NINJA OSVETNIK

NOC UBISTVA

Itsuki je vezbao, dosao je jedan nindza i pozvao ga da dodje, general je hteo da prica sa njim. Dosao je kod generala, naklonio se.
Itsuki: Gospodaru Raizo, trazili ste me?
Raizo: Da, Itsuki, imam jednu misiju za tebe.
Itsuki: Recite.
Pricali su o misiji. ( njihov razgovor jos uvek ne znamo🤐)
Neko ih je spolja prisluskivao, otrcao je od prozora, ali bio je pogodjen sa jednom strelicom u vrat.
Bilo je vece, kasni sati, Ishida imanje je bilo mirno sve dok se nije pojavio tajanstveni nindza. Trojica cuvara su ga opkolili.
- Hej! Sta?
- Ko si ti?
Govorili su, ali u par sekundi su bili mrtvi, ucenici su culi buku, izasli su iz svojih soba.
- Hej! Ko si ti?
Rekli su, napali su ga, ali niko ga nije oborio, svi su bili ubijeni, samo jedan nindza je ubio najboljih deset ucenika.
Saito se probudio, cuo je buku, ustao je, i krenuo iz sobe,ali vrata su bila zakljucana.
Saito: Sta se desava? Bio je iznenadjen, dosao je kod prozora i izasao kroz prozor, bio je u dvoristu imanja, cuo je vriske, potrcao je u kucu, u dvoristu je video mrtve ucenike, i trojicu cuvara kod vrata.
Saito: Sta? Nemoguce, sta se desilo?
Bio je uplasen.
Fumio i Junko su bili u svojoj sobi, sedeli su na podu, i cekali smrt. Cula su se vrata, nindza je usao kod njih, skinuo je masku, bio je to Itsuki, nosio je krvavi mac sa sobom.
Itsuki: Oce...majko.... ( tiho je rekao)
Fumio: Itsuki, ovo je samo misija, nemoj da se plasis.
Itsuki: Ja.... ne mogu....
Fumio: Moras, ako to ne uradis ti i brat cete biti mrtvi, tvoj bol je gori od naseg ali budi jak.
Junko: Itsuki, obecaj mi da ces stititi Saita.
Itsuki: Hocu. Cvrsto je stegao mac, ruke su mu se tresle, plakao je.
Fumio: Itsuki, uvek cemo biti ponosni na tebe, sta god da uradis, ti si stvarno dobra osoba, ali nema izlaza, za vase dobro, smatraj ovo mojom molbom, uredu?
Itsuki: Uredu.
Niz obraz su mu se slivale suze, podigao je mac i oduzeo je zivot ljudima koji su ga stvorili.
Saito je trcao kroz hodnik kuce, zidovi su bili krvavi.
Saito: Mama, tata, gde ste?
Dosao je do njihove sobe, bio je uplasen, hteo je da otvori vrata ali je bio ukocen, bila je tisina.
- Hajde, pomeri se, pomeri se.Rekao je tiho i otvorio vrata.
Video je mrtve roditelje, u senci u mraku je stajao Itsuki, Saito nije mogao da mu vidi lice.
Saito: Sta? Mama, tata.
Pao je na kolena, i plakao, Itsuki mu je prisao.
Saito: Brate,ti.... sta se desilo? Kako?
Ustao je, Itsuki je oborio glavu.
Saito: Ne moguce, ti....
Itsuki: Idi odavde, mozes umreti.
Saito: Ne igraj se sa mnom.
Napao je Itsukija, on ga je udario i Saito je pao.
Itsuki: Slabasni mali brate.
Saito: Ti... zasto? Zasto si to uradio? ( ustao je i plakao)
Itsuki: Da bih testirao svoje granice.
Saito: Granice? Kako si...?
Krenuo je prema Itsukiju, on je bacio suriken i pogodio Saitovu ruku.
Itsuki: Slab si.
Otrcao je iz sobe, Saito je krenuo za njim.
Saito: Hej! Stani.
Uzeo je sa poda par surikena i bacio ih na Itsukija, Itsuki je jednim zamahom maca odbio sve surikene.
Itsuki: Slabasni mali brate, mislis da si jak? ne mozes me ubiti sada.
Saito je stao, bio je uplasen, ali sa druge strane i hrabar kad je napao Itsukija.
Saito: Ne moguce, ovo ne lici na mog brata, sigurno je san.
Pao je na kolena i poceo plakati.
Itsuki: Ovo nije san, mogao bih da te ubijem sa jednom rukom, ali to nema svrhe, tek kada budes jaci od mene moci ces da stanes ispred mene, a do tada mozes da me mrzis, prezires i da zivis i postanes jaci, a sada si jos uvek slabasni decak.
Saito: Prestani, molim te, zasto mi to pricas?
Itsuki: Bices jaci kad me budes dovoljno mrzeo.
Saito: Znaci kada si pricao neki drugi put.... to je sve gluma?
Itsuki: To je test, Saito, samo sam imao zadatak da budem savrsen, savrsen sin, savrsen brat, glupi mali brate.
Itsuki je otisao, Saito je ustao, napravio je par koraka i pao u nesvest.