NINJA OSVETNIK

BRAT PROTIV BRATA

Bilo je jutro Saito je uzeo svoje nindza oruzje, i izasao iz skrovista, krenuo je da ide. Kento ga je posmatrao, i glasno je rekao:
- Hej! Srecno, Saito.
Saito se okrenuo, prisao je Kentu.
Saito: Hmm.....cini mi se da ne moram da ti govorim gde idem, izgleda da vec znas?
Kento: Da, budi oprezan.
Okrenuo se ,i otisao, posle nekog vremena stigao je do Ishida imanja.

Saito POV:
Bilo je jutro,posle duzeg vremena sam stigao na nase imanje, posle toliko godina, sve je izgledalo isto ali opet tako drugacije, dok sam isao kroz dvoriste u glavi su mi prolazile slike oca kako vezba sa ucenicima, video sam sebe kako vezbam sa Itsukijem. Stigao sam do ulaznih vrata, stara terasa me je podsetila kada smo kao deca lezali i spavali na njoj, ja i moj "savrseni" brat, pricali smo o svojim snovima, sve do te noci, usao sam u kucu.
- Hej! Ovde sam.
Rekao sam glasno, bilo je tako tiho, krenuo sam niz hodnik.
- Hmm..... gde si? Ti zmijo.
Rekao sam i nastavio dalje, soba od roditelja je bila otvorena, podovi su idalje bili krvavi. Zatvorio sam oci i pokusao da ne mislim o tome.
Dosao sam u ocevu salu, gde su odrzavani vazni razgovori, oceva stolica je bila u cosku sobe, a on je sedeo na njoj- Itsuki.
- Stigao si? Rekao je.
- Kako se usudjujes da sedis na ocevoj stolici? Rekao sam, nasmejao se,i ustao.
- Smeta ti? Rekao je.
- Hajde, Itsuki. Rekao sam ljutito,i izvadio sam svoj mac.
- Hajde, mali brate, na ovo si cekao,zar ne? Reci mi sta vidis oko sebe?
- Gomilu secanja, ali ono sto sad vidim je tvoja smrt, i tvoje telo pod mojim nogama.
Zamahnuo sam svojim macem i napao sam ga, on se izmakao, izvukao je svoj mac, i posekao me po ruci.
- Dodjavola. Udario sam ga nogom.
- Vec si dobio povredu, zuris.
Nasmejao se, poceli smo se boriti.

END POV

Saito i Itauki su se borili u ocevoj sali, Itsuki je gurnuo Saita od zid, zidovi od drveta su oslabili i bili su truli zbog starosti, Saito je pao, deo zida je otpao i pao sa njim van palate, Itsuki je izasao napolje.
Itsuki: Hmm..... mozda ce ti biti bezbednije ovde napolju?
Saito: Àaa...ti.....
Polako je ustao i uzeo svoj mac.
Itsuki: Bas si uporan, otac bi sigurno bio ponosan.
Saito: Ucuti!!! Nemas pravo da pricas o njima.
Itsuki: Besan si?
Saito: Necu te postedeti, ubicu te ,a onda cu gledati u tvoje telo i smejati se.
Itsuki: Oduvek si bio odlucan, ali nemoj da se duris kad izgubis kao kada smo bili deca, secas se?
Saito: ( ustao je i uzeo mac) Ubicu te, one noci sam mislio da sam samo u ruznom snu, ali to je bila stvarnost, ubio si sve bez milosti i platices.
Napao ga je poceli su se boriti, Itsuki ga je odgurnuo i on je pao.
Itsuki: Ne zavaravaj se, obojica znamo da si iscrpljen.
Saito je ustao, bio je bez daha, cvrsto je stegao svoj mac.
Saito: Moja mrznja mi daje snagu.
Napao je Itsukija, ali njegov mac je pukao na pola.
Itsuki: Bas steta, ostao si bez oruzja.
Saito: Ne, ne bih dosao ovde ne pripremljen.
Nasmejao se, i bacio svoj polomljeni mac, izvadio je dva bodeza.
Nastavili su borbu, Saito je ubo Itsukija u stomak, ali on ga je brzo odgurnuo, pao je na pod, i uhvatio se za ranu.
Saito mu je prisao, i stavio svoj bodez na njegov vrat.
Itsuki: Postao...si jaci.
Saito: Itsuki, pre nego sto te ubijem hocu nesto da mi odgovoris.... zasto si me pozvao? o kakvoj tajni si govorio?
Itsuki: To ne mozes znati.
Saito: ( uzdahnuo je) One noci kada si ubio nase roditelje i nas klan rekao si da je to bio test, kakvu tajnu krijes? Reci mi? Zasto si samo mene postedeo?
Itsuki: Zao mi je, Saito.
Odgurnuo je Saita i on je pao.

