NINJA OSVETNIK

ITSUKIJEVA TAJNA

SAITO POV:

Probudio sam se i polako sam seo na krevet, bio sam sav u zavojima, celo telo me je bolelo, secam se da sam se borio sa Kirom, a onda se pojavio Itsuki, bio sam slab da se borim sa njim.
- Gde sam uopste? Pogledao sam oko sebe, bio sam u jednoj kolibi, a onda je dosao Itsuki, bio sam besan, da li me je on ovde doveo?
- Budan si? Rekao je, ne gledajuci me u oci, prisao je stolu i uzeo jednu casu.
- Zasto sam ovde? Rekao sam.
- Zato sto sam Kirin brod digao u vazduh. Rekao je, prilazio mi je.
- Zasto me onda nisi ostavio na brodu? Sta si smislio? Rekao sam ljutito, on mi je pruzio casu,i rekao:
- Uzmi, to je lek.
Izbio sam mu casu iz ruke.
- Radije bih umro. Rekao sam.
- Glupi klinac, neces me ubiti ako odbijas pomoc. Rekao je.
- Pomoc? Unistio si mi zivot, ne zelim tvoju pomoc. Naglo sam ustao, pokusao sam da ga udarim, ali sam pao,bio sam jos uvek slab, on je cucnuo, hteo je da mi pomogne da ustanem.
- Ne diraj me.Rekao sam glasno, ustao sam i seo na krevet.
- Jos uvek si slab, budi miran.Rekao je.
- Samo mi se skloni sa ociju.
- Znam da si ljut, Saito.....
- Ljut? Mrzim te, i platices za sve, ti.....
Vrtelo mi se u glavi i pao sam u nesvest.
Kada sam se probudio, sedeo sam na krevetu, bio sam naslonjen uz zid, ruke i noge su mi bile vezane.
- Sta? Ti.... Bio sam besan, on je sedeo na stolici i smesio se.
- Izvini zbog toga, ali morao sam da te zavezem,kako ne bi povredio sebe ili mene. Rekao je.
- Smesta me odvezi.
- Ne. Rekao je hladno.
- Hej! ,ovako me neces zaustaviti, Itsuki. Rekao sam njegovo ime, grubo i sa puno mrznje.
- Hocu, bar na neko vreme. Rekao je.
- Zasto si to uradio? Zasto si sve ubio? Odvezi me, dodjavola. Bio sam besan, pokusao sam da oslobodim ruke.
- Znam da me mrzis, Saito, ali jos ti ne mogu reci moju tajnu.
- Tajnu? Rekao sam.
- Da, kada bude pravo vreme znaces.
Ustao je, i prisao jednom stolu, nisam video sta radi, seo je ponovo na stolicu sa cinijom u ruci.
- Od ovoga ces se oporaviti, napravio sam ga za tebe.
Pokazao mi je jelo, uzeo je stapic i jedan zalogaj je drzao ispred mojih usta, okrenuo sam glavu na drugu stranu.
- Tvrdoglav si, ali necu te lako pustiti. Rekao je.
- Ne razumem, zasto si ubio sve a sada mi pomazes? Sta si smislio? Rekao sam.
- Da sam hteo da te ubijem uradio bih to jos na brodu, i sada bih mogao da te ubijem sa jednim udarcem, ali koja je svrha ako te ubijem kada si slab i kada ne mozes da se boris.
Rekao je,i nasmejao se, bio je pun tajni, mrzeo sam sebe sto sam ovako povredjen,i nemocan.
- Ako idalje odbijas da jedes neces se oporaviti, kako ces se onda osvetiti? Rekao je, nije odustajao, stomak mi je bio bucan, on je poceo da se smeje.
- Sta? Rekao sam ljutito.
- Hm... samo jedi. Rekao je.
- Uredu, ali mogu sam, odvezi me. Oborio sam pogled.
- Zaboravi na to. Rekao je, pruzio mi je zalogaj, namrstio sam se i uzeo jelo.
- Grozno je. Rekao sam.
- Da, znam, u tvoje jelo sam stavio jedan lek.
Rekao je, gledao sam ga cudno.
- A ne, ne bih te otrovao. Rekao je i pojeo je zalogaj hrane.

END POV

Bio je to prvi put da je Itsuki zaista bio srecan posle toliko vremena, uradio je mnoge stvari zbog kojih nije imao ni minut mira sa Saitom, a sada je sedeo i brinuo se o njemu.
Bilo je vece, Itsuki je krenuo da ide.
- Ne pokusavaj bilo sta, ne mozes nista uraditi. Rekao je.
- Odvezi me pa ces videti. Rece Saito.
Sledece jutro, Itsuki je dosao u svoju kolibu, i video da Saito nije tu, konopci kojim je bio vezan su bili na podu, jedan bodez je bio zabijen u sto, sto je znacilo rat.
- Hm.... bas si pametan Saito. Rekao je, uz osmeh.

