki: Uredu je.
Saito: Hm... vezbao si sa mnom iako si rekao da si zauzet?
Itsuki: Odvojio sam vreme za tebe.
Saito: Vidi sta znam.
Itsuki: Uredu cekam.
Saito je bacio par surikena, i sva tri su pogodila jednu metu u centar.
Itsuki: Super je, samo ako ovako nastavis necemo imati ni jedan suriken.
Saito se nasmejao i uzeo surikene.
Itsuki: Dodji, idemo.
Kada su usli u kucu Fumio im je prisao.
Fumio: Itsuki, tu si? Dodji moramo da razgovaramo.
Itsuki: Uredu.
Otisli su u jednu sobu.
Itsuki: O cemu se radi? Oce.
Fumio: Itsuki, imaces jednu misiju, moras je ispuniti, sprema se rat, to ne smemo dozvoliti.
Itsuki: Rat?
Fumio: Da, selo ce biti spaljeno a car mrtav, losi ljudi ce kontrolisati ljude.
Itsuki: Razumem, uradicu sve sto treba.
Fumio: Itsuki, bez obzira na sve moras to da uradis.
Itsuki: Ali sta? Oce.
Fumio: Znaces kada dodje vreme, ti i tvoj brat ne smete umreti, jasno?

ITSUKI POV

Otac je otisao, pricali smo ali je bio tajanstven, trudio sam se da razumem sta je hteo da mi kaze. Sigurno je nesto ozbiljno u pitanju.

END POV