Takashi Pov:

Krenuo sam prema Ishida imanju, znao sam da je Itsuki tamo, moram spreciti ponovnu tragediju, ne smem dozvoliti da se dva brata poubijaju. Stigao sam na imanje, setio sam se razgovora sa Fumiom, kada mi je rekao: " Takashi, molim te, ne dozvoli im da ubiju jedan drugog" . Te reci su mi uvek u mislima.

END POV

Dok su se borili Itsuki je pao, poceo je da kaslje krv, Saito je zastao, oborio je pogled i stegao svoj bodez. Bio je nesiguran.
Saito: To je to, Itsuki. Krenuo je prema njemu.
Itsuki je ustao, bacio je suriken,koji se zabio u Saitovu ruku,on je izvadio suriken i bacio ga na pod.
Saito: To je sve sto mozes? Kako ironicno.
Dok su se borili, obojica su bili povredjeni, i iscrpljeni,Itsuki je pao, udario je glavom od stepenik, i izgubio svest, Saito je ispustio svoj bodez, udaljio se i pogledao u nebo.
Saito: Gotovo je, konacno.
Oborio je pogled, dok mu se krv slivala niz obraz, u glavi su mu bila razna secanja, vid mu je bio zamagljen, kleknuo je i zatvorio oci.
Itsuki: Ne, jos.
Na taj glas Saito se trgnuo, otvorio je oci i video Itsukija ispred sebe.
Saito: Nemoguce.....
Itsuki: Mislio si da sam mrtav?
Saito: Dodjavola....
Ustao je i napao ga sa bodezom, Itsuki je slomio njegov bodez, i naslonio svoj uz njegov vrat.
Itsuki: Igra je gotova, mali brate.
Saito ga je zbunjeno gledao, povukao se par koraka unazad, Itsuki mu je prilazio, kada je dosao do zida kuce nije imao gde da se povuce, pogledao je iza sebe i namrstio se.
Itsuki: Ovo je kraj puta, Saito, ( zamahnuo je bodez, Saito je oborio pogled, ali Itsuki je bodez zabio u zid) zao mi je, znam da si besan, ne moras nikad da mi oprostis, ali upamti ovo: sta god da se desi uvek cu te stititi, i uvek ces biti moj brat.( blago se nasmejao)
Saito: Sta?....
Itsuki je stavio ruku na njegov obraz, vid mu je bio zamagljen, pao je i izgubio svest.
Saito je oborio pogled, iako je hteo da ubije Itsukija bio je tuzan, ubrzano je disao, poceo je da se trese. Kisa je polako padala,i spirala Itsukijevu krv sa njegovog obraza, par trenutaka je gledao u nebo.

Zatvorio je oci i srusio se.

Saito Pov:

Tata, mama.... da li sam uradio ispravno? Rekao sam, gledajuci u nebo, nisam imao snage da se pomerim, nebo je izgledalo tako daleko iz ovog ugla, hmm....pitam se sta bude kada umremo? mozda cu u paklu ponovo ratovati sa Itsukijem, uradio sam mnogo losih stvari, Rin.....gde god da si znaj da.....
Tiho sam pricao, sve dok sve nije postalo crno....
End Pov
Saito je izgubio svest, dosao je Takashi,pritrcao je do njih, kleknuo je i pogledao u nebo.
- Oprosti mi ,Fumio, nisam ih....
Zastao je, oci su mu bile u suzama....
- Nisam ih zastitio.
Oborio je pogled, i proverio je njihove pulseve.
- Nisu mrtvi, zar ne?
Cuo se zenski glas, Takashi se okrenuo i video Kaori.
Takashi: Kaori? Kako si....?
Kaori: Oprostite mi,pratila sam vas,znala sam da.....da nesto nije uredu.
Takashi je oborio pogled.
Kaori: Itsuki? Necete mi reci da je mrtav?... (Pocela je plakati,Takashi je cutao) nije mrtav ,zar ne? Zasto cutite?
Takashi, je gledao u pod, suza mu je pala niz obraz. Kaori je sela na pod, plakala je, i vristala....
- Iiiitsuukiiii!!!!
Bio je to glas pun bola, dok je kisa jako padala i uklanjala svaki trag suza....