TAKAZUMI KLAN
Saito je stigao u klan, par ucenika ga je posmatralo, Hisashi je sedeo na terasi.
Saito: Sensei Hisashi, doneo sam ono sto ste hteli. ( izvadio je svitak iz dzepa)
Hisashi: Vrlo dobro, Saito, odneces ga caru.
Saito: Razumem, vraticu se brzo. Krenuo je da ide.
Hisashi: Saito, izgledas iscrpljeno, mozda bi trebao da se odmoris?
Saito: Dobro sam.
Hisashi: Ne forsiraj se, mnogi cete napasti jer znaju da je svitak kod tebe.
Saito: Znam, i ja cu ih cekati sa mojom katanom.
Blago se nasmejao i krenuo da ide, dok je isao video je Rin, nasmejala se i prisla mu.
Rin: Saito Kun, vratio si se?
Saito: Da, ali idem sad.
Rin: Vec ides? ( rastuzila se) izgledas umorno, da li si za jedan caj?
Saito: Ne, hvala ti, izvini,moram da idem.
Otisao je, Rin se nasmejala, Saito nikad nije rekao " hvala, i izvini"

Saito PoV:
Krenuo sam kod cara kako bih mu predao svitak, dok sam isao cuo sam korake, brzo sam izvukao svoj mac, neko me je napao,odbranio sam se, doslo je jos par neprijatelja, imali su maske, savladao sam trojicu, a jedan je bio jaci od ostalih, dok sam se borio sa njim skinuo sam mu masku sa macem,
izgledao je iznenadjeno.
- Hmm...niko mi nikad nije video lice,a ti si mi skinuo masku. Rekao je.
- Ko si dovraga ti? Rekao sam, mrzovoljno.
- Saznaces.
Rekao je, i napao me, dok smo se borili posekao mi je ruku, bio sam ljut, i udario sam ga, on se nasmejao, i rekao:
- Hm....jak si ali ne dovoljno, u ocima ti vidim bes.
- Dosta je price, ko si ti? Sta hoces? Rekao sam.
- Samo ono sto je u tvom dzepu.
Napao sam ga, dok smo se borili iz dzepa mi je ispao svitak, on se nasmejao, krenuo je da ga uzme.
- Neces ga dobiti. Rekao sam, i napao ga sa macem, odbranio se, i polomio mi mac.
- Toliko o tome. Rekao je.
Izvadio sam svoje bodeze, i poceo sam da se borim, on je bio brz i nepredvidiv, uzeo je svitak.
- Neces... ga uzeti. Rekao sam, ustao sam,ali sam bio iscrpljen.
- Bas si uporan, ne mozes da stojis na nogama, a idalje ne odustajes. Rekao je, iznenadjeno.
- Nateraj me da odustanem. Rekao sam,uz osmeh.
- Sta je smesno? Rekao je ljutito.
- Hm.... ne idem dok ne uzmem svitak.
Dok smo se borili, ubo sam ga sa bodezom u nogu, ali on se nije povukao.
- Zasto se boris? Za cara?
Rekao je, bio sam zbunjen.
- Zasto se boris? Koji je tvoj san?
- Ono sto ja zelim nije san, vec cilj, zelim da ubijem nekoga, a prvo cu tebe skloniti sa puta.
- Saito Ishida, tako si samouveren, tvoj brat je mnogo jaci i od tebe i od mene, bice ti tesko da ga ubijes.
- To nije tvoja stvar, kako znas sve o meni? Bio sam iznenadjen.
- Znam, znam sve o tvom ukletom klanu,znam i da tvoj brat ima jednu tajnu.
Rekao je, napao sam ga, uspeo sam da uzmem njegov mac, oborio sam ga, i prislonio mu mac uz vrat.
- Dakle, koju tajnu Itsuki krije? Rekao sam.
- Nisi znao? Steta. Nasmejao se.
- Ne igraj sa mnom. Bio sam besan.
- Mozes me ubiti Saito, ali Itsuki radi za generala.
- Ko je on? Reci mi? Rekao sam.
- On je carev general zove se Raizo Kakuzu.
- Kada zavrsim sa tobom, ubicu tog generala. Rekao sam, zamahnuo sam mac i ubio ga.
Uzeo sam svitak i odneo ga caru, otkricu kakvu tajnu Itsuki krije, i necu se zaustaviti dok ga ne ubijem, moj brat je moj najveci neprijatelj, i platice za sve.

END POV

Saito je krenuo nazad u Takazumi klan, razmisljao je o coveku koji ga je napao, hteo je da sazna kakvu tajnu ima brat koji mu je ubio roditelje.